КПЈ и Тито никада нису водили политику против било којег нашег народа

,,Да бисмо потпуно разумели шта се дешавало у Југославији после II светског рата”, вратиће нас ауторка фељтона до 1914. године и аустроугарске агресије на Србију у којој је, открива она, ,,служио Јосип Броз Тито каснији вишедеценијски мистификовани председник Југославије почев од 1945. до 1980. године. После пораза аустријских снага на Дрини 1914, током Церске битке, овај борац (Тито) против Срба, ниског подофицирског чина повукао се привремено у Босну са својим трупама, а при поновном налету на Србију у контраофанзиви учествоваће у страшној одмазди против српских сељака, сељанки, деце и још нерођене деце у Јадру, Подрињу у Мачви. Ова одмазда је била казна за претходне изгубљене подухвате, а по начину уништавања људи и крволочности, личила је на предигру јасеновачким мучењима.”

Таква конструкција, као ,,предигра” за јасеновачка мучења могла је, очито, да се конструише само у глави поремећеног ума, јер у тим аустријским трупама нису учествовали само Хрвати већ и Срби, аустроугарски војни обвезници. Чак је и тадашњи аустроугарски војсковођа фелдмаршал Светозар Боројевић био Србин, али њега не помиње већ само Броза који је доспео и до аустроугарског затвора због опирања рату и насиљу о чему је академик Владимир Дедијер, као и многи други, оставио довољно сведочанстава која говоре против тих импутација Титу.

,,За Јосипа Броза и будуће руководство Јасеновац није ни постојао. Због њих ће бити забетониране јаме препуне српских сељака – безимене скоро невидљиве, без икаквог знака поштовања.”

,,Прећутни пристанак на геноцид над српским народом – како је то могуће”, пита она и одговара – ,,Могуће је јер се КПЈ од оснивања разликовала по свом циљу од других комунистичких партија. ” Она даље набраја фазе КПЈ – ,,Прва фаза могла би се назвати коминтернизмом, следећа се може назвати коминтернофашизмом, трећа је ратни комфашизам, а понашање нове Брозовске власти према Србима после 1944. треба звати југословенским комнеофашизмом зато што ће то бити време страшних прогона Срба у Србији и зато што ће бити забрањено постављати питања о ратним злочинима Хрвата. Зато што ће се спроводити насилна денационализација Српства и уништавати материјална богатства Срба.”

Таквих тенденциозних мисли је препун фељтон, а нема ни речи о ослободилачкој борби која је уздигла Југославију на четврто место антифашистичке коалиције света, која је бриљантно поразила окупатора и његове слуге и све њих извела пред суд правде, од главног немачког команданта, генерала Лера, Павелићеве усташке владе, генерала Недића и Михаиловића до Љотића, Артуковића и Рупника и бројних других ратних злочинаца.

О Југословенској армији и њеном Врховном штабу и команданту и славним командантима и комесарима којима се читав свет дивио нема ни речи.

Оно што читав свет види као позитивно, она види и приказује сасвим другачије. Она не види да је Титов победнички НОП остварио све циљеве рата, да је победио и да је за слободу пало 305.000 Титових бораца и да је то све забележено и филмовано и да су борцима и жртвама ратних злочина подигнути величанствени споменици у Југославији – на Сутјесци и Неретви, на Козари и Петровој Гори, у Јајинцима и Јасеновцу са каменим цветом, да су колективна стратишта у којима се није могла извршити идентификација жртава просторно заштићена и конзервирана, и да су споменици подигнути свуда у Југославији.

То читав свет види и томе се диви, само списатељка фељтона то неће да види, већ грубо вређа и ниподаштава борце и тековине НОР и неће да види ништа друго осим онога што у својој уобразиљи има као другачију слику, којом се подстичу и обнављају тензије мржње и раздора међу народима и народностима авнојевске Југославије.

Чега је много, тога је и превише, каже народ.

На крају, без освртања на бројне неистине, да закључимо

– Прво, КПЈ и Јосип Броз Тито никада нису заташкавли ничије злочине, па ни окупаторске, усташке, четничке или било чије, већ су се одлучно борили и уз велике жртве војнички поразили злочиначке снаге и злочинце извели пред суд правде,

– Друго, КПЈ и Тито никада нису водили антисрпску или антихрватску политику, нити политику против било којег нашег народа, али јесу против окупатора, великосрпског монархизма, Павелићевог усташког квислинштва, Недићево-Љотићевог квислинштва и, колаборационистичког четништва Драже Михаиловића и других,

– Треће, врло смо поносни и што је НОП зауставио братоубилаштво и афирмисао братство и јединство као општејугословенску тековину, која је била фактор нашег биолошког опстанка и битан чинилац за победу и суживот југословенских народа и народности,

– Четврто, такође смо врло поносни што је НОП спречио усташтво и четништво да са собом поистовете хрватски, односно српски народ, па су и завршили као злочиначко наличје својих народа, а народи се поистоветили са Титовим антифашистичким партизанским покретом,

– Пето, заиста је за сваку осуду што Ауторка фељтона, уместо пијетета за пале у борби за победу и слободу, етикетира водећу партију победничког антифашистичког покрета и назива је ,,југословенским комнеофашизмом”, само зато што је, доследно ратним циљевима НОР, привела скоро све ратне злочинце и сараднике окупатора народној и судској правди, али не само српске у Србији, већ и хрватске у Хрватској и све друге у Југославији,

– Шесто, о свему томе јавност је била потпуно обавештавана. О томе су остала и трајна свједочанства – писана, електронска, филмована и споменичка велике уметничке вредности, која вечно сведоче о југословенским и цивилизацијским дометима Титове епохе.

У оквиру овог реаговања ,,Политика” ће објавити прилоге Антуна Милетића, Благоја Граховца, Јовe Радовановића и Горана Бабића

Аутор: Колегијум Авнојевског форума „Јосип Броз Тито”

Извор: Политика

Везане вијести:

Оптужбе против КПЈ/СКЈ и Тита су злобне и неодрживе