Крста Жарковић: Та 1941. никада им није изашла из глава

Хрватска новим законом о гробљима, који предвиђа уклањање српских споменика који су постављени послије 30. маја 1990. године, а које буду оцијенили као увредљиве, спроводи посљедњи чин етничког чишћења Срба. У тој држави, једној од чланица ЕУ, остали су, нажалост, само старија српска популација и гробови свих годишта, а сада је дошао ред и на њих.

Пише: Ведрана Кулага Симић

На то је упозорио предсједник Удружења Срба протјераних из западне Славоније Крста Жарковић који за „Глас Српске“ истиче да је иницијатива за тај закон потекла ни мање ни више него из тамошње владе и да надлежни и у Бањалуци и Београду морају добро да простудирају ову ситуацију и шта се крије иза ње.

– Закон је прошао сву процедуру без икаквих замјерки. Изненађен сам да Срби у Хрватској, да та мањина није реаговала на такав циљ. Дегутантно је чак и расправљати о споменику, покојнику, без обзира на то гдје је и на који начин погинуо. Сигуран сам да ни на једном споменику не пише ништа што би другу нацију на неким начин реметило, повриједило или увриједило. Ако пише да је 1991. године погинуо у грађанском рату између Срба и Хрвата, шта је ту спорно? Имамо примјер, с друге стране, у Дервенти, гдје имамо потпуно јасан споменик у знаку слова „У“, обављају помене страдалима без реакције с наше стране. Тако да ово чему сада свједочимо у Хрватској је посљедњи чин етничког чишћења јер ако мичете и гроб из мјеста гдје је неко рођен или сахрањен, шта је друго него то? А на све то ћути и ЕУ, а такво понашање власти у Хрватској подсјећа на почетак четрдесетих година прошлог вијека, када су буквално чистили све што је српско – каже Жарковић.

ГЛАС: Потпредсједник Владе Хрватске Бранко Бачић рекао је да је један од разлога који их је подстакао на доношење закона тај да су након посљедњег рата остали гробови на чијим су споменицима и спомен-плочама били уписани, како је навео, непримјерени називи противни уставно-правном поретку Хрватске. Знате ли шта још пише на спомен-плочама, а да је Загребу спорно?

ЖАРКОВИЋ: Не могу рећи да знам сваки гроб, али знам да само на једном, чини ми се, пише „Страдао од непријатељске војске“. На осталима стоји да су страдали у грађанском рату од 1991. до 1995. године између Срба и Хрвата, а на некима пише: „Република Српска Крајина“. Жао ми је због спознаје да им та 1941. година никада није изашла из глава. Био сам и ратни командант на тим просторима, а често сам пута послије рата питао да ли смо морали дизати оружани устанак или не. Сад сам сигуран да смо морали. Постављали смо барикаде испред српских села не угрожавајући ниједан центиметар хрватске земље с циљем да се кроз разговор нађе рјешење. Није се нашло, десио се рат, протјерани смо, били смо слаби, остављени сами и ту смо гдје смо. Очекујем реакцију Бањалуке и Београда и да отворено осуде овај чин или да, у најгорој варијанти, донесу реципрочне мјере. И видјећемо гдје је ко кога увриједио. Да ли је обиљежје у Дервенти увредљиво за српски народ или спомен-плоче тамо гдје су Срби сахранили своје покојнике у Хрватској?

ГЛАС: Кажете да ЕУ, чији је Хрватска пуноправни члан, мора затражити од Хрватске да хитно повуче закон из процедуре, јер нарушава основна људска права Срба. Да ли заиста вјерујете да је могућ такав сценарио?

ЖАРКОВИЋ: Када кажем да очекујем реакцију ЕУ, онда мислим да је то цивилизацијски чин и да би врх Уније или тај комесар за избјегла и расељена лица морао реаговати. Искрено, ипак мислим да неће.

ГЛАС: Рекли сте да је изостала и реакција организације Срба у Хрватској или чак и странке са српским предзнаком? Да ли сте у контакту са неким од њих и због чега је то све тако?

ЖАРКОВИЋ: Нажалост, знам шта се десило. На њих је тамо велики притисак и они који су тамо остали морају бити тихи и добро послушни, тако да би и њихова реакција била инцидент невиђених размјера за Хрватску и њихове комшије. Само зато што би дигли глас и рекли да то није у реду.

Остала само земља

ГЛАС: Да ли и која права Срби у Хрватској уживају као народ? Шта је још остало као симбол српског идентитета на некадашњим огњиштима?

ЖАРКОВИЋ: Остала је само земља, надајући се да Срби неће продати све јер је ријеч махом о онима старије животне доби, а живот носи шта носи. Ипак, очекујем реакцију Српске православне цркве у Хрватској да ступи у контакт са власницима те земље, са удружењима грађана, па да се пронађе уговорно рјешење да би земља била заштићена, у ишчекивању других и бољих времена. 

Извор: Глас Српске