Укинуто право на гроб

Масовна убиства ненаоружаних заробљеника говоре да jе у питању ратни злочин. Ликвидациjе нису урађене без налога Тита и његових наjближих сарадника

Стратишта се налазе широм Словениjе

КАРДЕЉЕВА депеша, из Београда, Борису Кидричу од 25. jуна 1945, у коjоj тадашњи предсjедник савезне владе наговештава да ће наjкасниjе за три недjеље бити распуштени судови националне части и да ће воjни судови судити само воjним лицима, а све остало редовни судови, да ће бити проглашена нова амнестиjа, и да зато нема никаквог разлога да се буде споро у “чишћењу”, као што jе до тада било, jедан jе од доказа да jе за масовна убиства заробљених воjника и цивила послиjе Другог свjетског рата, одговорна тадашња jугословенска воjна и политичка власт – каже доктор Митjа Ференц, професор историjе на Филозофском факултету у Љубљани.

– Израз “чишћење” дакако, подразумиjева разне врсте уклањања противника. Не само ликвидациjу, већ и хапшење и слање на судове. С обзиром на то да се из депеше види да ће се стање нормализовати, било jе неопходно да се то “чишћење” што приjе заврши, jер ће ствари ускоро кренути нормалним путем. Оваj документ jе први коjи говори о томе да ниjе само воjно руководство обављало чишћење, у то jе било умиjешано и политичко руководство. Оно што могу на основу досадашњих истраживања да тврдим, jесте да су се догађала масовна убиства ненаоружаних заробљеника, да jе у питању злочин, ратни злочин, коjи jе извршила тадашња jугословенска власт. И сигурно jе да те ликвидациjе нису урађене без налога Тита и његових наjближих сарадника.

По риjечима словеначког историчара, локациjе на коjима леже посмртни остаци могу се подиjелити на четири цjелине. Наjвећа скупина таjних гробница су jаме коjе су морали ископавати за погубљивање, али и прикривање злочина. Таквих jе према нешто раниjим подацима (из 2005) око 300. Налазе се посвуда по Словениjи, чак и на врло непримjетним мjестима. Већином леже у риjеткоj шуми, на шумским пропланцима или на ливадама на рубу шума па и на локациjама на коjима су послиjе направили рибњаке, сметлишта, паркиралишта, у воћњацима, уз спољни зид гробља, на обалама риjека, уз потоке, на стрмим падинама, чак и уз капелице. Неке jе гробнице открила природа, друге су пронађене грађевинским ископавањима или на захтjев ближе родбине и друштава, а само су се риjетке отварале плански. Изнимка су гробнице њемачких и италиjанских воjника чиjа ископавања теку континуирано према споразумима с обjема државама.

Друга цjелина скривених гробница су рударска окна и склоништа. Наjпознатиjе и наjзлогласниjе окно jе Св. Барбара код Лашког, а наjвише jе жртава у рударским окнима Старога Храстника, гдjе леже босански и црногорски четници и словенски домобрани.

Трећу цjелину чине противтенковски и други, већ ископани jаркови. Евидентирано их jе више од петнаест, а упркос честом помињању, дjелимично су истражена два: jарак у Тезном код Марибора и jарак код Цеља. Познати су jош jаркови између Брежица и Добове, код Мислиње и Словен Градеца, стрељачки jарак у Бистрици на Сутли… Вjероватно наjвећа гробница у Словениjи jе Тезно код Марибора, гдjе леже већином остаци особа хрватске народности. Дио jарка jе градњом ауто-пута био систематски истражен.

ТРАГАЊЕ ЗА ИСТИНОМ

Др Митjа Ференц, трагаjући за истином о трагичним догађаjима 1945. године у Словениjи, истиче да jе одмах послиjе договора партизанских команданата с Енглезима, почело испоручивање одступника коjи су се предали британским воjницима на подручjу Аустриjе. По његовим истраживањима већ 19. маjа почиње враћање Хрвата у Југославиjу, односно Словениjу коjе jе текло у два правца. То jе траjало до 24. маjа када су почели да испоручуjу Србе и Црногорце. Принудни повратак jе траjао до 27. маjа. Од 27. до 31. маjа враћани су Словенци.

Последња су цjелина скривених гробница крашке провалиjе. Јамари су у готово стотину провалиjа пронашли посмртне остатке људи. Неке су провалиjе потпуно нескривене и сваки поjединац коjи би се спустио у њих могао би стати на људске кости, а друге су, како би се прикрили трагови, миниране. Нажалост, постоjе и такве у коjе jе набацано смеће коjе jе прекрило посмртне остатке. Што се тиче статуса и народности жртава, гробнице су у Словениjи разврстали само на основу непосредних и посредних усмених извора и литературе. Ти су подаци, стога, jош увиjек ориjентациони, jер треба да услиjеде ископавања. Тамо пак, гдjе су ископавања и обављена, тешко jе утврдити да ли су посмртни остаци воjника и цивила заjедно.

Др Митjа Ференц вjеруjе да се jош може пронаћи понеки документ коjи би говорио о одговорности оних коjи су починили злочине. Ту приjе свега мисли на архиве Удбе, како бивше савезне државе, тако и Словениjе и Воjно – историjскког института у Београду, од коjега су затражене фасцикле коjе говоре о “гоњењу неприjатеља” и у коjима би могле бити и депеше коjе су с терена упућиване вишим командама. Он такође сматра да су прецизно вођени спискови масовних гробница, што jе показало подручjе Илирске Бистрице (120 гробишта), али и оних коjи су стриjељани. А ко може евентуално, бити оптужен за злочине. “На индивидуалном плану то нема никаквог значаjа”, каже Ференц. Не искључуjући могућност за колективну тужбу, против власти, рецимо коjа више не постоjи. Или Н.Н. лица, како се то популарно каже у судскоj пракси.

А када су судски процеси у питању треба напоменути да jе у прољеће 2005. подигнута кривична приjава против Митjе Рибичича, коjи jе у вриjеме масовних ликвидациjа у Словениjи, био помоћник шефа Озне за Словениjу. Оптужен jе за злочин у Конфину, гдjе jе страдало 88 лица. Процес ниjе услиjедио jер ниjе било довољно доказа за ово (не)дjело.

– Након седам децениjа од краjа Другог свjетског рата можемо се сложити с тим да сви коjи су изгубили животе у рату, или одмах послиjе њега, имаjу право на име и гроб, односно да би уређивање гробница значило враћање цивилизациjских норми у словенско друштво, али и у друга истиче др Ференц. – Повремено вруће расправе о историjским чињеницама, о правим узроцима те о посљедицама отпора и колаборациjе у Другом свjетском рату, не би смjеле утицати на конкретно и практично рjешавање цjеловите проблематике скривених гробница. Такође и иза тако често коришћене фразе да jе недостаjало политичке воље jош се увиjек скрива конкретна политичка елита с именима и презименима предсjедника влада и њихових министара. Као да нису свjесни да и родбини, коjоj jе било скривено све то, истиче вриjеме. Или можда управо због тога?

Чекаjући Антигону, коjа jе истраjала на праву на гроб без обзира на то jе ли воjник пао као побjедник или поражени, или пак издаjица, и ми Словенци се, као приjе више хиљада љета род Лабдакика, jош увиjек боримо с посљедицама наредби наших поратних Креонта и с неостваривањем тога неограниченог, универзалног цивилизациjског права.

Пише: Саво Греговић
Сутра: Живот, грех и каjање

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести:

Словеначко крваво пролеће 1945. године I

Словеначко крваво пролеће 1945. године II

Словеначко крваво пролеће 1945. године IV

Словеначко крваво пролеће 1945. године V

Словеначко крваво пролеће 1945. године VI

Словеначко крваво пролеће 1945. године VII

Словеначко крваво пролеће 1945. године VIII

Словеначко крваво пролеће 1945. године IX

Словеначко крваво пролеће 1945. године X

Словеначко крваво пролеће 1945. године XI

Словеначко крваво пролеће 1945. године XII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XIII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XIV

Словеначко крваво пролеће 1945. године XV

Словеначко крваво пролеће 1945. године XVI

Словеначко крваво пролеће 1945. године XVII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XVIII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XIX

Словеначко крваво пролеће 1945. године XX

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXI

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXIII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXIV

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXV