Хоџајев деманти не може поништити то да је антагонизам према Србији заједничка нит неформалног регионалног пакта. То је фундамент на којем његове чланице граде своју самосвојност засновану на прекрајањима историје.
МА КОЛИКО се шеф дипломатије лажне државе Косово упињао да демантује да је заједно са нашом браћом Хрватима, Црногорцима и Македонцима преговарао о формирању савеза против Србије, биће да у тој работи има и те како истине. Е сада, чак и да је уредик у „Вечерњем листу“ заиста напумпао наслов из интервјуа Енвера Хоџаја, то не отупљује много суштину.
Све и да Хоџај, макар и незванично, није натукнуо нашем хрватском колеги понешто о тој „светој алијанси“ која треба да победи српску аждају, тешко се можемо отети утиску да поменути трилинг није добрано уштимован – на нашу штету.
Све те (не)суђене чланице тог опскурног фронта, свака на свој начин, идентитет и политички правац граде искључиво на антисрпству. Јер, сви њихови напори и акције много пре Хоџајеве исповести у диктафон делују тако као да их иза завесе помера једна рука.
Ту „индиго дипломатију“ суседа имали смо прилике да видимо, рецимо, када се стидљиво појавила идеја о разграничењу између Београда и Приштине. Није много прошло, а на канабе код Ангеле Меркел један за другим ишли су Зоран Заев, Андреј Пленковић и Душко Марковић. Као ђачићи на приредби су после тог блиц-састанка углас поручили да се противе промени републичких граница из доба покојне Југославије. Наравно, превидели су да су свега коју годину пре они сами поништили те исте линије Роберта Бадинтера – признајући независност Тачијеве нарко-творевине.
Примера има још, тако да Хоџајев деманти не може поништити то да је антагонизам према Србији заједничка нит овог неформалног пакта. То је фундамент на којем његове чланице граде своју самосвојност засновану на карикатуралним прекрајањима историје. И то нико не може извући из контекста.
Аутор: Милан Бабовић
Извор: Вечерње новости