Ко је био Динко Шакић: Ватрени усташа, комадант геноцидног логора смрти Јасеновац

Након рата, Шакић заједно са супругом пацовским каналима бјежи у Аргентину а 1947. године у Росарију је отворио малу фабрику текстила. Имао је  троје дјеце, којима је крштени кум био Анте Павелић.

У Загребу, 4. октобра 1999. године, командант усташког логора у Јасеновцу у Другом светском рату Динко Шакић осуђен је на 20 година затвора

Рођен је у околини Имотског. Проглашење Независне Државе Хрватске 1941. године затекло је њега и његовог оца Мату, ватреног усташу, у Босанском Броду. Као такав, Мато је одмах именован за предсједника општине Босански Брод. На тој дужности се истакао злочинима. Динко се оженио Надом Лубурић, полусестром усташког пуковника Вјекослава Лубурића, којем је надлежност била организација логора, управа и њихово осигурање.

Захваљујући родбинским везама са Лубурићем, започео је брз успон по усташкој хијерархијској љествици. Напредовао је у усташког поручника и постао „часник“ (официр) у команди логора Јасеновац. Предњачећи у својим злочинима, за то је награђен и унапријеђен у усташког натпоручника. Године 1944. постављен је за команданта – управника или заповедника концентрационог логора Јасеновац.

Након рата, Шакић заједно са супругом пацовским каналима бјежи у Аргентину а 1947. године у Росарију је отворио малу фабрику текстила. Имао је  троје дјеце, којима је крштени кум био Анте Павелић. У Аргентини постаје ватрени перониста, и када је Хуан Перон смијењен са власти одлази у Шпанију, гдје је био најближи сарадник Вјекослава Лубурића.

У Аргентину се враћа три године касније. Приликом посјете Фрање Туђмана хрватским исељеницима у Аргентини, новинари су направили  интервју са Динком Шакићем. Он се тада први пут хрватској јавности похвалио својим дјелима, изјавивши како би све то, ако треба, урадио и опет. Истом приликом сусрео се и са Туђманом, са којим се задржао у разговору, уз заједничку фотографију.

Три године касније истраживачима центра Симон Визентал запао је за око Шакићев интервју аргентинском Каналу 13. Недуго потом Динка Шакића аргентинска полиција лишила је слободе. Шакић је из Буенос Ајреса у пратњи службеника Интерпола пребачен у Загреб.

Због одговорности за геноцид над Србима, Динко Шакић је осуђен на затворску казну од 20 година због ратног злочина против цивилног становништва.  У лепоглавском затвору Шакић је почео да пише књигу мемоара (с радним насловом „Са  Поглавником у Алпама 1946. године“).

Умро је у затворској болници Реметинец у Загребу. Динко Шакић је сахрањен у пуној усташкој униформи из Другог свјетског рата. На тој сахрани, доминикански свештеник одржао је говор у коме је  рекао да „суд који је оптужио Динка Шакића оптужио је Хрватску и Хрвате” и да „сваки Хрват треба да буде поносан на име Шакића“. Он је такође тврдио да је Независна Држава Хрватска формирала темељ за успостављање модерне државе Хрватске. Динка Шакића терете да је лично, из разоноде и садизма, убио двадесет логораша.

А он је изјавио: Са својих седамдесет, кад имам дјецу и унуке, понављам: Опет бих учинио исто…НДХ је била темељ на којем је изграђена данашња Хрватска.

Извор: ИН4С / Митрополија