Неодговорни и недостоjни имена наших предака олако заборављамо своjе жртве. Имамо ли право тражити опрост од Новомученика српских због нашег бесмисла и недостатка егзистенциjалног самопоштовања !? Парцела броj 142 на загребачком гробљу Мирогоj криjе таjну дjеце мученика, жртава онтолошког зла оличеног у Независноj Држави Хрватскоj.
То свето мjесто коjе jе 1942. године , изван тадашњих граница Мирогоjа, служило за закопавање „иновjераца“ данас одише миром на граници шуме, гдjе лежи скроман споменик и мала надргобна плoча. Код овог светог мjестане долазе званичне делегациjе са српских простора, нема великих изjава у обjективе фотоапарата и камера државних сервиса.
Данас, тек по коjа играчка испред надгробне плоче свjедочи о томе да ово мjесто ниjе обичан гроб, како на плочи пише, „неколико стотина“дjеце са Козаре. Дуго чувану таjну парцеле броj 142 открио jе Душко Томић у књизи „ПУТЕВИМА СМРТИ КОЗАРСКЕ ДЈЕЦЕ“ у издању Националног парка „Козара“ из Приjедора 1990. године.
Књига исправља дугопостоjећу заблуду, намjерну или не, и доноси списак 862 страдале дjеце коjа су ту покопана. Књига коjа jе свjедок српског страдалништва али и немара чита се у jедном даху. Риjечи не могу докучити патње ове невине дjеце а представљањем ове књиге желимо да прекинемо стравичне нити заборава коjи нас прождире.
Преузимуте књигу:
7 Responses
Eto, uskoro će 80 godina od zla koje su učinile ustaše , Srbima, Romima i Jevrejima u kome vremenu je vladala šutnja. Sada u poslednju godinu dana počela su se usta otvarati i nema dana a da se ne opisuje zlo koje su činili nedužnom narodu u cilju uništenja posebno Srba ne mareći na spol i uzrast,a rezultati su strahovite činjenice ludog ustaškog kontingenta. E, bolje ikada nego nikada, sve će to izaći na vidjelo iako je ovo tek početak izveštavanja i upoznavanja velikog broja neobaveštenog naroda.