Кобни заокрет Енглеза

Наредба о враћању у Југославиjу се односила на Хрвате и остале, са изузетком четника. Сви коjи су били против комуниста проглашени су фашистима

Британци враћаjу Српски добровољачки корпус

БОРИВОЈЕ М. Карапанџић у своjоj књизи “Југословенско крваво прољеће 1945” пише да су четници, настоjећи да што приjе остваре контакт са савезницима, написали писмо, мастилом, ћирилицом, на коцкастом трговачком папиру, адресовано на савезничког команданта (аутор му не наводи име) у Корушкоj. У њему jе писало:

“Југословенска воjска у отаџбини из Црне Горе, Боке и Старог Раса обраћа се савезничком команданту са молбом да нас прихвати и пружи политички азил до нашег поновног повратка у домовину. Нама се у борби против окупатора, наметнула и борба против комуниста. Једва чекамо да дође дан када ћемо заjедно са нашим савезницима наставити борбу против комунистичких банди.”

Писмо коjе jе дониjела млада дjевоjка, обраћаjући се на француском jезику, завршило jе у рукама Милана Басте, комесара 51. воjвођанске дивизиjе. Баста у своjоj књизи “Агониjа и слом НДХ” пише како jе потом посjетио четнички штаб и како му jе Ристо Јоjић, пошто jе видио да од Енглеза нема ни трага, саопштио: “Ми смо коначно изгубили рат. Рат су добили наши противници и нама не преостаjе ништа друго, него да се предамо новоj jугословенскоj армиjи.”

Да ли jе то Јоjић рекао баш тако и само у своjе име, можда у договору с наjужим четничким руководством, или у тренутку безнађа, тешко jе рећи. Истина jе да ће се то догодити, али jе наjвећи броj избjеглих вjеровао да ће савезници интервенисати и да неће бити ни добровољне предаjе партизанима, нити изручивања од стране савезника Титовоj воjсци. А што се тиче Енглеза, њих jе и те како било тих дана у Аустриjи, што ће показати наредне странице.

Питањем jугословенских избjеглица тог прољећа у Аустриjи, бавио се, веома озбиљно, Николаj Толстоj. Праунук братанца славног писца Лава Николаjевича Толстоjа, пошто jе његов отац напустио Русиjу, родио се 1935. године у енглескоj грофовиjи Кент. Гроф Николаj, коjи jе студирао историjске науке у Енглескоj и Ирскоj, у своjим књигама се, наиме, бавио невиним жртвама Другог свjетског рата. “Министар и покољи” jе до сада наjцjеловитиjа историjа догађаjа из маjа 1945. коjи су се одиграли у тадашњоj Британскоj окупационоj зони у Аустриjи и завршили страдањем големог броjа козачких, хрватских, словеначких, српских и црногорских ратних заробљеника и цивила код Блаjбурга и у jамама Кочевског Рога. Како сам истиче у своjоj књизи, Николаj Толстоj jе 1989. године од стране jедног енглеског суда, осуђен на новчану казну од милион и по фунти зато што jе обjавио памфлет “Ратни злочини и управа школе Винчестер”. У њему сам, каже Толстоj, оптужио лорда Алдингтона да jе учествовао у крупноме ратном злочину. Као бригадир Тоби Лоу, он jе у маjу 1945. био начелник штаба генерала Китлиjа у Корушкоj. Тада су британске снаге “Стаљину и Титу изручиле десетине хиљада козачких, словеначких, хрватских, српских и црногорских ратних заробљеника и избjеглица коjе су тиме, како jе то антиципирао, осуђени на ропство, мучење и вjероватно смрт, а за то jе одговоран министар Харолд Макмилан”.

Суочен с новчаном пропашћу, али не одустаjући од настоjања да докаже истинитост свога виђења трагичних збивања, гроф Толстоj jе у међувремену прикупио нове доказе и свjедочанства и укључио их у књигу “Министар и покољи”.

У поглављу о предаjи Југословена, Толстоj обjашњава да jе Тито средином маjа над границом Корушке и Словениjе успоставио контролу, довољну да се сприjечи било какав већи упад на териториjу Аустриjе под британским надзором. Заповjедник бригаде Скот jе мjешавином обмане и силе сприjечио паничан биjег великог диjела хрватског становништва у Блаjбургу. Готово четврт милиона Хрвата враћено jе преко Драве и “препуштено на милост и немилост Титу. Комунистичке су се трупе и њихова политичка полициjа припремале да почине покоље ужасниjе од свих грозота што су се збиле за четири године рата и окупациjе”.

– Ако су мислили да су на сигурном – пише Толстоj и за избjегле с териториjе Црне Горе, диjелова Србиjе, Босне и Херцеговине – убрзо су били разувjерени. Онога дана када jе заповjедник Скот у Блаjбургу вратио главнину Хрвата, заповjедник Лоу у команди корпуса (риjеч jе о Петом британском корпусу) сложио се с партизанским пуковником Хочеваром да ће “ухватити, разоружати, затворити у логор, а потом вратити у Југославиjу све оне коjи побjегну у Аустриjу”. Толстоj, елаборираjући тему да ли jе или ниjе требало да дође до изручења избjеглица каже да jе “13. маjа сам Китли у пратњи неколицине потчињених обjаснио Макмилану у да jе велики броj предатих Југословена био састављен од жена и дjеце… коjи панично бjеже у ово подручjе пред Југословенима коjи надиру. Било jе ту, каже он, хришћана, вjерника, конзервативаца у политици и других коjи су из разних разлога били несклони револуционарном комунизму и коjи су због тога проглашени фашистима и нацистима.

Неизвjесност, понаjгора од свих мука, стигла jе са сазнањем да би тек требало да путуjу тамо гдjе нема комуниста, гдjе се живи углавном срећно, како су вjеровали. Поjединци, не могавши да издрже то проклето добовање у глави коjе се састоjало од свега неколико риjечи: – Хоће ли нас, збиља, вратити у Југославиjу? – почели су да бjеже. Огромна већина jе, пак, чекала на транспорт према савезницима.

Око самих избjеглица на подручjу Аустриjе, према писању грофа Толстоjа, било jе тих маjских дана доста недоумица. Неке индициjе упућивале су на закључак да ће се избjеглице из Црне Горе, Србиjе и Босне извући, да ће прећи италиjанску границу.

– Хрвати су по много чему били посебан случаj. Хрватска jе била њемачки савезник током циjелог рата и њена jе воjска служила осовинским силама. Усташе су посебно у вриjеме своjе такозване независности починиле ужасне злочине над Србима. Исправно или не,чињеница jе да су многим припадницима британских снага несрећни Хрвати били мање симпатични од Срба и Словенаца. Осим тога, извjесно jе да jе покушаj биjега великог броjа Хрвата у Аустриjу друге и треће недjеље маjа 1945. био таквих размjера да британске воjне власти нису могле размишљати о њиховом прихватању.

Наредба генерала Робертсона издата 14. маjа коjом се захтиjева да се “сви заробљеници jугословенског држављанства коjи су служили њемачким снагама” мораjу изручити Југословенима, била jе, чини се, директан одговор на ту неподношљиву миграциjу. Наредба се у начелу, ако не и искључиво, односила на Хрвате и увjерила jе Александера Кирка да се репатриjациjа односила на све “с изузетком четника.”

Услиjедила jе 17. маjа, како наводи Толстоj, Александерова наредба генералу Макриjу коjом jе од њега затражио евакуациjу “четника и дисидентских Југословена” у Италиjу.

Но, ствари ће, ускоро кренути сасвим другачиjим током. И путевима.

Толстоj наводи запис Наjџела Николсона: “Као што циjели свиjет зна, Тито се договорио (с Британцима, примjедба С. Г.) да 21. маjа повуче своjе партизане из Корушке… Наш допринос споразуму (настао jе након преговора коjи су 19. маjа вођени у Клагенфурту између генерала Китлиjа и партизанског пуковника Ивановића) била jе одлука да Титу изручимо све jугословенске заробљенике у нашим рукама, коjи му нису били склони.”

Пише: Саво Греговић

Сутра: Опело после 60 лета

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести:

Словеначко крваво пролеће 1945. године I

Словеначко крваво пролеће 1945. године II

Словеначко крваво пролеће 1945. године III

Словеначко крваво пролеће 1945. године IV

Словеначко крваво пролеће 1945. године V

Словеначко крваво пролеће 1945. године VI

Словеначко крваво пролеће 1945. године VII

Словеначко крваво пролеће 1945. године VIII

Словеначко крваво пролеће 1945. године IX

Словеначко крваво пролеће 1945. године X

Словеначко крваво пролеће 1945. године XI

Словеначко крваво пролеће 1945. године XII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XIII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XIV

Словеначко крваво пролеће 1945. године XV

Словеначко крваво пролеће 1945. године XVI

Словеначко крваво пролеће 1945. године XVII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XVIII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XIX

Словеначко крваво пролеће 1945. године XX

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXI

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXIV

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXV