„Kroatischer muttertag“ („Хрватски мајчин дан“)

Пише: Владимир Фролов

Блајбург (Блеибург), мало местанце у Аустрији удаљено само 4 километра од границе са Словенијом има посебан значај за Европску Унију. Наиме, то је једино место у ЕУ где је дозвољена легална свечаност комеморације фашистима из Другог светског рата, тачније хрватским фашистима!

РКЦ свештеник Вилим Цецеља, активни усташа, био је зачетник идеје да се 1951. године у једном избегличком кампу близу Клагенфурта (Аустрија) илегално формира тзв „почастни блајбуршки вод“, од тадашњих емиграната-усташа који су спокојно живели у Западној Европи у време хладног рата између „слободних европских земаља и комунистичке страховладе иза гвоздене завесе“, како су упорно трубили британски русофоби.

Вилим Цецеља је онај католички свештеник пред којим је у априлу 1941. године прва хрватска влада НДХ положила „присегу“ (читај, заклетву), а загребачки надбискуп Алојзије Степинац именовао га је за свог заменика на функцији викара (војни свештеник) НДХ!

Као човек од нарочитог поверења послат је у мају 1944. године у Беч, да руководи подружницом Црвеног крижа НДХ, а заправо да организује тајно пребацивање дела опљачканих драгоцености Срба и Жидова, које ће послужити за послератно збрињавање истакнутих хрватских фашиста. Плански се почетком 1950. године сместио у католички самостан Maria Plain код Салзбурга.

Знајући те игрице, Цецеља се одлучио на формирање ове групе фашиста као удружења грађана, како би покренуо иницијативу за почетак кампање назване „блајбуршка трагедија“, која је осмишљена као модел за насилну симетрију са хрватским државним геноцидом над Србима, Жидовима и Ромима током трајања НДХ, где је само у логору Јасеновац страдало преко 700000 Срба, Жидова и Рома!

Уз ове импресивне бројке хрватских жртава, кроатокомунисти су упорно додавали и наводне бројне хрватске антифашисте, покушавајући да наметну тезу о „хрватском антифашистичком покрету“ у НДХ, иако су Хрвати до капитулације Италије само спорадично, а не као народ учествовали у партизанским редовима, што најбоље потврђује податак да је од 10.000 носилаца „Партизанске споменице 1941.“ из Р Хрватске, било свега 800 Хрвата и припадника националних мањина, а сви остали су Срби!

Већ средином шездесетих година прошлог века „почастни блајбуршки вод“ се легализује као удружење грађана, и одмах купују део земљишта где планирају подизање споменика, и као „добри кршћани“ наравно и постављање пригодног крижа, како Хрвати зову крст.

Све ове припреме су планске, јер у Аустрији постоји удружење под именом „Österreichisches Schwarzes Kreuz“ („Аустријски Црни крст“) које брине о свим војничким гробљима, без обзира који су идеолошки предзнак носили њихови корисници, наравно у оквиру католичке цркве!

Тако су усташе још тада уклопиле свој будући празник у аустријску традицију, иако су се још увек полуилегално окупљали средином маја месеца, уз Цецељину пригодну мису-задушницу.

Међутим, аустријске власти већ 1985. године дају дозволу за легално окупљање усташких емиграната и њихових потомака и следбеника, што нимало не чуди, у два су светска рата аустријски Немци и Хрвати били у заједничким војскама, и ратовали против заједничког непријатеља, и гле чуда, баш оба пута против Руса и Срба!

Међународно признање Републике Хрватске 1992. године, омогућило је да почне службена, државна прослава на Блајбуршком пољу, јер је Хрватски сабор и Хрватски сабор БиХ покровитељ свих свечарских активности, те самим тим и одговоран за ексцесе који се притом редовно догађају приликом саме церемоније.

Од почетка овог неофашистичког дернековања, становници Блајбурга редовно се закључавају у своје домове, јер су улице градића испуњене са неколико десетина хиљада распојасаних потомака и следбеника хрватскиг фашиста, који најчешће свечаре пред аустријски народни празник назван „Muttertag“ (Мајчин дан) који се празнује друге недеље у мају месецу.

Зато се овај неоусташки дернек међу локалним становништвом које се буни против изгредника, поодавно назива „Kroatischer muttertag“ („Хрватски мајчин дан“), али се досадашња власт увек изговарала да је то заправо прослава на приватном поседу те нема основа за уредовање, а о некаквој забрани нема ни говора.

Међутим, када је прве године свог председниковања, хрватска НАТО плавушица у Блајбург довела и почасни вод ХВ да испале почасни плотун за усташке кољаче, тадашња аустријска власт сећајући се да су били само нацистичка „Остмарк“ и да су бечки Жидови ипак доживели холокауст, о чему још живи сећање код њихових потомака, ипак је забранила ту играрију!

Ове су године поједини посланици аустријског парламента најавили покретање иницијативе да се забрани таква неофашистичка свечаност, коју не дозвољавају друге државе, чланице ЕУ.

Хрватска је напротив већ објавила и учеснике у овогодишњем дернеку, где ће мису-задушницу и пригодно слово држати задарски бискуп, монсињор Желимир Пуљић, већ познат по испољавању „љубави“ за Србе и оне који се противе таквим манифестацијама. Као и до сада, са загребачке главне аутобусне станице, организовано и бесплатно превозиће се на Блајбуршко поље заинтересовани поклоници усташтва!

Ивица Рачан, дугогодишњи председник СКХ (Савез комуниста Хрватске) био је први хрватски премијер који се службено поклонио усташким злочинцима на Блајбургу, тако показавши да је достојан наследник Владимира Бакарића (секретар ЦК КПХ) који је цео рат 1941.-1945. боравио у Крајини, притом брижно чувајући усташке злочинце и драгу НДХ од српских устаника.

Тако је Рачан својим примером показао и доказао успешну вишедеценијску сарадњу кроатокомуниста и усташа-емиграната, све под патронатом Ватикана и западних пријатеља који данас охрабрују „фактора мира и стабилности у региону“, на „храбре потезе“ неминовне за евентуални пријем у распадајућу ЕУ!

За време канцеларисања Курта Валдхајма, доказаног фашисте, који је ипак био и генерални секретар ОУН, из бечког Ратног архива нестао је комплетан досије аустроугарског подофицира Јосипа Броза Тита, као доказ о његовој злочиначкој работи у Мачви током 1914. године у Великом рату, зашта је и одликован „малом сребрном колајном за храброст“, како кажу Хрвати.

Заузврат, „најдражи син свих наших народа и народности“ зауставио је новинарску кампању о злочиначкој улози поручника немачког Вермархта Курта Валдхајма, током усташке офанзиве на Козару, када је у усташким логорима страдало око 80.000 српских цивила, а у логорима за децу нашло смрт преко 30.000 српских девојчица и дечака, након провођења казнене „пацификације четника“ у Поткозарју.

Држава Србија свакако треба да најзад стручно, научно прецизно и темељито расветли блајбуршку фарсу, а не да се сваке године понавља политикантско-рекламерска представа појединаца, док хрватски неофашисти неометано славе своје доказане злочинце!

(Аналитички форум)

Извор: ИН4С

Везане вијести:

Казне ће бити изрицане на лицу мјеста

Ово је врхунац: Једина држава која слави нацисте, „европски“ кажњава Србију

Курц: Не можемо да забранимо комеморацију у Блајбургу

Зауставити злоупотребе Блајбурга

„Хрватски мужеви“ на „дану хрватских мајки“ Блајбург, мит који расте и све је већи

Из Аустрије поручују: Стоп „фашистичкој комеморацији“ у Блајбургу