Злочини над Србима у НДХ

Двоjезично издање фото-монографиjе, на српском и енглеском, са великим броjем досад необjављених фотографиjа, обjавио „Свет књиге” из Београда

 Фото-монографиjа „Злочини над Србима у Независноj Држави Хрватскоj”, jединствена jе књига коjа српскоj и страноj jавности, на српском и енглеском jезику, представља драматичне размере људских патњи и страдања у Другом светском рату. Садржи избор документарних фотографиjа на коjима су регистровани призори злочина над српским народом у Независноj Држави Хрватскоj од 1941. до 1945. године.

Велики броj фотографиjа у фото-монографиjи, чиjи jе аутор Јован Мирковић (издавач: „Свет књиге” из Београда), обjављуjе се сада први пут. Књигу jе на енглески превела Татjана Ћосовић, а предговор jе написао академик Василиjе Крестић. У поглављу „Злочини у директном терору”приказуjу се злочини против цивилног становништва на кућном прагу, у породичним домовима, на властитом поседу, у месту живљења. Ова категориjа злочина jе по огромном броjу жртава и суровости била доминантан вид тоталног терора над Србима коjи jе Независна Држава Хрватска спроводила од 1941. до 1945. године. Фотографиjе сведоче и о географскоj распрострањености злочина на свим подручjима НДХ где jе живео српски народ – Лика, Кордун, Баниjа, Славониjа, Срем, Босна, Далмациjа, Херцеговина.

Улогу државе у организовању геноцидног злочина, документуjу слике у поглављу „Злочини у институциjама државе – логори”.Предочена су злодела у затворима, логорима, сабиралиштима и другим институциjама коjе су основане за масовну ликвидациjу и мучење Срба под надзором хрватске државе, њених воjних и полициjских построjби и административно-управних и политичких органа. У посебноj целини публиковане су фотографиjе о злочинима над женама и децом – делу становништва коjе jе у ратовима наjосетљивиjе и наjугрожениjе. На сачуваним снимцима забележени су примери масовног страдања и умирања српске деце у хрватским логорима: Јабланац, Јастребарско, Сисак, Стара Градишка… Логори за децу постоjали су само у Независноj Држави Хрватскоj и нигде више на свету. Фотоси презентовани у поглављу „Средства и методи злочина” приказуjу начине злостављања, мучења и убиjања људи и примере бестиjалности какве jе тешко и замислити.

Колективно страдање српског народа илуструjу и снимци насиља над српским духовним и културним наслеђем на териториjи под влашћу НДХ, коjе се манифестовало рушењем 450 и разарањем око 800 српских цркава, убиjањем 171 православног свештеника, забраном ћириличног писма, насилним покатоличавањем православног становништва. У књизи су обjављени и факсимили законских аката, упутстава и других правних прописа коjима jе држава нормативно уредила и озаконила различите облике верске, националне и расне дискриминациjе и терора.

У предговору књиге, под насловом „О геноцидности хрватске политике”, академик Василиjе Крестић, обjаснио jе узроке и историjске процесе дугог траjања коjи карактеришу антисрпску идеологиjу хрватске политике. Идеjом о геноцидном уништавању Срба, истиче Крестић, нису биле заокупљене само усташе. Уверење да су Срби главна препрека за развоj Хрватске и да их треба физички уништавати, владало jе и у оним деловима хрватског друштва коjе се ниjе сврстало у редове усташства. Тако, примера ради, председник Удружења књижевника Хрватске Славко Колар, ниjе био усташа, али jе 1941. године, када су Немци бомбардовали Београд, изjавио да Србе треба бомбардовати „док jе и jедан таj гад жив”.

Познати професор књижевности Миховил Комбол, такође, ниjе био усташа, али jе упркос томе фебруара 1945. изjавио да милион Срба треба потући да би се они коjи преостану прикључили Хрватима. Изjаве поменутих личности, из наjвиших редова хрватске интелигенциjе, напомиње Крестић, речито говоре о томе колико дубоко и широко jе у хрватском друштву била распрострањена мржња према Србима, и идеjа да се њиховим геноцидним уништавањем на наjбољи начин може решити читав сплет питања коjа се тичу Хрватске и Хрвата, њиховог опстанка и њихове будућности.

Аутор Јован Мирковић даjе хронологиjу злочина у прва три месеца постоjања Независне Државе Хрватске, описуjе феномене и механизме зла, масовна и поjединачна убиства Срба, тортуре и прогоне. У завршном тексту аутор указуjе на чињеницу да jе врх римокатоличке цркве имао сазнања о масовним злочинима над припадницима других конфесиjа у НДХ, као и о учешћу католичких свештеника у тим злочинима.

Књига представља целовит докуменат о идеологиjи и пракси НДХ у спровођењу злочина против човечности над другим народима, а посебно над Србима, коjи су чинили jедну трећину становништва у НДХ, и чиjи jе удео у укупном броjу жртава у НДХ износио око 64 одсто.

Аутор: З. Радисављевић

Извор: ПОЛИТИКА

Везане виjести:

Шта САНУ има против књиге о клерофашизму у … – Jadovno 1941.

Сакривена истина о геноциду – Jadovno 1941.