КОЗАРСКА БИТКА – ЈЕДНА ОД НАЈВЕЋИХ ТРАГЕДИЈА СРБА У 20. ВИЈЕКУ

Усташе и њемачки нацисти заузели су Козару 18. јула 1942. године, након 38 дана огорчених борби и великог отпора козарских Срба.
Била је то једна од најтрагичнијих битака на овим просторима у Другом свјетском рату у којој је 3.500 бораца Другог крајишког партизанског одреда бранило збјег од око 80.000 српских цивила пред офанзивом 40.000 њемачких и усташких војника, који су имали подршку мађарских ријечних бродова.

У борбама је погинуло 1.700 бранилаца, а Козарчани су на више мјеста успјели да пробију окупаторски обруч и тако је спасено више од 15.000 цивила.

Међутим, усташе и нацисти су спалили сва села, побили дио становништва, укључујући 540 рањеника, а око 60.000 цивила отјерали у логоре, махом у злогласни концлогор Јасеновац…

У прољеће 1942. партизанске јединице, које су у великој већини чинили Срби, избјегли из својих кућа пред усташама, у централној и западној Босни ослободили су Босански Петровац, Дрвар, Гламоч и Приједор.

Затим је 20. маја основана Прва крајишка бригада… Слободна територија простирала се од ријеке Саве до планина Козаре и Грмеча.

Њемачке снаге, уз велико учешће усташа и домобрана, организовале су напад на Козару као најактивније жариште отпора.

Козарске Србе и партизанске снаге напало је 11.000 официра, подофицира и војника Вермахта, 20.000 усташа и домобрана, а Мађари су учествовали са пет топовњача ријечне флотиле…

Партизанска формација на Козари – Други крајишки партизански одред, бројала је око 3.000 војника, али је регрутовала резерве из 60.000 цивила на слободној територији.

Напад је почео 10. јуна и кренуло је систематско потискивање и изнуривање бранилаца. Одбрана, у почетку врло успјешна, након десетак дана почела је да посустаје усљед губитака, замора и нестанка муниције.

Суочени с немогућношћу даљег одолијевања, борци Другог крајишког одреда одлучили су се за пробој из обруча 3. јула 1942. у југозападном дијелу Козаре, 15 километара источно од села Међувође, у сјеверозападној Босни.

Кроз све линије обруча пробио се знатан дио Одреда и један дио збјега цивила од више хиљада људи.

Нападачи су у зору затворили обруч и кренули у „прочешљавање“ Козаре. Већ првог дана ликвидирана је партизанска болница и побијено око 300 рањеника.

Током наредне двије недјеље снаге Нијемаца и јединице Независне Државе Хрватске – усташе и домобрани – брутално су се обрачунали на српским становништвом које није успјело да прође кроз обруч.

Један број ликвидиран је на лицу мјеста, док је већина транспортована у логоре. Била је очигледна намјера да се то подручје потпуно испразни од становништва.

Око 68.000 становника депортовано је у логоре. Укупан број цивилних жртава на Козари и Поткозарју износи 35.000 људи, од којих је највећи дио страдао управо у овој операцији и током интернације у логоре која је услиједила.

Посебно је трагична судбина неколико хиљада српске дјеце, малих Козарчана, који су убијани и исцрпљивани глађу и болестима… Један дио је спасен и дат на усвајање хрватским породицама, а хуманитрака Диана Будисављевић је лично успјела да извуче из логора између 10.000 и 12.000 српских малишана.

Судбина Срба са Козаре једна је од највећих трагедија које су задесиле српски народ у 20 вијеку.

Извор: СРНА