Пише: Игор Ласић
Усташе се опет измотавају – на тај би се закључак лако могла сажети вијест да се у Хрватској поново повела расправа о једном конкретном истицању усташког „знаковља“, а поновно на грбу спортског клуба.
Ријеч је о малоногометном Устанику из Сплита којем је Иван Кларин, начелник Општине Тисно крај Шибеника, због тога забранио да наступи у тамошњој спортској дворани.
Грб му је, наиме, компонованан од великог слова У – онога клемпавог илити ушатог, дакако – у којем је приказан и дио шаховнице с почетним бијелим пољем.
На то су се из сједишта Устаника стали позивати на своједобни налаз ДОРХ-а и полиције да у њихову грбу ‘нема елемената кажњивог дјела’; једва да их је, по њима, било и у Лори деведесетих.
Немамо се шта чудити управи тог клуба зна ли се да му је предсједник Лука Подруг, више пута освједочени поштоваоц Независне Државе Хрватске.
Иначе, ноторни је Подруг и челник ХЧСП-а и, по најновијему, захваљујући коалирању с ХДЗ-ом, саборски посланик. Нема мјеста чуђењу ни над чињеницом да локални десничари нескривено, институционално чак, радо исказују своје усташтво кроз спорт. Присјетимо се тако посве сличног грба НК Имотског прије осам година – тада је слово У било формално везивано уз назив спонзорске грађевинске фирме.
Но обратимо пажњу на реакције државних власти, политичких и ногометних, на такве случајеве. Да се не бисмо само хватали за класичну аргументацију како су усташе, рецимо, препустили велику већину најнасељенијих дијелова хрватске обале и отока талијанским фашистима.
Уосталом, баш као да би њима било боље под Ендехазијом, као да би због тога требали завидјети Лици, Кордуну, Банији, Славонији, Срему, Босни и Херцеговини.
Полиција и државно одвјетништво праве се дакле да не виде оно што је намјерно изведено дизајнерски преочитим; усташтво је службено изван закона, али разне његове стилизације пролазе без имало проблема.
Затим и усташе цинично хине, без потребе за одвише уложеног труда, како заправо уопште нису усташе.
Па ни усташки поздрави и грбови и напјеви естрадни нису усташки, него су повијесни, старохрватски, народни, оперни – све то јест, само није усташтво.
Потом још Хрватски ногометни савез рехабилитује Јосипа Шимунића, злогласнога таквог не(о)усташу, као новог члана репрезентативног водства. И како онда да се ишчуђавамо локалном малоногометном политичком ексцесу кад је тек ријетким општнским начелницима антифашистичких погледа, попут Ивана Кларина, остављено да се понесу с тим гадостима.
Извор: Новости