arrow up
Latinica | Ćirilica
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
POMOZITE NAŠ RAD DONACIJOM
Latinica | Ćirilica
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Dodik: Treba snimati još filmova o monstruoznim zločinima u Jasenovcu (VIDEO)

18. februar 2021.

Srpski član i predsjedavajući Predsjedništva BiH Milorad Dodik rekao je da je film “Dara iz Jasenovca” na autentičan način prikazao događaje, te naglasio da treba snimati još filmova o Jasenovcu, jer zločin, monstruoznost, načini i masovnost ubijanja Srba apsolutno ne mogu da budu obuhvaćeni samo u jednom filmskom prikazu. Dodik je izjavio da je Jasenovac najtragičnije mjesto u istoriji srpskog naroda, koje je skrajnuto, skrivano, zahvaljujući ne samo srpskim protivnicima, nego, nažalost, i nekim Srbima. On je naglasio da istina o Jasenovcu nije ispričana, ona je ostala spekulativna, jer oni koji su činili zločine nad Srbima u Jasenovcu to minimiziraju i prikazuju da nije tako monstruozno kao što jeste. Dodik

Nataša Drakulić: Postoji bol i neprebol, a Jasenovac je neprebol (VIDEO)

17. februar 2021.

Svetska televizijska premijera filma “Dara iz Jasenovca” je u subotu u 20 časova na Prvom programu RTSa. Film je nastao na osnovu autentičnih svedočanstava preživelih logoraša. Za scenario ovog filma, Orden Karađorđeve zvezde trećeg stepena, na Dan državnosti Srbije, dobila je Nataša Drakulić. Gošća Jutarnjeg programa, scenaristkinja Nataša Drakulić ističe da joj Orden Karađorđeve zvezde trećeg stepena koji je dobila na Dan državnosti znači više od svega što je do sada postigla u životu. „U avgustu 1995. godine nakon Oluje koju sam preživela sa 16 godina, ova zemlja je meni dala državljanstvo, dala mi šansu da se nakon svog tog užasnog rata koji je vođen od 91. do 95. i

Dani(j)el Simić: Trebamo naučiti da volimo sebe, pa će nas poštovati i drugi (VIDEO)

12. februar 2021.

Pisac Dani(j)el Simić, osnivač portala Frontal.RS i jedan od vodećih članova udruženja građana Jadovno 1941, gostovao je u Temi dana Alternativne televizije Banja Luka, povodom dešavanja oko izlaska filma Dara iz Jasenovca, a gost iz Sarajeva je bio reditelj Haris Pašović. Simić se dotakao veoma važnih tema, među kojima je činjenica da kinematografija komunističke Jugoslavije nije bila zainteresovana da pravi filmove o stradanju srpskog naroda. Bilo je novca čak i za Seljačku bunu Matije Gupca, za mnoge partizanske filmove i ofanzive, ali za to ne. Dodao je i da je istorijski falsifikat da je Slavica prvi jugoslovenski ton film, jer je prvi srski i južnoslovenski ton film Nevinost bez zaštite,

Miodrag Ilić: Hrvatski logorski „altruizam”

11. februar 2021.

Neorevizionisti istorije u današnjoj Hrvatskoj, sazdanoj na tekovinama tzv. NDH, čine sve što mogu da izvrnu činjenice, da stravične zločine prikažu maltene kao milosrđe i humanost. Kompleks logora Jasenovac (Izvor: Politika) Kriminolozi kažu da je najteže ubiti prvog čoveka, a da su potonja ubistva rutina. Ne zna se ko je počinio prvo ubistvo po osnivanju takozvane Nezavisne države Hrvatske, ali da je „olakšao” masovna zlodela ustaških ubica, na bezbrojnim mestima diljem Hrvatske, Bosne i Hercegovine, nema nikakve sumnje. Poznato je iz mnogih dokumenata da su čak  i Nemci, kreatori programa genocida Jevreja i masovnih likvidacija u nacističkim logorima u Drugom svetskom ratu, bili zbunjeni bestijalnošću ustaša,  monstruoznim načinima lišavanja života

(VIDEO) Objavljen zvaniči trejler za film „Dara iz Jasenovca“

19. januar 2021.

Film autora Predraga Gage Atonijevića i scenariste Nataše Drakulić kandidovan je za nagrade “Zlatni globus” i “Oskar”. Američki studio „101“ objavio je prvi zvanični trejler za film „Dara iz Jasenovca“, koji će od 5. februara biti prikazivan u SAD. Film autora Predraga Gage Atonijevića i scenariste Nataše Drakulić kandidovan je za nagrade „Zlatni globus“ i „Oskar“. Premijera u Srbiji zakazana je za 22. april – dan proboja preostalih jasenovačkih zarobljenika 1945. godine. „Dara iz Jasenovca“ je prvi srpski film /i prvi uopšte/ koji se bavi koncentracionim logorom Jasenovac u kojem su ustaše, hvatski fašisti, tokom Dugog svjetskog rata ubijali mahom Srbe, Jevreje i Rome. Film govori o sudbini srpske djevojčice

Igor Marojević: “Beležio sam podatke o Jasenovcu ne znajući da ću napisati roman o tome” VIDEO

11. januar 2021.

Igor Marojević, autor knjige “Ostaci sveta” dobitnik je nagrade “Tronoški rodoslov” i ističe kako u tom romanu ima više od 50 odsto fikcije. Ovaj roman fikcionalizuje pretežno ženski logor u Jasenovcu. To je deo logora tri koji je bio malo izučen zato što su žene smeštene tamo bile sužnji, a postojao je tabu da ne sme da se priča o napastvovanju, a to se dešavalo tamo masovno, uz ostala zverstva”, rekao je Marojević za televiziju Prva. Naglašava da se logorom Jasenovac bavio i pre nego što je počeo da se bavi pisanjem. “Jasenovac me je zainteresovao kad je počeo višestranački sistem i kada su se pojavili tematski momenti o tom

Znamo šta slavimo i šta branimo

9. januar 2021.

SNP – Izbor je naš danas je, 09. januara 2021. godine, osamnaestu godinu za redom proslavio Dan Republike Srpske. Velika kolona vozila  prošla je banjalučkim ulicama i uz prikladnu muziku, koja se čula sa razglasa unijela radost u srca Banjalučana. Srpska je naša potreba i iznuđeni odgovor da se srpskom narodu ne ponove Jasenovac, Jadovno, Šušnjar.., što je bilo u najavi devedesetih godina prilikom razbijanja Jugoslavije. Zbog toga je današnji događaj nosio poruku „Znamo šta slavimo. Srećan Deveti januar. Znamo šta branimo“. Ova proslava je i prilika da se prisjetimo 28.000 srpskih boraca koji su ugrađeni u temelje Republike Srpske kao i svih drugih civila – neka je njima vječna

RTRS, 20.10 – Film “Koridor 92” na Dan Republike (VIDEO)

8. januar 2021.

Dokumentarno-igrani film “Koridor 92” bavi se hronologijom jedne od najznačajnih bitki Vojske Republike Srpske – bitkom za proboj koridora u Posavini. Koridor – dokumentarni film. Foto: RTRS Bila je to bitka koja je definisala dalju sudbinu Republike Srpske, bitka koja je spojila zapadni i istočni dio Srpske, bitka koja je ponovo uspostavila vezu Banjaluke sa Bijeljinom i Beogradom. Operacija “Koridor”,  kako se zvanično zvala ova velika vojna akcija, za stanovništvo obje Krajine značila je život.  Omogućila je ponovo uspostavljnje snadbijevanja hranom, strujom, dostavu lijekova. Zbog nedostataka kisonika, do kojeg je došlo poslije presijecanja putne komunikacije sa Jugoslavijom, u banjalučkom porodilištu tokoma maja i juna 1992.godine umrlo je 12 beba. Proboj Koridora

Užase na videlo: Krici jasenovačkih žrtava čuće se uskoro u celoj Americi i celom svetu /video/

25. decembar 2020.

Najvažnije je da se priča o tom zlu ispriča konačno i da se ti krici jasenovačkih žrtava koji su 75 godina gušeni čuju što dalje. To je jedina svrha i jedino bitno, kaže za Sputnjik reditelj Predrag Gaga Antonijević povodom ulaska u distribuciju širom SAD njegovog filma „Dara iz Jasenovca“, koji je i srpski kandidat za Oskara. Piše Dejana Vuković Od 5. februara kada film „Dara iz Jasenovca“ uđe u američku distribuciju, ova teška i potresna priča o dugo prećutkivanom jasenovačkom užasu obići će svet.   Iz distributerske kuće „Studio 101“, koja je zaključila ugovor o američkim pravima za film, napominju da su privilegovani što je na njima odgovornost da američku publiku upoznaju sa

General Simović u svom stilu podseća na neprolazne vrednosti

23. decembar 2020.

Povodom Dana Kopnene vojske, 16. novembra 2020. godine, posle čitanja čestitki predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, ministra odbrane Nebojše Stefanovića i načelnika Generalštaba Vojske Srbije generala Milana Mojsilovića, u prisustvu epsikopa niškog i vojnog g. Arsenija i zamenice gradonačelnice Grada Niša Dušice Davidović, pripadnicima Komande Kopnene vojske se obratio komandant Kopnene vojske general-potpukovnik Milosav Simović. U videu je korišćena muzika sa Svečanih akademija povodom Dana Kopnene vojske u izvođenju Umetničkog ansambla Ministarstva odbrane „Stanisalv Binički”, Vojnog orkestra-Niš, Crkveno-pevačke družine „Branko”, Danice Krstić, zastavnika Nikole Mijovića sa pojačkom grupom „Rodoslov” kao i srpska duhovna muzika u izvođenju pravoslavnih monaha iz manastira Visoki Dečani. Izvor: SRPSKA ISTORIJA

Dokumentarni film “Dobrovoljno umro”

17. decembar 2020.

Dokumentarni film “Dobrovoljno umro” autora Branka Lazića u produkciji RTRS-a je priča o Radi Radivojcu koji je kao dijete preživio stradanja u ustaškom logoru Jasenovac. Jula 1942. godine po završetku ofanzive na Kozari, u ovoj logor zatočeno je 12.236 đece, otete od roditelja, bez ikakvih uslova za život. Samo nekolicina đece preživjela je strahote ovog pakla. Među njima bio je i i Rade Radivojac. Selekcija međunarodnog TV festivala Bar , Crna Gora, 2009 Specijalna projekcija, Beogradski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma 2010. Nacionalna selekcija INPUT Budimpešta 2010. Selekcija međunarodnog festivala dokumentarnog i kratkog igranog filma “PRVI KADAR” Istočno Sarajevo, BiH 2010. Nagrada žirija na festivalu dokumentarnog filma ”Bdenje duše”Sremski Karlovci,

Zašto baš sad prvi roman o Jasenovcu – zločinu koji je neuporediv /video/

9. novembar 2020.

Nedavno objavljeni roman „Ostaci sveta“ Igora Marojevića prvi je „srpski romanu o Jasenovcu kao dominantnoj temi“, u kome „autor pripoveda o tragičnoj sudbini čoveka od Španskog građanskog rata do NATO bombardovanja Jugoslavije“. Osim o Jasenovcu, u „Ostacima sveta“ Marojević pripoveda i o zločinima obe strane u Španskom građanskom ratu, zatim o Blajburgu, Srebrenici, a sve to se dešava za vreme NATO agresije na Jugoslaviju. Gotovo sva pomenuta nepočinstva su prikazana iz ugla i žrtvi, i dželata. Jasenovac: Mesto gde se smrt navali na pleća Jasenovac je drugačiji od svih stratišta u romanu, jer tamo nije bilo prilike za konflikt, kaže Marojević za „Orbitu kulture“ i dodaje da je u Jasenovcu

Genocid nad Srbima u Hrvatskoj počeo “Otkosom” novembra 1991.

1. novembar 2020.

Dr Milan Bastašić, vlastitom sudbinom i brojnim dokazima ustaškog genocida nad Srbima, svedoči o zločinima koji nikad nisu kažnjeni „Pazi i dobro se čuvaj da ne zaboraviš događaje što si ih svojim očima video; neka ti ne iščeznu iz srca ni jednog dana tvoga života. Naprotiv, pouči o njima svoju decu i decu njihove dece.“ (Peta knjiga Mojsijeva, 4:9). Pravda | 19. – 22. decembar 2009. | Autor: Danka Kojadinović English Preživeo sam Jasenovac 1941. i „Otkos“ na Bilogori 1991. Pukovnik u penziji, humanista po opredeljenju, doktor Milan Bastašić, epidemiolog, doktor medicinskih nauka, jedan je od, sada već malog broja, preživele dece logoraša Drugog svetskog rata. Do početka poslednjeg rata

Prota Miloš Vesin

Priča o praštanju Srbina kome je ustaša pobio čitavu porodicu

19. oktobar 2020.

Priča o Milanu Smoljanoviću je sigurno nešto što vas neće ostaviti ravnodušnim. Ova je jedna od najjačih priča o praštanju, a govori o Srbinu kome je ustaša pobio čitavu porodicu. Da je više ovakvih ljudi i sa jedne i sa druge strane, ne bi smo se između sebe ovako besmisleno mrzeli. Priču govori prota Miloš Vesin. Inače, prilikom snimanja filma „Irodovi sinovi“ zabeleženo je obilje materijala kojeg je, zbog vremenske ograničenosti, bilo nemoguće uvrstiti u ovaj dokumentarno-analitički projekat. Zato su većinu sagovornika dodatno predstavljana  pojedinačnim video zapisima. Naš blaženopočivši patrijarh Pavle jednom prilikom je rekao da je samo jedan gram prakse teži od tona teorije. I upravo ti tako malobrojni

POGLED: Bastašić – Da se utvrdi Dan sećanja na srpske žrtve (VIDEO)

19. oktobar 2020.

Bastašić govori da je u Hrvatskoj postojao kompleks logora koji se prostirao od Gospića do Paga u vreme Drugog svetskog rata. “Naša stručna javnost do danas nije ustanovila Dan sećanja na žrtve genocida počinjenog nad srpskim narodom, mi taj datum nemamo. Nemamo ni muzej, ni memorijalnu sobu niti kompleks posvećen srpskim žrtvama, a svu svoju energiju usmerili smo da se dodvorimo hrvatskoj istoriografiji” – kaže Dušan Bastašić, predsednik Udruženja “Jadovno 1941”. Bastašić govori da je u Hrvatskoj postojao kompleks logora koji se prostirao od Gospića do Paga u vreme Drugog svetskog rata. “Prvi likvidacioni centar u Hrvatskoj je bio u Gospiću. U taj kompleks su bile uključene bezbroj kraških jama

NAJNOVIJE VIJESTI

Dobri moj!

Kažeš „Ne želim tamo da idem. Oterali su me. Nas su oterali.

Popis
10.502 žrtve

Udruženje Jadovno 1941. je formiralo Centralnu bazu žrtava, koju možete pretražiti unosom pojedinih podataka o žrtvama.

PRETRAGA

Kalendar
Pokolja

Odaberite godinu ili mjesec i pretražite sve događaje koji su se desili u tom periodu.

PRETRAGA