Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:
Од 24. Јуна 1941, Дана сјећања на Јадовно, прошло је:

ЈАДОВНИЧАНИ ПОРУЧУЈУ:

Тече 80-та година од почетка Покоља, геноцида почињеног над српским народом од стране НДХ. Осамдесет година од трагедије на Велебиту, личком пољу, острву Пагу. Ако Бог да, сабраћемо се 19. јуна 2021. код Шаранове јаме.

 

КГК глорификује злочинца Туђмана и намеће терет колективне кривње

Датум објаве: понедељак, 11 децембра, 2017
Објављено у Јасеновац
Величина слова: A- A+
Драго Пилсел
Драго Пилсел

Јуче се навршило 18 година од смрти Фрање Туђмана, првог предсједника Републике Хрватске. Том је приликом на његов гроб стигла и предсједница Колинда Грабар-Китаровић која је новинарима одаслала сљедећу поруку:

”Хрватски народ у домовини и диљем свијета, и сви хрватски држављани, данас се, уз 18. обљетницу његове смрти, с поштовањем и захвалношћу сјећају својега првог предсједника др. Фрање Туђмана. Дубоко вјерујући у свој народ, ујединио је домовинску и исељену Хрватску на програму остварења повијесног циља – стварања слободне и неовисне хрватске државе. Био је човјек јасне политичке визије, стратег и државник.

Данас је и Међународни дан људских права, установљен као спомен на доношење Универзалне декларације о људским правима. Стварањем неовисне државе хрватски народ и сви грађани добили су политички оквир за њезино испуњење и за стварање друштва у којему ће достојанство и права сваке особе бити заштићена, у заједничкој одговорности промицања опћега добра.”

Перверзно је и баш идиотски повезивати Фрању Туђмана с културом људских права јер је Туђман био, и то жестоко, генератор система који су негирали и газили људска права. Међународни казнени суд за бившу Југославију га, уосталом (у предмету Прлић и други), терети за удружени злочиначки потхват с циљем да разбије Босну и Херцеговину и анектира неке њене дијелове, то јест за планирање активности које се нису могле извести без злочиначких радњи

Перверзно је и баш идиотски повезивати Фрању Туђмана с културом људских права јер је Туђман био, и то жестоко, генератор сустава који су негирали и газили људска права. Међународни казнени суд за бившу Југославију га, уосталом (у предмету Прлић и други), терети за удружени злочиначки потхват с циљем да разбије Босну и Херцеговину и анектира неке њене дијелове, то јест за планирање активности који се нису могле извести без злочиначких радњи.

Јутарњи лист и други медији (Лупига, Телеграм…) доносе ових дана јасне изјаве Фрање Туђмана које су послужиле хашким тужитељима. Књига “Стенограми о подјели Босне”, коју су укоричили Ферал Трибуне и Дани (из које се узимају наведена изјаве), састављена је од аутентичних разговора које је водио Фрањо Туђман. Будући да је ријеч о службеним стенограмима, отклоњена је свака сумња да би нека од изјава могла бити фалсификована.

Зашто је Фрањо Туђман ове крунске доказе оставио иза себе?

Колега Маринко Чулић у недјељнику Новости пише: ”Туђман је био самољубиви лајавац који је снимао затворене састанке којима је предсједао, увјерен да је ријеч о епохалним иступима и вјеројатно је био потајно заинтересован да буду објављени, што се недуго послије његове смрти и догодило. Па смо тако могли читати његове изјаве оваквог типа: ‘Босне и Херцеговине није било између два рата. Комунисти су је измислили послије Другог свјетског рата, чак су Муслимане прогласили нацијом, зато да би тобоже ријешили супротности између српског и хрватског народа.’

Говорио је и овако: ‘Наш циљ од почетка није био одржање БиХ каква је данас. То хрватској политици у бити не одговара, јер би на тај начин непрестано била фрустрирана демографским и територијалним губитком у БиХ. Нисмо зато случајно ставили у преамбулу хрватског Устава и Бановину Хрватску.’ Говорио је и овако: ‘Перспектива суверености БиХ нема никаквог изгледа. Чак када би се могла одржати Босна и Херцеговина као посебна, што то значи? Хоћемо ли успоставити границу између Хрватске и Херцеговине да Хрват из Херцеговине не може ићи у своју Хрватску, или овај Хрват тамо’.”

Рекао сам му да је луд, да се мора лијечити и од тада прекинуо било какав контакт с њим. А непосредни повод да почнем радити циклус ‘Viva la muerte’ као одговор Туђману на његов стравични цинизам и бешћутност, био је један његов говор мајкама и удовицама хрватских бранитеља 1993. године, којима је посмртно уручио одликовања уз ријечи да требају бити ‘сретне и пресретне’ што су им синови и мужеви погинули за Хрватску!” (Идентитет, бр. 61, 2003., стр. 8-11, разговор Мире Шувар с Едом Муртићем).

Туђман је био, у то нема никакве сумње, ратни злочинац и све је помно испланирао: он је желио остварити Павелићеву визију усташке државе етнички очишћене од Срба и то барем у границама Бановине Хрватске из 1939. године.

Пажљиво ово прочитајте: ”Било ми је страшно, мучило ме то што сам од Туђмана чуо неколико мјесеци прије избора 1990. године. Дошао је у мој ателијер, мислећи ваљда да ће од мене направити свога Аугустинчића, и одушевљено почео причати о томе. ‘Да ће хрватски народ крвљу мора добити своју државу’, да ћемо ми (он с ХДЗ-ом) направити оно што Анте Павелић није успио направити 1941. године, да ће 50% Срба морати спакирати кофере и одселити, а осталих 50% или постати Хрвати или нестати!’.

”Рекао сам му да је луд, да се мора лијечити и од тада прекинуо било какав контакт с њим. А непосредни повод да почнем радити циклус ‘Viva la muerte’као одговор Туђману на његов стравични цинизам и бешћутност био је један његов говор мајкама и удовицама хрватских бранитеља 1993. године, којима је посмртно уручио одликовања уз ријечи да требају бити ‘сретне и пресретне’ што су им синови и мужеви погинули за Хрватску!”

Био је Фрањо Туђман, заиста, особа изврнута ума: ”Мене ће повијест смјестити – бок уз бок – с Франком, као спаситеља западне цивилизације!” (за The New York Times у априлу 1998.).

Био је ”сретан” што му супруга није ни Српкиња ни Јеврејка; веселио се масовном одласку Срба након ”Олује”; према признању Педија Ешдауна видио је Бања Луку у Хрватској, а Тузлу у Србији (гласовита салвета с банкета у Лондону 6. маја 1995.); урлао је на опозицију и на нас независне новинаре које је мрзио из дна душе…

Фрањо Туђман, да закључим, сам је себе оптужио; спасила га је од међународног суда само чињеница да је умро.

Том и таквом Туђману ја се нећу ни по коју цијену клањати. Нећу га величати и нећу га уздизати. Довољно ми је понижење што морам летјети, захваљујући Зорану Милановићу, с аеродрома које носи његово име.

А то што га Колинда Грабар-Китаровић велича и глорификује и што каже да сви ми Хрвати морамо мислити и осјећати као она, то је њена срамота. Одбијам терет колективне кривње који Предсједница сваљује на све хрватске грађане, премда сам свјестан да морам носити бреме моралне одговорности за Туђманове злочине у оном смислу у којем је Карл Јасперс писао 1946. у односу на моралну одговорност Нијемаца.

А то што га Колинда Грабар-Китаровић велича и глорификује и што каже да сви ми Хрвати морамо мислити и осјећати као она, то је њена болест и њена срамота. Одбијам терет колективне кривње који Предсједница сваљује на све хрватске грађане, премда сам свјестан да морам носити терет моралне одговорности за Туђманове злочине у оном смислу у којем је Карл Јасперс писао 1946. у односу на моралну одговорност Нијемаца

Али ја тај терет носим као хришћанин и као теолог позивајући моје суграђане да се очисте од мржње и од фашизма који су били карактеристика Туђманова понашања. Ја тај терет носим јер прихватам ријечи Ивана Павла II о праштању и кардинала Фрање Кухарића о покајању:

”Није главна тежина питања у томе како жалити жртве властите заједнице и како препознати кривњу друге заједнице. Хрвати и Срби, католици и православни, муслимани и други пред тежим су моралним питањем: како жалити жртве друге заједнице, како признати кривњу у властитој заједници? А затим: како окајати кривњу, како задобити опроштење Божје и људско, мир савјести и помирење међу људима и народима?”

Фрањо Туђман – човјек јасне политичке визије, стратег и државник, узор за промоцију културе људских права?

Не!

Фрањо Туђман је срамотна епизода у повијести Хрвата: шовинист, националист, фашист…

С њиме се може идентификовати само ништарија. С њиме се идентификује и надахњује Колинда Грабар-Китаровић.

Аутор: Драго Пилсел

Извор: autograf.hr


Тагови:

Помозите рад удружења Јадовно 1941.

Напомена: Изнесени коментари су приватна мишљења аутора и не одржавају ставове УГ Јадовно 1941. Коментари неприкладног садржаја ће бити обрисани вез упозорења.

КОМЕНТАРИ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Top