Стратишта НДХ Архиве - Страница 96 од 355 - Јадовно 1941.

ДОКАЗИ о сарадњи Степинца и УСТАША: Шта је кардинал писао папи о прогонима Срба

24. фебруар 2020.

Ватикан 2. марта отвара своје архиве из времена Другог светског рата. Када 2. марта Ватикан отвори архиве из ратног понтификата папе Пија 12. многе тајне, па и она око активне сарадње кардинала Алојзија Степинца и злочиначке НДХ, биће напокон решене. Већ до краја ове године резервисане су све столице у архиву где ће научници проучавати милионе страница које се чувају у архиву из времена Другог светског рата, подељених у 121 тематску целину. „Ми се не бојимо“, поручује бискуп Серђо Пагао, префект Ватиканског архива, након што је папа Фрања донео одлуку да се ништа не скрива, па ни највеће тајне које треба да разјасне однос папе Пија и геноцида над Јеврејима,

Филм о Јасеновцу у контексту мржње из увоза

22. фебруар 2020.

У студији је са културноисторијског и семиотичког становишта интерпретиран истоимени интервју са Славком Голдштајном, историчаром из Хрватске, дат 1999. године књижевнику Миљенку Јерговићу поводом изрицања пресуде усташком злочинцу, команданту концлогора Јасеновац, Динку Шакићу. О, Свеопјевана Мати! Интерпретација самог наслова, а потом и текста интервјуа показала је да је Голдштајнова кованица „мржња из увоза”, стављена у наслов у виду плаката, спинована, тј. намерно семантички обрађена да одврати читалачку пажњу са неоусташке мржње код Хрвата према Србима, на мржњу која је стигла из увоза, од усташке емиграције. У исти мах показало се да је кованица „мржња из увоза” специјално направљена да буде пандан „говору мржње”, како Хашки трибунал именује вербални деликт који

Бојанић: Филм који сваки Србин треба да погледа

21. фебруар 2020.

Погледах синоћ документарни филм ,,Завештање“, аутора Ивана Јовића емитован на другом програму РТС-а. Изузетан документарац, заслужио је да буде приказан у ударном термину на РТС1, и то у више термина. Врло мало људи зна за те стравичне злочине а ту нам је и суштински проблем. Да је мало више разума и трезвене свести овај документарац би требао да погледа и сваки ђак осмог разреда и средњошколци. Овај филм је жива реч сведока без наратора и фотографија. Срећом снимљен у задњем часу. Мало је људи који су живи сведоци а млади треба да знају и чују шта се догодило. Документарни филм „Завештање“ редитеља Ивана Јовића, састављен је од сведочанстава људи који

Ватикан крије разлоге због којих неће бити канонизације Степинца?

20. фебруар 2020.

За одуговлачење и непроглашавање Алојзија Степинца свецем нису одговорни комунисти, Југословени, Срби, Српска православна црква или Тито – праве разлоге зна само Ватикан, тврди хрватски Net.portal. Одговорност лежи искључиво на институцијама Католичке цркве, јер Степинца свецем није прогласио не само садашњи папа Фрањо, већ ни друге папе прије њега, наводи историчар Хрвоје Класић. Има историјских личности које, упркос свим манама, већина људи доживљава као позитивце, а има и оних које, упркос понекој врлини, већина доживљава као негативце, наводи се у тексту. Након деценија расправа, Алојзије Степинац за већину Хрвата католика је светац, док је за већину Срба он неспорно злочинац. Степинчева канонска улога није спорна. Као загребачки надбискуп у околностима

Србе оптужују за Сребреницу, а геноцид у НДХ не помињу

19. фебруар 2020.

Мала и самоникла удружења, као што је то и Фондација за сећање на Јасеновац и Холокауст у Лондону, нису у стању да се носе с овим проблемима без институционалне помоћи, истиче директорка Драгана Томашевић. Дан сећања на жртве Холокауста у Лондону обухвата и све геноциде после Другог светског рата, а на централној комеморацији овог 27. јануара, нажалост, нису споменуте српске жртве усташког геноцида, али су зато помињани Срби који су починили „геноцид” у Сребреници. У енглеским медијима Сребреница се приказује као најгнуснији злочин на европској територији после 1945. године. Притом се, наравно, не помиње ни операција „Олуја”, ни погром у Братунцу и Подрињу, каже за „Политику” Драгана Томашевић, директорка лондонске

Посланици Скупштине Србије подржали изградњу меморијалног центра Старо сајмиште

19. фебруар 2020.

Народни посланици подржали су Закон о меморијалном центру „Старо сајмиште“ у којем ће се чувати сећање на жртве холокауста, али и замерили што се то ради тек сада. Посланик Покрета социјалиста Бојан Торбица рекао је да је простор Старог сајмишта један од ретких преосталих простора у Европи који није достојно обележен и додао да ће се после усвајања овог закона исправити вишедеценијска неправда. Посланик Социјалдемократске партије Србије Владимир Маринковић додао је да је крајње време да изградњом меморијалног центра и формирањем института истраживачких центара, подсећамо и учимо младе шта се десило у Другом светском рату. „Ми овде кажемо да опростити можемо, а заборавити нећемо, а Јевреји кажу да нема заборава,

На ред дошао и Закон о Меморијалном центру „Старо сајмиште“

18. фебруар 2020.

Горан Весић изјавио да је усвајање Закона о Меморијалном центру „Старо сајмиште“, о којем ће парламент данас почети расправу, испуњење историјске правде. Заменик градоначелника Београда је додао да ће након усвајања Закона бити основан Меморијални центар чији је задатак чување сећања на жртве нацистичког концентрационог логора на некадашњем Београдском сајмишту, Јеврејског логора Земун и Прихватног логора Земун. Весић је истакао да ће будући меморијални центар обухватити простор на левој обали Саве, односно подручје некадашње Бежанијске баре, укључујући културно добро „Старо сајмиште“ и његове заштићене околине, као и одговарајући простор Јеврејског пролазног логора „Топовске шупе“, преноси Беоинфо. „Старо сајмиште је последњи концентрациони логор у Европи који није меморијализован. Данас нећемо да

Израелски амбасадор у Хрватској: Хрватска се мора, попут Њемачке, суочити с прошлошћу

9. фебруар 2020.

Доносимо неке од кључних порука израелског амбасадора у Хрватској Илана Мора, које је изрекао у великом интервјуу за tportal.hr поводом прве године свог дјеловања у Хрватској. Нужно се суочити с прошлошћу – Постоје земље у сусједству које имају овај проблем, а присутан је и у Хрватској. Постоје људи и групе, а сматрам да се у Хрватској налазе у мањини, који би хтјели промијенити прихваћени наратив о холокаусту и усташком режиму те о кориштењу узвика ‘за дом спремни’ са свим негативним конотацијама. Желе промијенити, минимизирати, релативизирати злочине усташа и њихових сaрадника. Усташе и Анте Павелић овдје су били сљедбеници нациста и Нијемаца a понекад су били преданији у убијању Јевреја, Срба

СМРЕКЕ, ТУГА И ОПОМЕНА

9. фебруар 2020.

У августу мјесецу, онај дио долине ријеке Лашве између Виленице и Влашића притисну вреле илињске жеге, када се сваки живи створ склања и чека смирај дана у лашванској котлини. Пише: Јован С. Марић Такав је био и трећи августовски дан 2019. године, када је група потомака жртава усташког терора кренула на Чамића брдо, смјештено између два Травника, старог и новог. Уз псовке и гласно негодовање незнанца, пролазимо прашњавим и излоканим путем. Напокон стижемо на одредиште. Шок невјерица, чуђење. На некада уређеном меморијалном комплексу затичемо раздробљене камене громаде, ораницу уоквирену коровом и шибљем и новоизграђену шталу. Палимо свијеће уз велику хумку, костурницу за покој души настрадалих 700 Срба, недужних људи, великомученика.

Обиљежавање 78 година од страдања ученика у Шарговцу (ФОТО)

7. фебруар 2020.

У Шарговцу, код Бањалуке, данас је почело обиљежавање 78 година од страдања 52 ученика Основне школе „Ђура Јакшић“ које су звјерски убиле усташе током Другог свјетског рата. Обиљежавању 78 година од страдања 52 ученика Основне школе „Ђура Јакшић“ присуствују делегација Народне скупштине, министар просвјете и културе Републике Српске Наталија Тривић и градоначелник Бањалуке Игор Радојичић. Међу присутним су и руководство Основне школе „Ђура Јакшић“, директор Републичког педагошког завода Предраг Дамјановић, представници министарстава у Влади Српске, Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, организација проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата, те бројни грађани, наставници и ученици. Градоначелник Бањалуке Игор Радојичић засадиће данас младо стабло у будућем спомен-парку у кругу Основне школе „Ђура

„И без врба нема везе, вјешат ћемо вас на брезе“: Графит мржње против Срба на школи у Сплиту

3. фебруар 2020.

Уз графите који величају усташки покрет, написане су и поруке којима се вређа полиција. „И без врба нема веза вјешат ћемо вас на брезе. Уби Србина“, један је од исписаних графита, којих има и на фасадама околних зграда. Уз графите који величају усташки покрет, написане су и поруке којима се вређа полиција. Андрија Чаљкушић, председник Градског котара Спинут, изјавио је за „Даламатински портал“ да је директорка школе контактирала надлежне комуналне службе које ће префарбати графите. Извор: НОВОСТИ

Дневник заблуда: Српски Аушвиц као голф терен

31. јануар 2020.

Подсећајући на страдање шест милиона Јевреја током Холокауста, из меморијалног центра Јад Вашем послали су поруку „никад више“. Аутор: Слободан Малдини На свечаност су позвани бројни светски државници, али не и председник Владимир Путин. Иако подељен и у сећању на жртве, свет је исказао чврсто опредељење за искорењење антисемитизма и других расних, етничких мржњи и предрасуда. Аушвиц данас носи живо памћење на зло. Проглашен од Унеска 1979. светском баштином, данас је то место где се чува сваки изворни грађевински објекат, поједини предмет – сведочанство зла. У Хрватској и Републици Српској налазе се остаци Јасеновца – српског Аушвица, највећег концентрационог логора Независне Државе Хрватске. Формиран је 1941, а усташе су га

Изложба о хероини која је спасила 15.000 деце из логора смрти у Јасеновцу

31. јануар 2020.

Изложба посвећена Дијани Будисављевић, хуманитарки аустријског порекла која је током Другог светског рата спасила више од 15.000 деце из логора смрти у Јасеновцу, биће отворена у суботу, 1. фебруара, у Великој већници Градске куће, с почетком у 18 часова. Након Београда, Ниша и Новог Сада, изложба Министарства одбране под називом „Дијанина деца“ стиже и у Суботицу, захваљујући иницијативи Завичајног удружења Далмација из којег кажу да су се на овај корак одлучили како би заборављеној хероини одали почаст и дубоку захвалност за реализацију племените идеје. Спасити један људски живот је врло племенита ствар, а не преко 15.000 деце – каже Милорад Kураица из Завичајног удружења Далмација. – Дијана Будисављевић је била

Код спомен-костурнице у Дракулићу у току је служење парастоса за 2.300 Срба које су усташе прије 74 године убиле у овом бањалучком насељу, као и оближњим мјестима Мотике, Шарговац и руднику Раковац.

У бањалучким селима у једном дану заклано 2.315 Срба

30. јануар 2020.

У бањалучком насељу Дракулић у недјељу, 2. фебруара, биће обиљежено 78 година од једног од најстрашнијих усташких злочина над српским становништвом у којем је, у селима Дракулић, Мотике, Шарговац и руднику Раковац, хладним оружјем убијено 2.315 Срба међу којима 551 дијете. Тим поводом биће служени литугија и парастос, те положени вијенци на споменик жртвама. Највећи усташки злочин у току Другог свјетског рата на подручју Бањалуке почињен је 7. фебруара 1942. године у насељима Дракулић, Шарговац, Мотике и руднику Раковац, истичу у Министарству рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске. Тога дана, од 4.00 часа ујутро до 14.00 часова, усташе су хладним оружјем, практично без иједног испаљеног метка, звјерски убиле 2.315 Срба,

Реакција Музеја жртава геноцида на текст „Списак убијене и уморене деце на територији НДХ – 74.580 пописаних именом и презименом“

29. јануар 2020.

Oно што се нуди на сајту „Стање ствари“ је пиратска копија за коју не постоји сагласност Музеја за објављивањем. Стога тај чин квалификујемо као крађу. „СТАЊЕ СТВАРИ“ Уреднику сајта Господину Александру Лазићу Поштовани, Није нам пријатно да на сајту који жели да буде објективан гледамо полуинформације и подвале у текстовима где се на посебан начин помиње Музеј жртава геноцида. Последњи пример за прљаву подвалу јесте текст „Списак убијене и уморене деце на територији НДХ – 74.580 пописаних именом и презименом“ у коме је наглашена реченица: „Списак је више година стајао у Музеју жртава геноцида“. Не желимо да питамо зашто мењате садржај текста тако што уклоните једну лаж и замените је