Od 24. Juna 1941, Dana sjećanja na Jadovno, prošlo je:

JADOVNIČANI PORUČUJU:

Teče 80-ta godina od početka Pokolja, genocida počinjenog nad srpskim narodom od strane NDH. Osamdeset godina od tragedije na Velebitu, ličkom polju, ostrvu Pagu. Ako Bog da, sabraćemo se 19. juna 2021. kod Šaranove jame.

 

Katolička crkva zatrla uskoke

Datum objave: nedelja, 22 maja, 2016
Veličina slova: A- A+

U izdanju Srpskog narodnog veća iz Zagreba nedavno je predstavljena nova knjiga Dragana Vukšića “Žumberački uskoci”, neverovatno putovanje u, umnogome zaboravljenu, srpsku istoriju u kojoj se mešaju mitovi, legende, ali i surovo unijaćenje od Rimokatoličke crkve.

Dug zavičaju: Dragan Vukšić
Dug zavičaju: Dragan Vukšić Foto: youtube.com

– Reč je o Srbima koji su se na područje Žumberka, teritorije oivičene hrvatsko-slovenačkom granicom, Samoborskim gorjem, rekom Kupom i putem Metlika – Novo Mesto, naselili u okviru četiri seobe, u periodu od 1530. do 1540. godine. Žumberački uskoci prvi su izborili prava i status na teritoriji Habzburške monarhije i faktički su bili prvi vojnici – krajišnici kasnije osnovane Vojne krajine, ali i prva organizovana srpsko-pravoslavna grupa na teritoriji jednoverske rimokatoličke Habzburške monarhije – priča Vukšić, pukovnik u penziji koji se, posle političkih i vojnih tema, odlučio da napiše knjigu o narodu i kraju kome i sam pripada.

– Žumberak je do 13. veka pripadao Hrvatskoj, a od tada, sve do ukidanja Vojne krajine imao status “unutrašnje austrijske pokrajine”. Nisam siguran da su se ikada u istoriji manjom etničkom i verskom skupinom bavili toliki carevi, kraljevi, rimske pape i pravoslavni srpski patrijarsi… – priča ovaj autor.
Prema prikupljenoj istorijskog građi, u Žumberak se kroz četiri seobe (1530, 1531, 1538 i 1539), doselilo oko 3.500 ljudi sa područja Glamočkog polja, Une i Unca, Srba i Dalmacije.

Trag u vremenu

Knjigu “Žumberački uskoci” očekuje beogradska promocija, a Dragan Vukšić kaže da se odlučio na ovu temu iz prostog razloga da se ostavi trag u vremenu.
– Žumberak umire, u etničkom i sociološkom pogledu. Uskoro tamo neće biti potomaka žumberačkih uskoka. Pitaće se: ko su bili ti ljudi, šta se s njima dogodilo? Valja ostaviti traga – što nije napisano, nije se ni dogodilo.

– U “bratsku hrišćansku” Habzburšku monarhiju “uskakali” su uglavnom uz pomoć vojske, pod borbom s Turcima. Veći deo uskoka potiče sa područja današnje Crne Gore, Raške, Kosova, Polimlja, Hercegovine i južne Dalmacije. Drugi deo potiče sa područja severoistočne Srbije, a počeli su da se sele posle pada Smedereva. U carskim dokumentima zovu ih na latinskom Serviani (Srbi) i Rasciani (Raščani), ali i “Vlasi”, zbog posebnog društvenog statusa, što su mnogi zloupotrebljavali i u etničkom (nacionalnom) smislu – priča Vukšić.

Prema istorijskim izvorima, 1835. godine u Žumberku je živelo oko 7.000 uskoka, u 600 domaćinstava i više od 80 etnički i religijski čistih sela, koja nose nazive po prezimenima rodova. Samo devet sela je bilo mešovito, jer su u njima prva prazna staništa dobile uskočke vojvode, a 18 sela je bilo hrvatsko-katoličko.

Omekšavanje “dinarskog elementa”

Dragan Vukšić kaže da je poenta njegove knjige da skrene pažnju na unijaćenje Srba Žumberka.
– To je stvarnost mog naroda, više od četiri stotine godina. Jedinstven cilj tog “udruženog zločinačkog poduhvata” je da žumberački uskoci prestanu da budu ono što jesu, da se odreknu i zaborave ko su, šta su i odakle su i da postanu ono što nisu. Unijaćenje, proglašavanje Vlasima i senjskim uskocima su samo sredstvo za omekšavanje “tvrdog dinarskog elementa”, metod radi ostvarivanja krajnjeg cilja – odnarođivanja i pohrvaćivanja – kaže Vukšić.

– Najviše uskoka bilo je 1890. godine – skoro 10.000. Danas ih ima do 500. U knjizi se nisam bavio prebrojavanjem ljudi na nacionalnoj osnovi, već sam pokušao da dokažem etničko poreklo žumberačkih uskoka; osudim odnarođivanje i prebrojavanja od strane popova i hrvatske istoriografije i naglasim da je pravo svakog pojedinca da se nacionalno izjasni kako želi – objašnjava naš sagovornik i podseća da su upravo Srbi iz Žumberka bili na meti surovog “udruženog poduhvata” pokatoličavanja, a da taj “krst” nose i danas.

– Žumberačkim uskocima nikada nije bilo lako da budu ono što jesu. Od doseljavanja su bili, danas su i biće dok ih bude, strano telo: dotepenci, Vlasi, raskolnici, pravoslavni šizmatici i troprstaši i sve u tom smislu. Najteže je, ipak, bilo za vreme prisilnog unijaćenja sredinom 18. veka, za vreme Prvog i Drugog svetskog rata, “hrvatskog proljeća 1971”, a o raspadu Jugoslavije da ne govorim. Žumberčani su voleli Jugoslaviju kao niko drugi, pa su u kritičnim trenucima nalazili utočište u jugoslovenstvu. U razbijanju Jugoslavije učestvovali su, koliko znam, samo neki nečasni pojedinci.

Autor: Đ. Barović

Izvor: Vesti online

 

Vezane vijesti:

Nikola Milovančev: O Srbima i pravoslavnoj veri na

 




Pomozite rad udruženja Jadovno 1941.

Napomena: Izneseni komentari su privatna mišljenja autora i ne održavaju stavove UG Jadovno 1941. Komentari neprikladnog sadržaja će biti obrisani vez upozorenja.

KOMENTARI

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Top