Ж | Ž
Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on pinterest
Share on vk
Share on email

Подијелите вијест:

КРИВИЧНА ПРИЈАВА ПРОТИВ ГЛАВНОГ ТУЖИОЦА САЛИХОВИЋА

Биланс крвавог пира – 42 убиjена воjника и цивила, и то у Дому ЈНА jедан, Радничком универзитету “Ђуро Ђаковић” три, на Скендериjи 14, Добровољачкоj улици девет и на другим локациjама у Сараjеву 13…

Уништена колона возила ЈНА у Добровољачкоj улици

Уништена колона возила ЈНА у Добровољачкоj улици

Приредио: Огњен БЕГОВИЋ

Адвокат Милан Романић поднио jе Тужилаштву БиХ кривичну приjаву против главног тужиоца БиХ Горана Салиховића и тужиоца Јадранке Локмић-Мисирача, jер ни након више од три године ниjе добио одговор на питање зашто нису риjешени приговори породица оштећених у вези са обустављањем истраге у случаjу “Добровољачка”.

Романић jе пуномоћник породица припадника ЈНА Здравка Томовића и Обрада Гвозденовића, коjи су убиjени почетком маjа 1992. године у Добровољачкоj улици у Сараjеву.

Тужилаштво БиХ jе 17. jануара 2012. године дониjело наредбу о обустављању истраге у случаjу “Добровољачка” против укупно 14 лица, међу коjима Еjупа Ганића, Заима Бацковића и Јована Дивjака.

Истрагу jе обуставио међународни тужилац Џуд Романо, коjи jе тада обавиjестио Министарство унутрашњих послова Републике Српске да “само оштећена страна има право да поднесе притужбу”, што су породице погинулих бораца и учиниле.

Политички представници институциjа Републике Српске годинама наглашаваjу да су главни кривци за трагичне догађаjе у Добровољачкоj улици чланови политичког врха тадашње Републике БиХ, али и паравоjне муслиманске jединице у Сараjеву, попут “зелених беретки” и других.

Општи став Републике Српске jесте да Тужилаштво БиХ, коjе jе под снажним притиском и утицаjем међународне заjеднице и бошњачке политичке елите, сноси велику одговорност, jер jе предмет “Добровољачка улица” потпуно занемарило и игнорисало.

“Шта jе послиjе интервенциjа страних тужилаца у Тужилаштву БиХ урадио главни тужилац Горан Салиховић, осим што jе дезавуисао и обмањивао jавност неспретним и неистинитим изjавама да ће се Тужилаштво БиХ бавити процесуирањем оних коjи су починили ратни злочин у Добровољачкоj”, упозоравао jе предсjедник Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сташа Кошарац.

Према његовим риjечима, Салиховић jе одговоран и за ћутање Тужилаштва БиХ на приговоре МУП-а Републике Српске и српских породица, коjи су оштро реаговали на обустављање истрага и тражење одређених поjашњења.

Почетком маjа 1992. године, припадници такозване Армиjе БиХ починили су злочин над воjницима, официрима и грађанским лицима на служби у ЈНА током договореног мирног повлачења воjске из Сараjева. У злочинима су учествовали и припадници Териториjалне одбране РБиХ и паравоjне муслиманске фаланге, коjима су командовали предратни криминалци и силеџиjе из сараjевског подземља.

У организациjи Одбора Владе Републике Српске за његовање традициjе ослободилачких ратова, у Источном Сараjеву и Сараjеву и ове године ће у недjељу, 3. маjа, бити обиљежене 23 године од страдања припадника ЈНА у Добровољачкоj улици (2. и 3. маjа 1992. године).

И ове, као и претходних година, циљ организатора jе исти – да своjим одласком у Добровољачку улицу, на мjесто злочина, преживjели припадници ЈНА, чланови породица страдалих и представници српског народа и институциjа Републике Српске поново посвjедоче о злочину и сприjече да се он заборави и потисне у страну, испред очиjу успаваног правосуђа у БиХ, коjе jе на волшебан начин зауставило истрагу о овом предмету.

Јавност у Републици Српскоj све ове године огорчена jе на спорост и неефикасно процесуирање злочина у Доборовољачкоj улици, иако су у истрагама наjчешће помињана имена: Јован Дивjак, Еjуп Ганић, Јусуф Пушина, Хасан Ефендић, Заим Бацковић Заги, Драган Викић, Јовица Беровић…

Затим Емин Швракић, Дамир Долан, Јусуф Кецман, Ибрахим Хоџић, Џевад Топић звани Топа, Фикрет Муслимовић, Решад Јусуповић, као и неизоставни Исмет Баjрамовић Ћело.

Напад на колону ЈНА у Добровољачкоj, коjа се почетком маjа 1992. мирно повлачила из Сараjева према споразуму и уз гаранциjу мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензиjем, руководили су тадашњи члан Предсjедништва БиХ Еjуп Ганић и руководство тадашње такозване Републике БиХ.

Иако jе за безбjедност воjника гарантовао тадашњи предсjедник Предсjедништва БиХ Алиjа Изетбеговић, колона ЈНА ниjе безбjедно изашла из Сараjева, већ jе прекинута и нападнута.

За само неколико дана мучки су убиjена 42 припадника ЈНА, 71 jе рањен, док их jе 207 заробљено. Први напад jе извршен 2. маjа нападом на Дом ЈНА, а све касарне у Сараjеву биле су блокиране и под опсадом муслиманских паравоjних снага, коjе су им искључили струjу, воду и телефоне.

Биланс крвавог пира износи 42 убиjена воjника и цивила, и то у Дому ЈНА jедан, Радничком универзитету “Ђуро Ђаковић” три, на Скендериjи 14, Добровољачкоj улици девет и на другим локациjама у Сараjеву 13.

Према националном саставу, убиjена су 32 Србина, шест Хрвата, два муслимана и два Албанца, од тога 10 официра, 28 воjника и четири грађанска лица коjа су радила у ЈНА.

Структура рањених – Дом ЈНА 26 лица, Раднички универзитет три, Скендериjа три, Команда Друге воjне области 30, Добровољачка улица шест, а на другим локациjама 26. Дакле, тада jе рањено 71 воjно лице, од тога 10 официра, четири грађанска лица и 28 воjника ЈНА.

У свим досадашњим извjештаjима упућеним Тужилаштву БиХ, МУП Републике Српске jе наводио да напади 2. и 3. маjа 1992. године на обjекте и припаднике ЈНА, а посебно у Добровољачкоj улици у Сараjеву представљаjу кривично дjело ратног злочина против цивилног становништва, рањених и болесних, ратних заробљеника…

Риjеч jе о противправном убиjању и рањавању, као и повреди закона и обичаjа рата, што jе потом прерасло у безочни, нехумани и планирани атак муслиманских паравоjних jединица на воjнике, официре и грађанска лица у бившоj ЈНА.

Према сазнањима и доказима коjима располаже МУП Српске, након стравичног злочина почињеног 2. и 3. маjа 1992. године над припадницима ЈНА у Сараjеву, припадници “Зелених беретки”, “Патриотске лиге”, “Бисера” и других озлоглашених паравоjних муслиманских jединица почели су прогон њихових породица.

Они су утимали дjецу и супруге воjних лица из сараjавских станова, да би их потом уцjењивали и размjењивали с циљем стварања атмосфере страха и панике међу Србима почетком рата у Сараjеву.

(Наставиће се)

Извор: tl_files/ug_jadovno/img/otadzbinski_rat_novo/2014/srna.png

Везане виjести:

Фељтон: Добровољачка II

Фељтон: Добровољачка III

Фељтон: Добровољачка IV

 

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on whatsapp
Share on pinterest
Share on vk
Share on email

Подијелите вијест:

Помозите рад удружења Јадовно 1941. уплатом преко PayPal-a:

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани без упозорења.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Пратите нас на друштвеним мрежама: