Комеморација у Паланчишту

Програм активности Удружења потомака и поштовалаца цивилних жртава рата 1941-1945 Велико Паланчиште 20. октобра 2012. године поводом обиљежавања 70 година од страдања Срба у Великом  Паланчишту.

11.00 часова:

– Парастос у цркви у Малом Паланчишту;

12.00 часова:

– Полагање вијенаца и паљење свијећа на страдалним мјестима;

13.00 часова:

-Сједница Скупштине Удружења у просторијама Мјесне заједнице Велико Паланчиште.

Покољ у Паланчишту

Покољ у Паланчишту је масакр који су извршиле усташе над становништвом села Велико Паланчиште и Горњи Јеловац, у ноћи између 22. и 23. октобра, 1942. године.

10. јуна 1942. почела је велика офанзива фашистичких снага на планину Козару. По фашистичким документима, која се налазе у архиви Војноисторијског института, у козарској офанзиви учествовало је око 72.000 непријатељских војника.

Фашистичке снаге су и у овој офанзиви насрнуле на голоруки народ иако им је примарни циљ био борба против козарачких партизана. Ноћу измеду 22. и 23. октобра 1942. године усташе су ножевима, сјекирама и маљевима (без ватреног оружја) поубијале 650 становника, међу којима је 200 дјеце у селу Паланчишту и Горњем Јеловцу, код Приједора. Ово је један од најмонструознијих злочина који је за вријеме другог свјетског рата извршен на Козари.

Под извjесним околностима командант њемачке jединице у Приjедору наредио jе званичну истрагу поводом покоља у Паланчишту, па jе тако оваj масакр остао забиљежен у службеном акту 3. оружничке пуковниjе у Бањоj Луци и заведен под броjем 1469 (таjно) од 1. новембра 1942. године. У акту, упућеном уреду опунемоћеног министра Турине и Врховном оружничком заповjедништву, поводом покоља у Паланчишту, пише:

»Дана 23. листопада 1942. године сазнало се jе да су усташе из Приjедора ноћу 22/23. листопада 1942. поубиjале много пучанства у селу Паланчишту (5 km сjеверно од Приjедора) без разлике спола и старости.

О овоме jе извjештена оружничка постаjа Приjедор, заповjедништво њемачке воjске и фелджандармериjа у Приjедору.

24. листопада 1942. године ради истраге изашла jе на лице мjеста оружничка опходња од 7 момака под водством jедног њемачког частника.

По доласку на лице мjеста звано „Брдо“ (поближа ознака непозната) дознала jе опходња од jедне жене да су усташе наведене ноћи поубиjале све пучанство у споменутом селу и то све оне до коjих су кућа дошли.

Ту у близини опходња jе дошла на jедну њиву, гдjе jе по изjави jедног њемачког воjника убиjено 68 жена и дjеце, а много већи броj мушкараца да jе убиjен на другом мjесту и покопан.

Утврђено jе да су све особе коjе су од стране усташа затечене код своjих кућа покупљене са намjером да ће бити одведени у сабирне логоре. Пошто су пучанство покупили, поубиjали су одвоjено жене и дjецу, а одвоjено мушкарце.

25. листопада 1942. године одређена jе ексхумациjа лешева. У jедноj jами пронађено jе 62 леша жена и дjеце. Убиjање jе извршено сjекирама и ножевима.

Има неколико жена коjе су са бодовима избодене и измрцварене и остале у животу, од коjих се jедна налази у селу Орловцу, а друга у Паланчишту. Поменуте жене пронађене су од сељака и однесене њиховоj родбини.

Њемачки часник утврдио jе коjа jе усташка постоjба извршила покољ и заповjедио да се иста одмах разоружа.

28. листопада 1942. године заповjедник усташког сата коjи jе извршио покољ поручник Батинић покушао jе извршити самоубиство испаливши себи из самокреса jедан набоj у уста. Набоj jе остао у глави. Исти jе превезен у болницу у Бању Луку гдjе се и сада налази. Истог дана изашла jе опходња поново на лице мjеста да се ископа и друга jама у коjоj су жене и дjеца, а накнадно ће се ископати и трећа jама у коjоj су закопани мушкарци.Фелџандармериjа и наше оружништво и даље воде истрагу. Предње се предаjе с молбом на мjеродавност. Броj жртава и узрок покоља за сада непознат.

Заповjедник пуковник Виктор Новак«

Јанез Михелић

Импресиониран призором коjи jе видио на лицу мjеста, командир усташке жандармериjске станице у Приjедору Јанез Михелић о овом догађаjу у Паланчишту изjавио jе:

»Дана 24. листопада 1942. године пошао jе ради провjере на лице мjеста jедан њемачки часник, а као пратња са њиме jе био и потписати са 6 оружника.

Има неколико жена коjе су са бодежима избодене и остављене живе. Од таквих се jедна налази у селу Орловцу код Славка Бутоње, а jедна у селу Велико Паланчиште код Муњизе. Прва се зове Дара Бановић, а друга Мариjа Милосављевић.

Потписати jе испитивао што се jе све догодило, те сам установио да jе њемачка команда преко своjих воjника jедну рупу откопала и из исте извадила 62 леша жена и дjеце коjи су сви поклани, разним мукама мучени, у тиjело им дрва забадана, женскињи сисе резане, очи вађене и другим мукама их патили. Ниjедна у тоj рупи ниjе убиjена из пушке, него на овакав начин. Друге рупе Ниjемци нису откопавали, али се рачуна да су их побили 300 особа. Остало се jе све разбjежало, нико за никога не зна, село jе остало потпуно пусто и на све стране се пљачка. Стока као и остало jе без икаквог чувара, те иста тумара. Јуче су усташе натовариле 6 вагона стоке и отjерали за Бању Луку свиње, овце и говеда.«

(Архив воjно-историjског института 44/7-2,162)

Усташки извjештаj

Подносећи извjештаj поводом истраге, коjу су Ниjемци водили о масакру у Паланчишту и Горњем Јеловцу, усташки извjештавач при 8. усташкоj боjни Болф записао jе сљедеће:

»2. сат се налазио на положаjима на подножjу Козаре, код Паланчишта, од како су свршиле борбе на Козари у коjима jе такође судjеловао са читавом боjном. 22. у jутро дошао jе Теклић (курир-примjедба аутора чланка) jедном воду 2. сата са налогом заповjедника Еинзот Зетафела (устменим), да jе потребно журно ликвидирати са заробљеницима, будући да jе магла па би се заробљеници код можебитног нападаjа могли разбjежати. 13. људи 2. сата извршило jе налог заjедно са припадницима Е. С. Касниjе jе само 6 припадника 2. сата помогло припадницима Е. С. покопати лешине.«

(Архив воjно-историjског института 4-63,76)

Извор:  ВИКИПЕДИЈА

Везане виjести:

Дара Бановић

Усташки покољ у Великом Паланчишту октобра 1942.год.