Резултат тог осипања је да је око 1.600 села потпуно пусто или с малим бројем житеља
Има она народна изрека: “Село хвале, а у граду живе”. Али како време одмиче, хвале за сеоску “идилу” је све мање.
Да је ситуација далеко од идиличне, показују најновији подаци Републичког завода за статистику и САНУ. У Србији има тачно 4.709 села у којима живи и ради све мање људи. Млади хрле у велике градове, а остају старачка домаћинства. Резултат тог осипања је да је око 1.600 села потпуно пусто или с малим бројем житеља.
Прогнозира се да, уколико се садашњи процес настави, за две деценије ће у још 1.200 села остати само споменици као сведоци да се ту некад живело. Томе треба додати да у Србији постоји 50.000 напуштених кућа, док у 145.000 објеката тренутно нико не живи.
Како решити два горућа проблема у Србији: негативну демографску слику и драстичну селидбу из села у град? Бранислав Гулан, члан Одбора за село САНУ, најпре констатује да се људи плаше повратка на село. Он, међутим, сматра да повратак на село не значи враћање мотици, већ посвећивање модерној пољопривреди која даје озбиљну перспективу. Закључује да ми данас имамо око 850.000 хектара обрадиве земље коју нико не користи.
Шта још учинити да годинама не присуствујемо последњем чину драме звана: “Живот и смрт српског села?” Можда би одговорни, за почетак, могли да посете село Врмџа. И да не каљају ципеле док шпартају српским селима углавном у време предизборне кампање.
Врмџа потврђује да не мора бити све тако црно када је будућност српског села у питању. Она из године у годину има све више становника, има вај-фај, добија филмски фестивал и користи сваку прилику за развој туризма.
Србији је потребно више Врмџи и сигурни смо да она није једина која нуди решење.
Аутор: Иван Ловрић
Извор: НОВОСТИ
Везане вијести:
КОМЕНТАР: Паркинг | Јадовно 1941.