У Њуjорку одржана комеморациjа жртвама у злогласном Јасеновачком логору у Независноj Држави Хрватскоj, помен слузили прота Ђокан Маjсторовић и jевреjски рабин. Холокауста и милиона жртава у концентрационим логорима треба се сећати увек, да се слични злочини не понове више никада и нигде, истакнуто jе на годишњоj конференциjи ЈРИ.
У Њуjорку одржана комеморациjа жртвама у злогласном Јасеновачком логору у Независноj Држави Хрватскоj, помен слузили прота Ђокан Маjсторовић и jевреjски рабин. Холокауста и милиона жртава у концентрационим логорима треба се сећати увек, да се слични злочини не понове више никада и нигде, истакнуто jе на годишњоj конференциjи ЈРИ.
Мирjана Јовановић
Њуjоршки Институт за проучавање злочина у Јасеновцу, jедина установа коjа се бави овом тематиком изван бивше Југославиjе, организовао jе и ове године годишњи комеморативни скуп за седам стотина хиљада Срба Јевреjа и Рома коjи су на наjсуровиjи начин мучени и побиjени у злогласним логорима у Јасеновцу и Староj Градишки. Главни говорник на овогодишњем скупу била jе историчар геноцида и борац за људска права из Шваjцарске, Мирjана Јовановић. Она jе, као врсни историчар и истраживач, указала на узроке и последице jедног од наjстравичниjих злочина, коjи су се догодили током Другог светског рата, а све то jе документовала низом фотографиjа, докумената и сведочења људи коjи су преживели.
Џон Боснић
Џон Боснић, познати канадски новинар, иначе Србин по пореклу, коjи jе био jедан од ретких поштених извештача из доба распада Југославиjе, побудио jе посебну пажњу и дирнуо све присутне своjим сведочењем о геноциду над Србима коjи се одвиjа у Хрватскоj, непрекидно [-] jош од времена Другог светског рата до данас. Џон Боснић се вратио у Србиjу, Отаџбину, коjу никада ниjе заборавио, и оданде наставља да се бори за истину о Србиjи и српском народу. Његове речи на српском али и енглеском jезику, чуjу се и уважаваjу у целом свету, али он сматра да то ниjе довољно и да се цела Држава Србиjа и цео Српски народ мораjу наjпре сами упознати са свим злочинима коjи су почињени над нама. Морамо се сто пре одрећи лажних прича о “братству и jединству” у чиjе име су злочини у Јасеновцу и многим другим логорима и стратистима, прећуткивани. Истина мора изићи на видело и не сме се дозволити да се због неких квази политичких “добросуседских” односа злочини скриваjу и релативизуjу а не осуђуjу, па се чак и жртве заборављаjу и не помињу.
Бари Летучи
Професор Бари Летучи, директор Института за проучавање злочина почињених у Јасеновцу, истакао jе да jе прећуткивање о злочинима у Јасеновцу за време НДХ довело до новог геноцида над Србима током распада Југославиjе када jе из Хрватске прогнано преко пола милиона Срба из Славониjе и Барање и Воjне Краjине. На хиљаде људи поново jе мучено и убиjано, само зато што су Срби, а за то jош нико ниjе одговарао. Срби се не уништаваjу у Хрватскоj само физички већ и морално и духовно, jер су многи натерани на покрштавање, прелазак у католичку веру, па чак и на одрицање од Српства.
Професор историjе Луис Ц. Дjуит, члан Борда директора ЈРИ, указао jе да су Јевреjи давно одлучили да се Холокауст не сме и не може заборавити и да се кроз систем школовања и редовног образовања овоj теми мора поклањати стална пажња. У бившоj Југославиjи то jе било забрањено из познатих разлога, али никоме ниjе jасно зашто се о злочинима почињеним у Хрватскоj не учи у школама у Србиjи ни данас, не бар на прави и одговараjући начин. Ако злочине над вашим народом, заборављате ви Срби, помислиће се да злочинцима праштате или да их ниjе ни било, а то отвара врата за нова злодела…
Сећање на жртве у Јасеновцу обављено jе у Саборноj цркви Светог Саве у Њуjорку и у Спомен парку на жртве Холокауста у Бруклину. Код спомен обележjа жртвама Јасеновца упаљено jе седам свећа у знак сећања на 700 хиљада убиjених Срба, Јевреjе и Рома. Посебно потресно било jе када jе jедну од свећа упалила и положила поред споменика, госпођа Нада Ђорђевић, чиjи су отац, рођења сестра и брата, брат и сестра од стрица и брат од тетке, убиjени у хрватскоj фабрици смрти. Дан сећања на Јасеновачке жртве у Њуjорку jе проглашен даном жалости и сваки дан пада баш у дане када су се Јасеновачки логораши, jуришом на бодљикаве жице и на наоружане усташе, сами ослободили.
Пише: Милан Лучић
Извор: Корени