Криви смо што пристајемо на све

Српске маjке поред гробова своjих синова у Подрињу

Не треба, у име неког ситног интереса, стално сагињати главу пред бахатошћу тренутних светских моћника

У jеку расправа о томе шта стоjи иза предлога британске резолуциjе о Сребреници, издвоjио бих речи министра Александра Вулина, коjи jе на Козари, где jе обележена 73. годишњица jош jедног од многих великих страдања Срба у прошлости, казао:

„Ратови из деведесетих не могу се разумети без сећања на то што се догодило у Другом светском рату, ако се не зна дубина jасеновачких и других ужаса.” Он jе при том додао да реч геноцид „не иде уз народ страдалника”. У исто време, председник Републике Српске Милорад Додик упозорава да би евентуално усваjање британске резолуциjе у Савету безбедности УН „послужило да српски народ остане као jедини уписан да jе починио геноцид, и то након свега што су они (мисли на његове ауторе) до сада урадили у свету”.

На ову тему ниjе наодмет подсетити и шта jе о „српскоj кривици за балканска страдања” говорио академик Драган Недељковић:

„Представници Срба већ су не jедном изjављивали жаљење, пружаjући руку извињења и помирења, али друга страна ниjе била нимало склона да учини то исто. Залудан jе био сав труд са српске стране. Изостао jе одговараjући одjек. Били смо само понижени. Наши заступници нису на прави начин водили рачуна о достоjанству нашега народа. То не треба да нас чуди, пошто неки међу њима зацело нису увек били достоjни узвишеног места на коме су се нашли. Јер, да jесу, одавно су морали целом свету jасно и веома гласно да кажу да Срби нису изазвали и започели таj несрећни рат.”

По академику Недељковићу, „основни, главни злочин, злочин над злочинима jесте злочин против мира, удар на jедну не jеданпут међународно признату државу (мисли се на Југославиjу), а таj злочин починили су други”. „Очигледно jе да то нису били Срби. Тако да су сви други злочини само неизбежна последица оног првог, основног злочина.”

Додао бих свему овоме да се мало ваља угледати и на приjатеље Грке. Не треба, у име неког ситног интереса, стално сагињати главу пред бахатошћу тренутних светских моћника.

Ниjе довољно да само сами себи говоримо шта се то дешавало на подручjу бивше заjедничке државе. То треба, свуда и на сваком месту, jасно и гласно причати. Шта раде наши броjни изасланици по белом свету и тобожњи српски лобиjи? Зар након стварних геноцида у Јермениjи, нацистичкоj Немачкоj, савезничког рушења српских градова 1944. године и НАТО бомбардовања 1999, пре тога уништења Дрездена и бацања атомских бомби на Хирошиму и Нагасаки, када jе рат већ био при краjу, чиме су биле изложене укупне популациjе поjединих народа, од беба у колевци, до жена и стараца, jедино треба Срби, вишеструки страдалници од агресиjе великих сила, уз свесрдну помоћ њихових колабораната, на свом сопственом огњишту, после свега што су доживели, да понесу вечити жиг геноцида?

Политичари, размислите добро о свему овоме. Још ниjе касно.

Пише: Родољуб Петровић, Чачак

Извор: ПОЛИТИКА

Везане виjести:

ПРЕНОСИМО: Кукала нам маjка овако паметним – Пише …

СРБИ НЕ СМИЈУ ЗАБОРАВИТИ ГЕНОЦИД ПОЧИЊЕН НАД ЊИМА

Вељко Ђурић Мишинa: Над Србима jе извршен геноцид …