Ко је све одговоран за распад Југославије: Словенци први повукли ногу!

Југославија је за нас историјски мртва – рекли су словеначки интелектуалци својим српским колегама две године пре Милошевићеве Осме седнице и четири и по године пре Туђмановог избора за новог поглавника Хрватске, а Михаило Марковић, Љубомир Тадић и Добрица Ћосић су се три сата касније у чуду питали: јесмо ли их добро чули…

Олако се … заборавља да је ногу прва повукла Словенија, и то много пре него што су на политичком небу изнад Хрватске и Србије засијале звезде Фрање Туђмана и Слободана Милошевића.

Још с јесени 1985, две године пре Милошевићевог „крштења“ на Осмој седници и четири и по године пре него што Хрвати у Туђману препознају свог новог поглавника, водећи словеначки интелектуалци и политичари саопштили су својим српским колегама, академицима Михаилу Марковићу, Љубомиру Тадићу и Добрици Ћосићу, да Словенија диже сидро и одлази из Југославије.

У осмочасовном разговору вођеном у љубљанском ресторану „Мрак“ дежелу су заступали Милан Апих, Тарас Кермаунер, Нико Графенауер, Димитриј Рупел, Споменка и Тоне Хрибар, Иво Урбанчич, Јоже Смоле. Они су својим не мало изненађеним београдским саговорницима отворено рекли:

~ Југославија је историјски мртва.

~ Од Југославије Словенци више немају шта да очекују.

~ Удаљавамо се од Европе, а осећамо се делом Европе. Преварени смо и угрожени у својој битности.

~ Идеја Југославије и југословенства је секундарна за Словенију.

~ Прва Југославија била је Словенији први корак ка аутономији, друга – већи корак ка аутономији и етничкој целини.

~ Одбацујемо сваки интернационализам и универзализам.

~ Ја сам Словенац. За Југославију сам само ако ми омогући да у свему будем Словенац.

Уз све ово домаћини су својим београдским пријатељима саветовали шта у данима који долазе треба да чини Србија:

~ Очекујемо од Србије да се супротстави азијатском тоталитаризму.

~ Срби најпре морају да реше албански проблем. То је пут за дебалканизацију и европеизацију Србије.

~ Србија се не може европеизирати док не реши проблем Косова…

После свега београдски гости су били затечени.

„Нас тројица“, каже Добрица Ћосић, „од Љубљане до загребачког колодвора нисмо проговорили ни реч. „Били смо као претучени и занемели“, додаје он и прецизира: „Требало нам је три сата да проговоримо о људима из ‘Мрака’ и запитамо се: јесмо ли их добро чули?“

Своје уши том приликом проверавао је, како рече, и сам Ћосић, који је тад већ увелико на својим леђима носио тешко бреме титуле духовног оца најбројнијег народа бивше Југославије. Само један његов роман, „Грешник“, за непуна три месеца те исте 1985. штампан је у тиражу од 100.000 примерака.

Љубљански разговор ошамутио је и њега, иако је (прво)борац за националну ствар, како објашњава, још 1979, 16 година пре сусрета у „Мраку“, схватио да је свршено с југословенством и на „десници“ и на „левици“. И у власти и у опозицији.

(Вечерње новости, 24. новембар 2002. Перо Симић / за Интермагазин приредио И. Брезац)

Извор: Intermagazin

Везане вијести:

Може ли чланство у Европској унији некога заштити од осуде за ратне злочине? СЛОВЕНИЈА И СУД У ХАГУ

Официру бивше ЈНА стигла оптужница после 20 година

СВИ СЛОВЕНАЧКИ ЗЛОЧИНИ 1991. – Убијање цивила, младих ненаоружаних војника, мучење лекара и медицинских сестара…