Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

КРВАВА МИСА

Датум објаве: петак, 30 јануара, 2015
Објављено у Јасеновац
Величина слова: A- A+

Mile_Budak-eea60e9cЗамислите следеће:
У наjвећоj берлинскоj катедрали држи се миса за Хитлера док испред протествуjе шачица Немаца држећи транспаренте на коjима опомињу да jе то човек коjи jе у гасним коморама побио милион и по Јевреjа. Улице у градићима у деловима Шваjцарске где се прича немачки носе имена Геринга, Гебелса, Јозефа Менгела, Хаjдриха и осталих нацистичких масовних убица. Фудбалери немачке репрезентациjе на утакмицама навиjаче поздрављаjу нацистичким поздравом а ови им исто тако одпоздрављаjу. На немачким трговима рок групе држе концерт и певаjу песме са рефреном „чуjте бандо Јевреjи, стићи ће вас наша рука и у Израелу“. Председник Канаде, рецимо, немачкоj заjедници Канаде честита датум Хитлеровог доласка на власт. Немачки председник Јоаким Гаук даjе изjаве о томе како неће успети покушаjи да се изврне антинацистичка прошлост Немачке и да jоj се одузме статус победнице у Другом светском рату. Организоване групе младих Немаца по немачким гародвима ломе табле са натписима на хебреjском. Немачка држава плаћа пензиjе нацистичким официрима (уколико донесу потврду из, рецимо, Yад Васхеема да су регистровани као нацистичке убице). Немачка пред међународним судом тужи Израел за геноцид. Или Турска Јермениjу ако вам jе граничење земље предуслов да замислите тако нешто. Замислите немачку штампу коjа пише да су нацисти и ционисти исто jер, ето, било jе циониста коjи су убиjали нацисте. На краjу, замислите и то да се Јевреjима непрестано сугерише да никада и нипошто не помињу холокауст како би остали у добрим односима с Немачком. Или, баш ако мораjу онда да не иду даље од цифре од милион и по (под изговором да ни то ниjе мало!) jер jе то максимум коjи Немци данас могу да прогутаjу. И jош даље, да Јевреjи престану да помињу холокауст jер ће у супротном Немачка да искористи своj политички и дипломатски утицаj у међународним организациjама да спречи израелски приступ и учешће у истим.

Сад пређите оваj летимично направљени списак jош jедном. И пробаjте. Како вам иде?

Заправо, ово уопште не би требало да представља изазов ни за вашу имагинациjу ни за ваш осећаj за морал и правду. Ово се све дешава. Актери су само други. Нису Немачка и Израел или Немци и Јевреjи или нацисти и Јевреjи већ Хрватска и Србиjа, односно Хрвати и Срби, односно усташе и Срби. (Је ли ово било довољно политички коректно?)

У главноj загребачкоj катедрали, дакле говоримо о престоници земље чланице ЕУ, jедном од наjвећем злочинцу човечанства држи се миса. У истоj катедрали у коjоj се католички верници у заносу и дубоком поштовању поклањаjу моштима беатификованог надбискупа геноцида Степинца. Додуше, било jе неких jадних просвjеда (ох не, ништа слично ономе што се неки дан могло видети на улицама Берлина када су грађани изашли да се супроставе маршу неонациста) с неким склепаним транспарентима на коjима се опомињало да jе Павелић одговоран за смрт 200.000 невиних људи, жена и деце. Страшно ми jе замерено што сам остао неимпресиониран овим jадњикавим просвjедом. Изгледа сам незахвалан. Штавише, оптужен сам за четништво. Па да вам кажем, умањивање размера злочина за скоро па ¾ зове се жестока релативизациjа. А што се мене тиче то jе скоро па негирање. Тако да остаjем неимпресиониран и даље. Ако су то хрватски антифашисти и борци за истину, онда сам и више од неимпресиониран. Згађен сам.

Даље, хрватски репрезентативци навиjаче поздрављаjу усташким поздравом а ови у делириjуму отпоздрављаjу. Мало се ћеретало ал ником ништа ниjе фалило нити jе ко одговарао. Наиме, човек jе домољуб а не нациста. Узгред, не беjах лењ па проверих … феjсбук група подршке Јосипу Шимунићу има скоро 148.000 лаjкова. Феjсбук група „усташе су наjвећа срамота Хрвата“ има мање од 4.000 лаjкова. Ако коза лаже сцреенсхот не лаже. Толико о хрватском антифашизму коjи председник Јосиповић жели да у своjу повjест некако прокриjумчари.

Затим, више од 13.000 припадника усташких jединица и домобрана и чланова њихових породица имаjу право на пензиjу републике Хрватске. Помиње се сума од 53 милиона евра. Ево врхунца овог болесног вица – ако вас не пронађу у архивама Хрватске, уважиће вам и потврду Воjног архива Србиjе. Дакле, као кад би немачки нациста отишао у израелски Yад Васеем да му издаjу потврду да jе био нациста како би остварио право на немачку пензиjу. Шта кажете на то?

На концертима певаjу се песме у коjима се Србима поручуjе да ће их усташка рука стићи и у Србиjи. Јер, ваљда 700.000 закланих и четврт милиона протераних ниjе довољно. Улице у већински хрватским местима у БиХ носе називе наjвећих усташа (наjвећи усташа jе онаj коjи jе заклао наjвише Срба) – Миле Будак, Јуре Францетић (заповедник „Црне легиjе“, елитне усташке jединице), Младен Лорковић (министар унутрашњих послова НДХ) итд …

Премиjер Аустралиjе, Тони Абот, jе посредством члана парламента Креjга Келиjа, аустралиjским Хрватима окупљеним на прослави у Сиднеjу, честитао 10. Април – дан оснивања НДХ. И, коначно, Хрватска jе Србиjу тужила за геноцид. Јер, ниjе довољно што нису кажњени. Морамо им се извинити што су нас клали, палили, у jаме бацали и протеривали. А ако Срби буду били баш безобразни и инсистирали на хрватском геноциду Хрватска ће радити на спречавању њиховог придруживања ЕУ. Иако мислим да заиста ниjе потребна велика памет да се досети ко ће им у томе помагати, наговестићу – велики власник ЕУ пред коjом и Француска аминуjе. Данке Деутсцхланд.
Овом приликом не бих о томе да су сви државни симболи данашње независне Хрватске исти ко и оне претходне на коjу су поносни и континуитет засниваjу, као рецимо шаховница и куна.

Ипак, Хрватска jе одслужила своjе и денацификована jе. А jа сам националиста и четник. А била jе и Сребреница, што ће рећи пуj пике. Сад, ако бисте баш да цепидлачите и удубљуjете се у детаље какви су размере, обим, монструозност, мотив и генеза тог злочина то jе поуздан показатељ да сте четник. Посебно ако инсистирате на генези Сребренице, то jе ултимативни доказ да сте четник jер ви бисте сада да злочин правдате злочином, без обзира на њихову несразмерност у свим могућим аспектима, што jе апсолутно недопустиво. Сем ако, природно, реч ниjе о Сребреници. Сребреница брише све уназад до Првог светског рата у коме су Срби на страни савезника изгубили 2/3 мушког становништва или 1/3 укупног броjа становника. Јер, Аустриjанци су, све предвиђаjући ужасе будућег грађанског рата у Босни коjи се не би десио, jасно jе ко дан, да Срба ниjе било (или да су Хрвати успели да заврше посао истребљења пре победе савезника 45-те) просто морали да вешаjу српске сељанке у ношњама дуж сеоских путева, разапињу српске сељаке на крст и одсецаjу им удове и тако разапетима набиjаjу им их у уста. Бечка школа, што би се рекло. А Хрвати су бечки ђаци коjи су надjебали учитеља. А и Бизантинци гадни брате, ниjе им место у Европи/Еуропи. Јер, ево реално, погледаjте … Срби се нису смирили док нису изазвали рат, просто су чачкали и чачкали, и то само што су се ослободили од Турака и после свих оних балканских ратова, док стрпљења и мира пуна Аустроугарска ниjе покренула силу божjу да jе згази. Јер jоj прекипело. Што би се рекло, чуваj се гнева стрпљива човека. А и jер jе Гаврило Принцип бин Ладенов ћале, метафорички речено. Да ниjе било њега не би било ни бин Ладена, ни тероризма, ни ратова, а и Босна би, наравно, jош била у саставу Аустроугарске. Укратко, да ниjе било Срба, на свету не би било никаквих срања.

А ко не веруjе, ево има књига и доктората што харвардских, што оксфордских, што кембриџских, коjи све то црно на бело документуjу, а и ви можете добити стипендиjу за академску кариjеру, ако нисте четник, наравно, jер то данас не кошта много, ту око 800-тинак евра месечно, а много значи, а и методе ратовања су се промениле.

За функционално неписмене – залажем се за потпуну и наjдетаљниjу могућу истрагу Сребренице. До имена последње жртве. Колико због жртава, jош више због починилаца. Исто онолико колико се залажем за истрагу до имена и последње жртве и аустриjског и хрватског геноцида.

Не бих помињао Сребреницу у чланку коме jе тема никад уништени усташки нацизам коjи данас пламти жаром четрдесетих. Не бих да не знам да ће то бити први коментар на чланак.

Овако вам стоjе ствари: ако између Јасеновца и Сребренице постоjи нека веза, онда jе то да Сребренице не би било да ниjе било Јасеновца. А сад узмите да броjите до барем пола милиона, ал онако лагано, не ко кад се броjи за жмурке, све по пет. Па да видите колико треба да се маљем расцопа, ножем распори, у jаму баци, тестером пререже, баjонетима изнабада, очи поваде, цревима из утробе обеси, за камен веже и у море потопи пола милиона мушкараца, жена и деце. ДЕЦЕ. Јер кад се усковитлаjу емоциjе, оне дубоке, мрачне, исконске, племенске, етничке, вековне … нема бољег начина од њиховог контролисања од хладне, рационалне, незаинтересоване математике.

Новог рата не би било да су злотвори из прошлог кажњени. Срби се нису из лудила дигли против нове НДХ већ због jако живог сећања на ону претходну. Ниjе никакво чудо да су се дигли, било би чудно и невероватно да нису. И не, четници нису исто што и усташе. Можете натезати до миле воље, не вреди. (Не расправљам о њиховоj улози у рату, то ме овде не занима, мада Дража има споменик у Вашингтону и де Гол ниjе подносио Тита због њега; на наjприземниjем чињеничном нивоу, четници нису српски пандан усташама).

Као што jе невероватно да Србиjа дилуjе на ситно са жртвама хрватског геноцида. Јер ништа, апсолутно ништа више не говори о нама колико спремност Србиjе да повуче своjу тужбу за геноцид против Хрватске ако она повуче своjу. То jе сећање на жртве? То jе свест и памћење? То jе однос према злочину? И изнад свега, то jе однос према нама самима? Зашто би нас било ко други третирао боље?

Спочитаваjу ми непрестано да имам проблем с Хрватима. То апсолутно ниjе тачно. Ја имам проблем с усташама. А огромна већина њих jесу Хрвати. Али имати проблем с Хрватима и имати проблем с усташама су две потпуно различите ствари. С тим што су за мене усташе и они коjи признаjу 200.000 закланих, иако се рекламираjу за антифашисте.

Бришу ме, наравно, с друштвених мрежа. Бришу ме и Срби. Не занима ме дал ће се комшилук увредити. Не занима ме приjатељство у коме jе моjе ћутање предуслов. Не веруjем у добросуседске или било какве друге односе без чистог рачуна. Посебно ме не занима та бедачка психологиjа малтретиране жене коjоj су шамари доказ љубави. Не занима ме уцена нити било чиjа подршка.

Ми смо криви. За ово, као и за све друго што нас jе од несрећа снашло. Тако гледано, криви смо и за деведесете.

А jа да се питам, Хрватску бих гањао за геноцид до краjа света и века. До лагума ватиканских архива и депоа покраденог блага. И имена и презимена последње усташке жртве.

Шта би ме убедило у то да се Хрватска суочила са своjом нацистичком прошлошћу и коначно jе се недвосмислено одрекла? Ево, одговорићу вам, али вас претходно молим да jош jедном прелетите онаj списак с почетка чланка.

Убедио би ме закон о забрани негирања геноцида. Коjи би имао и члан коjи се односи на његову релативизациjу. Споменик у центру Загреба, онакав какав су Немци подигли Јевреjима у центру Берлина. Суочавање са почињеним геноцидом кроз образовни план и програм у хрватским школама. Измештање Степинца из загребачке катедрале. Повраћаj имовине свим протераним Србима. Омогућавање њиховог повратка. Активна дипломатска подршка Србиjи од стране Хрватске у свим међународним политичким телима, посебно у ЕУ. Јосиповић на коленима у Београду. Папа на коленима у Београду. Њихов jе наjбољи ортак, па нек му пишу. И, наравно, све ове усташке говнариjе с почетка текста да се помету.

Недавно сам на францускоj телевизиjи гледао документарац о потомцима виђениjих нациста. Било jе ту и потомака Геринга и Гебелса и других. Потресан до коске, мимо свих моjих очекивања. С коjим су се ужасом ти људи, чиjа jе jедина кривица генетика, морали да суоче и носе. Има их коjи су емигрирали у Израел и сад тамо живе. Много их jе прешло у jудаизам и сад за себе кажу да су Јевреjи. Замислите Јевреjку коjа се презива Геринг. Многи раде на обjављивању архива, и по jевреjским институтима. Потомци некадашњих усташа су и они усташе. Волео бих да видим неког ко jе прешао у православље. Ради на откивању усташких и ватиканских архива. Потписуjе се ћирилицом.

Ето, то би ме скоро па убедило.

Много? Ал то jе тек неопходни минимум.

Извор: aleXandar lambros

 

Везане виjести:

Под туђим крстом: Закон министра Будака (4) – Jadovno 1941.

Историографиjа без срама: Како су Хрвати … – Jadovno 1941.

Када ћемо да схватимо да нам Хрвати не желе ништа добро и …

 




Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top