Живот, грех и кајање

Костури су сакривени бетонским преградама и заливени кречом. Невиност недужних нико и даље не истиче, нити се утврђуjе кривица страдалника

Симо Дубаjић деведесетих година прошлог века

По Словениjи се децениjама ходало по jамама, препуним костиjу – каже Иван Пристовник, бивши високи функционер, а сада пензионисани словеначки полицаjац, за вриjеме обиласка броjних гробница у околини Крена и Кочевског Рога, коjе су обиљежене дрвеним и металним крстовима. На jедноj од њих, у подножjу обиљежjа пише на словеначком: “Наj бом ше долго, долго, бакла нема”, у потпису Јанез Балантић. (“Нека буде jош дуго, дуго, бакља ниjема”). Опомену у стиховима исписао jе словеначки свештеник и пjесник из Камника.

– Веома често смо на овом терену имали вjежбе, полициjске. Трчали смо шумама, “заробљавали” jедни друге, не знаjући да се ту водило крваво коло, одмах по завршетку Другог свjетског рата. Нико, никада то ниjе поменуо. Говорили су нам само да су на Бази 20, како jе шифрирано ово мjесто за вjежбе, боравили партизани – каже Пристовник.

Једна од jама на том терену зове се Деблишке ливаде.

– Сада jе обиљежена као стратиште, а дуго jе била камуфлирана разним отпадом. Истраживања коjа су ту спроведена показала су да су првобитно у њоj спаљивали одjећу уморених. Понеко од страдалника jе завршио у тоj jами. Више од децениjу, педесетих и шездесетих година овдjе jе похрањиван индустриjски отпад. Тек деведесетих, када су откривене остале jаме и ова jе очишћена. И обиљежена. Јасно jе сасвим да jе све чињено да се jаме затрпаjу, како нико не би знао шта се дешавало на овом подручjу. Вjеровали су, ваљда, да ће вjечно владати. И скривати истину о прољећу 1945. – биљежимо риjечи Зорана Радановића, словеначког полицаjца из Кочевjа.

Боjан Шобар, окружни jавни тужилац за подручjе Љубљане, службено jе у овоj теми, jер како сам каже, “моjа службена дужност jе гоњење починилаца кривичних дjела”. Словениjа jе 2003. године дониjела закон о воjним гробљима, такође и закон о жртвама воjног насиља. Мада се и у “дежели” jош ломе копља око тога ко jе и за шта све крив, створен jе правни оквир коjи омогућава да се сазна доста тога из злог времена. Активност на откривању и сондирању гробница увелико тече. Наjновиjа гробница, масовна дакако, откривена jе почетком прољећа 2009. године. Јавност jе напросто била шокирана “налазима” у руднику Барбара код Лашког. У Худовоj jами, како jе Словенци зову, пронађени су костури више од 1.000 људи, сакривених иза бетонских преграда и дрвених зидова, заливених живим кречом. С обзиром на широке “шахтове” у коjе су убацивани убиjени и живи (по положаjима неких скелета се види да су многи умрли покушаваjући да некако побjегну), и чиjе истраживање jе започето док се радила на ова публикациjа, претпоставља се да ова jама скрива огроман броj жртава… Др Јоже Дежман, директор Музеjа новиjе историjе у Љубљани jе казао да “jе риjеч о грозном злочину коjи се желио прикрити, о чему свjедочи чињеница да jе улаз у ров био блокиран са 400 кубних метара бетонских и дрвених преграда, као и земљаног материjала. Жртве су у тренутку затрпавања биле jош живе”.

– Баш као што jе ова, а и друге jаме, затрпавана и камуфлирана, тако су сакривена и многа документа из тог времена, без коjих не можемо начинити реконструкциjу онога што се догађало 1945. – истиче Шобар. – Стога не може да се каже ни колико jе жртава, воjних и цивилних било. Помињу се цифре од 200.000 па и више хиљада ратних заробљеника, припадника разних воjски и националности, цивила. Ми смо знатно реалниjи и за сада вjеруjемо да их jе било између 70.000 и 80.000.

Господин Боjан Шобар наглашава да jе његов посао веома отежан jер jош ниjе рашчишћено коjа су све кривична дjела почињена. Да ли jе само у питању злочин над воjним заробљеницима, цивилима, геноцид или нешто друго, треће, тек треба да се утврди. Да се документима и свjедочењима потврди. И докаже…

ПРСТ БОЖИЈИ
– Био сам командант егзекуциjе на Кочевском рогу – пише у своjоj аутобиографиjи Симо Дубаjић.
– Водио сам с покоjним Геном Богдановићем таj гонећи одред Четврте jугословенске армиjе. Као ни тада, ни сада, немам дилеме – то су биле усташе и требало их jе све побити. Жао ми jе само што их ниjе било више. Убиjеђен сам да ме jе прст Божиjи водио ка њима. Не осjећам каjање. Ја се каjем само за неке злочине према недужним људима, али због тих усташа… Боже сачуваj. Добили су што су заслужили.

Др Митjа Ференц, упркос опструкциjама коjе постоjе, нарочито од поjединих jош живих партизана, коjима све што се ради на откривању ових случаjева изгледа преувеличано и личи на реваншизам, иако тога апсолутно нема (многи често питаjу “зашто то Ференц прекопава гробове”) нада се да ће у наредном периоду много тога бити извjесниjе. Да ће се доћи до докумената коjи нису уништени, да ће бити и живих свjедочења. Да ће се бар приближно знати броj жртава, коjих jе извjесно много, jер, до сада jе свако истраживање показало да jе у отвореноj гробници и jами, више жртава него што се по неким показатељима и процjенама сматрало приjе сондаже. И да ће кривица бити и судски доказана, иако главни актери нису у животу. То jе, наглашава он, цивилизациjски дуг и само када се стави тачка на случаjеве из тог времена, слободниjе и демократскиjе ће се живjети. И у Словениjи и другдjе гдjе живе породице жртава из прољећа и љета 1945.

У Хрватскоj су повели истрагу против Симе Дубаjића, коjега jе као наjодговорниjег за ликвидациjе, означио Иван Гугић, коjи jе био борац 11. далматинске бригаде и дао исказ о томе jош 1953. године у Риму. Као jедан од доказа тужилаштво наводи његову аутобиографиjу “Живот, гриjех и каjање: од Кистања до Кочевског рога” из 2006. као и текстове и ТВ емисиjе у коjима говори о злочину и признаjе га.

Тужилаштво податак о 13.000 жртава заснива на документима Петог британског корпуса, о евакуациjи 10.000 хрватских заробљеника и око 3.000 цивила коjи су предати Југословенскоj армиjи у договору са Дубаjићем. Дубаjић jе у контексту злочина из Кочевског рога први пут поменут 1956. године у емигрантском часопису “Хрватска држава” коjи jе излазио у Минхену, гдjе jе оптужен за масакр око 30.000 Хрвата, али и око 5.000 припадника српских jединица – четника Драже Михаиловића и Добровољачког корпуса Димитриjа Љотића.

“Последњих година, против Дубаjића jе поднесено неколико кривичних приjава – у jедноj од њих терећен jе за злочине у Блаjбургу, а средином маjа 2007. Хрватско културно веће затражило jе да се против њега подигне оптужница због злочина у Кочевском рогу, а од српских власти захтиjевано jе његово изручење. Поjедини историчари, рецимо Јосип Јурчевић, више пута су тражили процесуирање Дубаjића и других бивших партизана коjе су прозивали за злочине из 1945. године. Са неким бившим борцима спроведени су информативни разговори, али се од тога одустало након протеста Савеза антифашистичких бораца и антифашиста и након што jе смрт jедног од осумњичених партизана, прекинула истрагу: (Политика 1. априла 2009)

Истрага ће, свакако, бити прекинута. У свом стану “у принудном уточишту”, на Новом Београду, 9. jула 2009. у 86. години умро jе Симо Дубаjић.

А на Кочевском рогу, као и другим стратиштима Словениjе, било jе недужних чиjу невиност нико ниjе истакао, као ни утврдио кривице оних коjе и Дубаjић зове само кратко усташама. Било jе тамо убиjено прилично и Срба и Црногораца. И свима jе суђено по наjкраћем поступку – рафалима.

Пише: Саво Греговић

Сутра: Суђено jе и мртвима

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести:

Словеначко крваво пролеће 1945. године I

Словеначко крваво пролеће 1945. године II

Словеначко крваво пролеће 1945. године III

Словеначко крваво пролеће 1945. године V

Словеначко крваво пролеће 1945. године VI

Словеначко крваво пролеће 1945. године VII

Словеначко крваво пролеће 1945. године VIII

Словеначко крваво пролеће 1945. године IX

Словеначко крваво пролеће 1945. године X

Словеначко крваво пролеће 1945. године XI

Словеначко крваво пролеће 1945. године XII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XIII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XIV

Словеначко крваво пролеће 1945. године XV

Словеначко крваво пролеће 1945. године XVI

Словеначко крваво пролеће 1945. године XVII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XVIII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XIX

Словеначко крваво пролеће 1945. године XX

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXI

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXIII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXIV

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXV