Kristijan i još neki

Nemam nijednu lepu reč za Kristijana Golubovića, niti me interesuje njegov život. Ni s jednim od takvih kafu nisam popio, u medije koje sam vodio (i vodim) ulazili su i ulaze samo preko crne hronike

Ali, ovo što se poslednjih dana u medijskoj sferi događa oko Golubovića diže mi džigericu, što bi rekao narod. Opet dvostruki standardi i licemerje od kojeg puca obraz.

Dižem obe ruke da sada i zauvek sve male ekrane u Srbiji zatvorimo za ljude iz kriminalnog miljea, osuđivane, osumnjičene, problematične, ali i za one koji su nezaposleni a voze kola vredna 80.000 evra, one s vilama na Dedinju i Senjaku a niko ne zna čime se bave, ili su na državnim poslovima na kojima plata nije veća od 800 evra.

Nemam problem da se složim s ocenom da javno, preko TV ekrana, plasirana priča Kristijana Golubovića nekog još neformiranog dečaka može da zavede i gurne u kriminal. To jeste potencijalna opasnost, ali… hajde da malo, za promenu, budemo principijelni.

Po čemu je, uzmimo, za ovo društvo priča Kristijana Golubovića opasnija od priče Jelene Milić, iz Centra za evroatlantske studije, promotera NATO. Ona je na ekranu češće nego Golubović, ima stalne kolumne, blogove, šta li već, po uticajnim medijima, učestvuje u javnim panelima, drži predavanja i tvrdi da je Srbiju i trebalo bombardovati 1999. godine. To je, kaže ona, bio jedini način da se spreče Miloševićeva zlodela na Kosovu 1998/1999. godine. Oružani ustanak Albanaca, naravno, ne spominje. Ne objašnjava ni situaciju iz 1995. godine kad je Hrvatska proterala 250.000 Srba, a NATO ne da nije bombardovao Zagreb već je Tuđmanovoj vojsci pomagao u poslu etničkog čišćenja Srba.

Kakvu posledicu u mozgu istog onog nezrelog i neformiranog dečaka mogu da izazovu stavovi Jelene Milić? Da li su to društveno prihvatljivi stavovi? Znam, neko će reći da je Golubović pravosnažno osuđen, a Jelena Milić nije ni optužena. Formalno je tako.

Ali ovde je, koliko sam razumeo, reč o posledicama koje izazivaju određeni javno izneti stavovi i biografije osoba koje takve stavove iznose. To je ponukalo UNS, NUNS i RRA da se oglase.

Još jedna žena, Sonja Biserko, gostuje po srpskim televizijama češće nego Seka Aleksić, a svedočila je u Hagu s ciljem da dokaže genocidnost države Srbije, praveći spiskove potkazivala srpske intelektualce, profesore, javne ličnosti, i niko se od dušebrižnika, iskazanih u ovoj priči, nije setio da traži zabranu njenih javnih nastupa.

Po čemu su stavovi Kristijana Golubovića i njegova biografija opasniji za srpsko društvo od stavova i biografije Sonje Biserko? Možemo i ovako: kakav društveni uticaj na srpsku mladež ima, na primer, filmski Rambo, onaj što je ubijao najpre po Vijetnamu a kasnije po Avganistanu, uglavnom Ruse? Taj serijal puštaju i na RTS-u. Kako je to Kristijan opasniji od Ramba? Prvi je stvaran, reći će neko, a drugi je filmski lik. Gde je razlika, u smislu uticaja na psihu deteta? Svakoga dana na srpskim televizijama emituje se najmanje pet filmova (američkih) u kojima ljudima seku ruke, kopaju oči, vade bubrege, piju krv… i to nikome ne smeta, to RRA ne vidi kao problem, društveno opasan uticaj.

Zaista, hajde da bar povremeno budemo principijelni. Škoditi neće.

Piše: RATKO DMITROVIĆ

Izvor: Večernje Novosti