Ko je sve odgovoran za raspad Jugoslavije: Slovenci prvi povukli nogu!

Jugoslavija je za nas istorijski mrtva – rekli su slovenački intelektualci svojim srpskim kolegama dve godine pre Miloševićeve Osme sednice i četiri i po godine pre Tuđmanovog izbora za novog poglavnika Hrvatske, a Mihailo Marković, Ljubomir Tadić i Dobrica Ćosić su se tri sata kasnije u čudu pitali: jesmo li ih dobro čuli…

Olako se … zaboravlja da je nogu prva povukla Slovenija, i to mnogo pre nego što su na političkom nebu iznad Hrvatske i Srbije zasijale zvezde Franje Tuđmana i Slobodana Miloševića.

Još s jeseni 1985, dve godine pre Miloševićevog „krštenja“ na Osmoj sednici i četiri i po godine pre nego što Hrvati u Tuđmanu prepoznaju svog novog poglavnika, vodeći slovenački intelektualci i političari saopštili su svojim srpskim kolegama, akademicima Mihailu Markoviću, Ljubomiru Tadiću i Dobrici Ćosiću, da Slovenija diže sidro i odlazi iz Jugoslavije.

U osmočasovnom razgovoru vođenom u ljubljanskom restoranu „Mrak“ deželu su zastupali Milan Apih, Taras Kermauner, Niko Grafenauer, Dimitrij Rupel, Spomenka i Tone Hribar, Ivo Urbančič, Jože Smole. Oni su svojim ne malo iznenađenim beogradskim sagovornicima otvoreno rekli:

~ Jugoslavija je istorijski mrtva.

~ Od Jugoslavije Slovenci više nemaju šta da očekuju.

~ Udaljavamo se od Evrope, a osećamo se delom Evrope. Prevareni smo i ugroženi u svojoj bitnosti.

~ Ideja Jugoslavije i jugoslovenstva je sekundarna za Sloveniju.

~ Prva Jugoslavija bila je Sloveniji prvi korak ka autonomiji, druga – veći korak ka autonomiji i etničkoj celini.

~ Odbacujemo svaki internacionalizam i univerzalizam.

~ Ja sam Slovenac. Za Jugoslaviju sam samo ako mi omogući da u svemu budem Slovenac.

Uz sve ovo domaćini su svojim beogradskim prijateljima savetovali šta u danima koji dolaze treba da čini Srbija:

~ Očekujemo od Srbije da se suprotstavi azijatskom totalitarizmu.

~ Srbi najpre moraju da reše albanski problem. To je put za debalkanizaciju i evropeizaciju Srbije.

~ Srbija se ne može evropeizirati dok ne reši problem Kosova…

Posle svega beogradski gosti su bili zatečeni.

„Nas trojica“, kaže Dobrica Ćosić, „od Ljubljane do zagrebačkog kolodvora nismo progovorili ni reč. „Bili smo kao pretučeni i zanemeli“, dodaje on i precizira: „Trebalo nam je tri sata da progovorimo o ljudima iz ‘Mraka’ i zapitamo se: jesmo li ih dobro čuli?“

Svoje uši tom prilikom proveravao je, kako reče, i sam Ćosić, koji je tad već uveliko na svojim leđima nosio teško breme titule duhovnog oca najbrojnijeg naroda bivše Jugoslavije. Samo jedan njegov roman, „Grešnik“, za nepuna tri meseca te iste 1985. štampan je u tiražu od 100.000 primeraka.

Ljubljanski razgovor ošamutio je i njega, iako je (prvo)borac za nacionalnu stvar, kako objašnjava, još 1979, 16 godina pre susreta u „Mraku“, shvatio da je svršeno s jugoslovenstvom i na „desnici“ i na „levici“. I u vlasti i u opoziciji.

(Večernje novosti, 24. novembar 2002. Pero Simić / za Intermagazin priredio I. Brezac)

Izvor: Intermagazin

Vezane vijesti:

Može li članstvo u Evropskoj uniji nekoga zaštiti od osude za ratne zločine? SLOVENIJA I SUD U HAGU

Oficiru bivše JNA stigla optužnica posle 20 godina

SVI SLOVENAČKI ZLOČINI 1991. – Ubijanje civila, mladih nenaoružanih vojnika, mučenje lekara i medicinskih sestara…