Људи сенке стижу у Словенију

Кроз Словениjу смо путовали данима, записао jе у свом сведочанству Радоjица Вуjачић

Избеглички логор у Ветрини маjа или jуна 1945. године

– Кроз Словениjу смо путовали данима, записао jе у свом сведочанству Радоjица Вуjачић. Негдjе брже, некад спориjе, стално очекуjући партизанске засjеде. У настоjању да скратимо пут до савезника, до аустриjске границе, кретали смо се обично цестама, али и сеоским путевима, разним пречицама гдjе jе то било могуће, преко брежуљака, брдовитих терена, па и сасвим стрмих превоjа као што су Камнишке Алпе… Возила су била претрпана, на њима су сjедjела дjеца, старци, био jе ту намjештаj, храна… Поред возила су ходали мушкарци, наоружани, без оружjа, дjеца, жене, рањеници. Ходали су у групама, паровима, поjединачно. Било jе ту усташа, домобрана, словеначких домобрана, рупниковаца, четника, Њемаца. Њемачки воjници су се издваjали од осталих, jер су задржали извjестан ред и дисциплину у кретању и понашању. Повремено су пролазила тешка возила с топовима, воjничким казанима, приколицама. Дизала се тада велика прашина. Сви смо изгледали као људи коjи лебде, обавиjени сивим облаком, па их час видите, час не видите. Људи су ходали, падали, остаjали испод дрвећа, опет се дизали. Били су то људи сjенке…

Поред прашњавих друмова, тих дана су и сахране биле честе. Обављали су их сапатници из колоне, на брзину, тек да костуре коjи су дуго ходали и умирали ту надомак толико жуђеног сусрета са савезницима, коjи jедино Енглези нису планирали, не би вуци растрзали. И да jеднога дана потомцима дошапне онаj ко преживи: ту краj тог и тог друма, испод оног брда jе отприлике заувиjек остао твоj дjед, отац, стриц, брат.

У Аустриjу ће, у толико жуђеноj намjери да се сретну са савезницима, у првом реду Енглезима, у тадашњоj британскоj окупационоj зони, поћи и повећа колона четника, али и избjеглица без оружjа. Тачан броj никада ниjе утврђен, односно jавно саопштен, као уосталом ни када су у питању остали одступници, коjи ће заувиjек остати у шумама Корушке, Италиjе и нарочито Словениjе. О њиховоj масовноj ликвидациjи власти друге Југославиjе нису оставиле трагова, а ако их и има, jош увиjек чаме у добро скривеним ладицама некадашњих удбашких архива. На другоj страни, породице страдалних на путу безнађа никако да даjу прецизне и свеобухватне податке о своjима коjи су тражили спас на Западу тог злог прољећа 1945. године. Према неким ауторима, око 1.500 оних коjи су одступили из Црне Горе нашло се на тлу Аустриjе, други, мање поуздани извори кажу да их jе било више од 1.000. По исказима поjединаца коjи су преживjели пакао Аустриjе и Словениjе било их jе много више – од 7.000 до 10.000. У Аустриjи се тог прољећа нашло, по неким ауторима и око 5.000 четника из Србиjе. И овдjе се наводе различити подаци (опет од поjединаца коjи су преживjели), па се иде до цифре од 15.000 србиjанских четника и избjеглица. Наjвише jе било, пак, хрватских усташа и домобрана, као и добар дио словеначких националиста и антикомуниста.

– Настављамо пут – пише о тим давним данима, тог прољећа голобради Радоjица Вуjачић, коjи ће при краjу далеког пута пронаћи оца коjега jе привремено изгубио. – Опет смо на цести. Након два сата хода наилазимо на велику травнату зараван. По средини jе цеста коjом и даље ходаjу воjници, избjеглице, запреге и разни аутомобили. Около по заравни стотине људи се одмара. Чуjем риjечи: прешли смо у Аустриjу.

Мислећи ваљда да су коначно на сигурном, људи су били мало опуштениjи, смирениjи, живљи… У таквоj, знатно бољоj атмосфери од оне коjа jе владала претходних дана и недjеља проносиле су се разне гласине: jедни су говорили да слиjеди пребацивање у Италиjу, други су означавали Њемачку као траjниjе одредиште, трећи су себе видjели у Америци. Неки су, пак, очекивали и краља Петра лично, ту негдjе у Аустриjи, док су му други “забрањивали” повратак у земљу jер се он школовао у Енглескоj, па о “Србима не зна ништа”, а на краjу jе тражио “да се Краљевска воjска у отаџбини прикључи Титовоj”.

ЧЕТНИЦИ И ДОМОБРАНИ

БОРИВОЈЕ М. Карапанџић у своjоj књизи “Југословенско крваво прољеће 1945” каже да се главнина четника Црне Горе, Боке и Санџака повукла са хрватским домобранским снагама коjе су “под борбом” стигле у Плиберк (Блаjбург) и заузеле целу Плибершку долину. Ту jе, наводи оваj аутор, било око 200.000 Хрвата, али и четничка главнина коjу су предводили замjеник погинулог воjводе Павла Ђуришића, маjор Васо Вукчевић, члан Националног комитета Ристо Јоjић и др Никола Јорговић, адвокат са Цетиња.

С таквим и сличним причама за одступницима су остаjали километри некада моћне монархиjе чиjи jе фашистички изданак Адолф Хитлер управо изгубио наjкрвавиjи рат коjи jе икада поведен у свиjету. Убрзо ће доћи до жељеног сусрета са Енглезима, коjега jе овако видио Радоjица Вуjачић:

– Испод нас широка, пjесковита зараван, а иза ње валовити, травнати простор се постепено уздиже према хоризонту. На краjу заравни уочавамо три-четири тенка и више камиона и џипова маслинасте боjе. Ту у близини су и неколике групе воjника. Улаз у таj простор одвиjа се у четири пролаза. На краjњем, лиjево, улазе возила, а остали улази, према нашоj десноj страни, намиjењени су за колоне и групе наоружаних воjника. С наше десне стране, на самом пролазу, стоjи по jедан воjник коjи прихвата њихово оружjе. Воjник у енглескоj униформи узима пушку. Десном руком обухвата столицу од пушке, а лиjевом, негдjе по средини и уз jак замах пушку избацуjе на велику гомилу наjразноврсниjег оружjа… Све се то одвиjа без риjечи, рутински. Ту, на тим травнатим просторима, на извjесноj удаљености од Клагенфурта или Целовца, како га Словенци називаjу, боравили смо читаво вриjеме до повратка у Југославиjу. Наша група jе пошла наприjед, jош отприлике jедан километар. Око нас су се улогорили углавном црногорски четници, али jе ту било у мањем броjу и група из Србиjе, Босне, Херцеговине… Виjести коjе су поjединци преносили, а то jе био jедини извор информациjа, биле су претежно рекла-казала. Наjчешће, а и наjсигурниjе информациjе су да нас савезници отпремаjу у сjеверну Италиjу, затим да дио иде у Сjедињене Државе, дио у Канаду, Аустралиjу. Несигурне информациjе су да нас пребацуjу у Мексико, односно Аргентину, затим у Мароко и Јужну Африку. Информациjа коjа jе дjеловала шокантно, а коjу jе мало ко озбиљно прихватио, jесте да нас Енглези у договору с Титом, враћаjу у Југославиjу. Образованиjи људи изналазили су безброj разлога да jе та замисао, идеjа, виjест, немогућа. Такав поступак са људима коjи су им се предали, коjе су разоружали, био би непоjмив и за наjпримитивниjе народе и државе, а не за Енглеску чиjу културу и традициjу прожима поштовање према приjатељским народима, посебно према људима у невољи. Наша краљевска кућа има крвне везе са енглеском краљевском кућом, што jе особито битан чинилац у нашим односима. Ми смо са Енглезима традиционално приjатељи и саборци и у Првом свjетском рату, а они свакако поштуjу обавезе према тим народима и државама. Тако jе ова виjест брзо престала да буде предмет озбиљних разговора. Приjатељи и саборци су долазили код оца на разговор. Неки су се враћали растерећени и убиjеђени да о изручењу Титу нема ни говора, у што jе отац чврсто вjеровао. Други су одлазили ћутећи, црв сумње jе управо отварао такву могућност.

Пише: Саво Греговић

Сутра: Кобни заокрет Енглеза

Извор: НОВОСТИ

Везане виjести:

Словеначко крваво пролеће 1945. године I

Словеначко крваво пролеће 1945. године II

Словеначко крваво пролеће 1945. године III

Словеначко крваво пролеће 1945. године IV

Словеначко крваво пролеће 1945. године V

Словеначко крваво пролеће 1945. године VI

Словеначко крваво пролеће 1945. године VII

Словеначко крваво пролеће 1945. године VIII

Словеначко крваво пролеће 1945. године IX

Словеначко крваво пролеће 1945. године X

Словеначко крваво пролеће 1945. године XI

Словеначко крваво пролеће 1945. године XII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XIII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XIV

Словеначко крваво пролеће 1945. године XV

Словеначко крваво пролеће 1945. године XVI

Словеначко крваво пролеће 1945. године XVII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XVIII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XIX

Словеначко крваво пролеће 1945. године XX

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXI

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXIII

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXIV

Словеначко крваво пролеће 1945. године XXV