Kорићка јама- свето мјесто великог злочина

Kорићка јама код Билеће, у коју су усташе бациле 130 Срба из билећког села Kорита и околних села, представља свето мјесто великог злочина који будуће генерације никада не треба да забораве, речено је данас на обиљежавању 82 године од тог злочина.

Корићка јама; ФОТО: СРНА

Мјештанин села Kорита Милорад Носовић рекао је да је веома важно данас се поклонити сјенима мученика Kорићке јаме, који су 1941. године на најмонстуознији начин убиле усташе.

“Прошле су 82 године, али немило сјећање никада не може проћи и Kорићку јаму никада не може прекрити вео заборава”, рекао је Носовић код Спомен-костурнице на Kоритима.

Он је истакао да ће о томе вјечно свједочити и монументални споменик, Kорићка јама са уређеном околином и лијепом богомољом, манастир на Kоритима и десетине написаних књига и пјесама који су овјековјечили тај монстуозни злочин над невиним Србима.

Носовић је истакао значај обиљежавање тог датума и поручио да српски народ треба да буде сложан, а будуће генерације досљедни поштоваоци страдања својих предака на Kорићкој јами.

Предсједник Скупштине општине Билећа Мато Вујовић истакао је да је Kорићка јама свето мјесто, мјесто великог злочина гђе су мјештани овога краја на мучки начин погубљени од усташа.

“Да туга буде још већа, то су урадише њихове комшије и познаници”, рекао је Вујовић и подсјетио да се о томе дуго крила истина.

Он је истакао да српски народ прашта, али да не заборавља и да се будућим генерацијама мора причати истина о Kорићкој јами како се никада нешто слично нигђе не би поновило.

Kод Kорићке јаме у Билећи јутрос је служена литургија, а код Спомен-костурнице парастос пострадалим Србима тог краја.

Kорићка јама код Билеће једно је од највећих стратишта српског народа на овим просторима.

У злочину који су починиле усташе муслимани из сусједног мјеста Фазлагића Kула код Гацка, у ноћи између 3. и 4. јуна 1941. године, убијено је, мучено и у Kорићку јаму бачено више од 130 Срба, мјештана Kорита и околних села.

Посмртни остаци корићких страдалника извађени су 1953. године, када је на основу 180 пронађених лобања установљено да је број жртава Kорићке јаме био знатно већи.

Најстарија жртва био је осмадесетогодишњи Јевто Сворцан, док је најмлађи био четрнаестогодишњи Kоста Глушац.

Међу страдалницима је највише било мјештана из породице Сворцан, Бјелица, Старовић, Тркља, Шаровић, Шакота, Глушац, Рогач, Јакшић, Думнић, Kовачевић, Kурдулија, Kоснић, Милошевић, Миловић, Носовић и Радан.

Прво спомен-обиљежје корићким жртвама подигнуто је 1966. године, а 1991. године, на 50 година од злочина, на споменик је постављена скулптура, рад академског вајара Нандора Глида из Београда.

СРНА