Komentar: Indigo diplomatija suseda

Hodžajev demanti ne može poništiti to da je antagonizam prema Srbiji zajednička nit neformalnog regionalnog pakta. To je fundament na kojem njegove članice grade svoju samosvojnost zasnovanu na prekrajanjima istorije.

MA KOLIKO se šef diplomatije lažne države Kosovo upinjao da demantuje da je zajedno sa našom braćom Hrvatima, Crnogorcima i Makedoncima pregovarao o formiranju saveza protiv Srbije, biće da u toj raboti ima i te kako istine. E sada, čak i da je uredik u „Večernjem listu“ zaista napumpao naslov iz intervjua Envera Hodžaja, to ne otupljuje mnogo suštinu.

Sve i da Hodžaj, makar i nezvanično, nije natuknuo našem hrvatskom kolegi ponešto o toj „svetoj alijansi“ koja treba da pobedi srpsku aždaju, teško se možemo oteti utisku da pomenuti triling nije dobrano uštimovan – na našu štetu.

Sve te (ne)suđene članice tog opskurnog fronta, svaka na svoj način, identitet i politički pravac grade isključivo na antisrpstvu. Jer, svi njihovi napori i akcije mnogo pre Hodžajeve ispovesti u diktafon deluju tako kao da ih iza zavese pomera jedna ruka.

Tu „indigo diplomatiju“ suseda imali smo prilike da vidimo, recimo, kada se stidljivo pojavila ideja o razgraničenju između Beograda i Prištine. Nije mnogo prošlo, a na kanabe kod Angele Merkel jedan za drugim išli su Zoran Zaev, Andrej Plenković i Duško Marković. Kao đačići na priredbi su posle tog blic-sastanka uglas poručili da se protive promeni republičkih granica iz doba pokojne Jugoslavije. Naravno, prevideli su da su svega koju godinu pre oni sami poništili te iste linije Roberta Badintera – priznajući nezavisnost Tačijeve narko-tvorevine.

Primera ima još, tako da Hodžajev demanti ne može poništiti to da je antagonizam prema Srbiji zajednička nit ovog neformalnog pakta. To je fundament na kojem njegove članice grade svoju samosvojnost zasnovanu na karikaturalnim prekrajanjima istorije. I to niko ne može izvući iz konteksta.

Autor: Milan Babović

Izvor: Večernje novosti