arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Подијелите вијест:

Крцун, Дража и другови са Бриона

У ужичком архиву при крају припрема књиге о Пенезићевој преписци са супругом Зином у периоду од 1944. до 1963. године

Бранко Ћопић са Крцуном (фотографије архив Ужице)
Бранко Ћопић са Крцуном
(фотографије архив Ужице)

Ужице – „Друговима са Бриона не свиђа се мој напис о Дражи. Шта да радим ја, народу се свиђа…” Овако је некад, док је био у врху државе и Брозове власти, писао Слободан Пенезић Крцун у једном од писама својој супрузи Зини Белић Пенезић.

Занимљива је, а непозната, та Крцунова породична преписка. У њој, уз остало, супрузи пише и о свом виђењу ратне ситуације и односа снага у Србији пред коначан обрачун 1944. године, детаљима из времена Резолуције ИБ, добу неприкосновене власти, појави декаденције, ломова и нарушавања другарстава и блискости стечених у рату и револуцији, изгледу Звездиног стадиона „Маракана”, осмишљеног по разгледници сличног у швајцарској Лозани…

Управо о тој преписци припрема се књига у ужичком Историјском архиву, коме је пролетос породица Пенезић предала архивску грађу о Крцуну у 20 кутија. Послове на књизи већ приводе крају директор овог архива Жељко Марковић и историчар из Новог Сада Александар Рајевац, с намером да буде објављена у првом тромесечју 2018. године.

Аутори откривају за „Политику” да је реч о седамдесетак писама која су Крцун и његова супруга Зина упућивали једно другом од пролећа 1944. до лета 1963. године:

– Преписка је тематски широка, од приватне до пословне сфере, а почиње непосредно након пријепољске трагедије партизанских јединица из Србије и прати успон Слободана Пенезића од победника у грађанском рату и револуцији, преко шефа Озне, министра унутрашњих послова, па све до положаја председника српске владе. Пошто је период у коме су писма писана прилично дуг, одлучили смо да га поделимо на шест целина. Имамо, на пример, поглавље везано за ратни период, али и једно које говори о великој Крцуновој љубави према ФК Црвена звезда и жељи да се изгради модеран стадион, чак и по цену продаје маестралног Драгослава Шекуларца. У посебну целину издвојили смо државне посете, Пенезићеве утиске са путовања на којима је био у друштву са Титом и другим високопозиционираним југословенским функционерима. Читаоцима, као и историчарима и истраживачима, могу бити занимљиве Пенезићеве констатације „ушли смо у коло и морамо играти до краја”, одмах по завршетку рата, она о друговима са Бриона, и сличне. Велику помоћ у раду на књизи пружио нам је Пенезићев син Срђа – наводе аутори Марковић и Рајевац.

Пенезић је супрузи Зини писао и о изгледу Звездиног стадиона Ма„ракана”, осмишљеног по разгледници сличног у швајцарској Лозани
Пенезић је супрузи Зини писао и о изгледу Звездиног стадиона Ма„ракана”, осмишљеног
по разгледници сличног у швајцарској Лозани

Додају да је прилично нечитак рукопис тих писама представљао препреку, али је значај грађе био довољан мотив да читању приђу с великим ентузијазмом:

– Ова писма упознају нас, пре свега, са оном страном личности Слободана Пенезића о којој се слабо говорило и писало, пре свега због суровости и трагике догађаја у којима је био један од актера. У преписци можемо видети нежног оца и мужа, емотивног човека посвећеног породици и пријатељима, али и искреног заговорника идеје социјалне правде и једнакости, функционера који лични буџет одваја од државног. Након читања ових писама многима ће постати јасно колико је слика о Слободану Пенезићу из пера Борислава Михаиловића Михиза била реална. Колико је добро Михиз у једној пијаној ноћи схватио зашто се на лицима припадника и официра моћних безбедоносних служби јављао искрени другарски осмех „кад рекну Крцун”, али и сентименталност и „слутњу трагике” коју је приметио.

По речима директора ужичког архива Жељка Марковића, овом књигом архив пре свега испуњава основни задатак: да објављује расположиву архивску грађу и учини је свима доступном. Та грађа о Крцуновом животу има шири историјски и друштвени контекст. Књига ће, каже Марковић, бити богато илустрована фотографијама и документима, а на друкчији начин осветлиће и Пенезића и време у коме је настала.

Остала документација и предмети из Крцуновог личног фонда у овом архиву биће представљени јавности на јесен, изложбом за Дан града Ужица. На наше питање да ли ће тада бити предочено више података о ономе што јавност веома занима, Крцуновом обрачуну с Дражом и четницима, директор архива открива да је нешто више о томе сачувано у Крцуновим говорима, који ће на изложби такође бити представљени, али да у поменутој породичној преписци тога готово и нема.

Аутор: Бранко Пејовић

Извор: ПОЛИТИКА

Везане вијести:

Порука Пенезићу: Волела сам те! | Јадовно 1941.

Исповест бившег обавештајца: Било би превише да је и …

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Kad se nebo srušilo

Zdenka Novak | Kad se nebo srušilo Zdenka Novak | When Heaven’s Vault Cracked Autorica

Sadržaj

Autorica Zdenka Novak, rođena 26. novembra u Zagrebu u imućnoj jevrejskoj obitelji, istinitu

Izrael

“Što je u jednom imenu?”, kaže Julija kad čuje da je Romeo jedan

Zagreb

U Zagrebu nakon četiri godine! U početku sam osjećala samo umor i neku

S partizanima

Kad je početkom rujna Italija kapitulirala, na Sušaku je nastala prilična panika. Iako

Na Sušaku

Od lipnja 1941. pa do kapitulacije Italije u jesen 1943. godine živjela sam

Pad Jugoslavije

Početkom 1941. još se ništa nije bilo promijenilo u našem svakodnevnom životu. Ja

Udaja

Oženili smo se 2. rujna 1940. godine. Fritz je bio isto tako skroman

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

Донирате путем PayPal-a, кредитне
или дебитне картице​