Стратишта НДХ Архиве - Страница 91 од 356 - Јадовно 1941.

СЈЕЋАЊЕ НА МУСТАФУ ЂЕРЗИЋА – Србин муслиман штитио своје православне сународнике од усташа

12. јун 2020.

Село Гаре налази се данас у општини Завидовићи у ентитету Федерација БиХ. Гаре се налазе у близини Возуће која је позната по злочинима муџахедина над Србима на крају одбрамбено-отаџбинског рата. Тада је Возућу са околином, напустило 7 680 Срба. Село је већински муслиманско. Током Другог свјетског рата из овога села усташе су регрутовали муслимане за своје јединице. Највише муслимана било је у локалној муслиманској милицији. Неки су ишли добровољно, а неки под присилом. Нажалост, и у овом муслиманском селу било је оних који су чинили страшне злочине и пљачке над српским становништвом. Према свједочењима преживјелих Срба након рата, ови милиционери припадали су Хаџиефендић лигији са сједиштем у Тузли. На челу

Владимир Кецмановић: Дан мрмота титоисте Ребита

9. јун 2020.

Није истина да садашње комисије ФЦС-а цензуришу јасеновачку тему – једна од тих комисија доделила је средства пројекту „Дара из Јасеновца“. Ко стоји иза перманентне кампање „разоткривања другосрбијанске завере која онемогућује снимање филма о Јасеновцу“ Kао у српској верзији филма „Дан мрмота“, која је са платна и са телевизијских екрана прешла у стварност, у овдашњим медијима већ годинама траје перманентна кампања „разоткривања другосрбијанске завере која онемогућује снимање филма о Јасеновцу“, при чему се не допушта могућност да такав филм може да сними било ко до Лордан Зафрановић и да може да буде снимљен по било ком сценарију до по готово пола века старом сценарију Арсена Диклића. Наравно, јесте скандалозно што

Кецмановић: У Сарајеву би да Павелићево „хрватско цвијеће“ прогласе за антифашисте, а Србе за фашисте

8. јун 2020.

Ако до сада нисте знали, Павелићево „хрватско цвијеће“ су били антифашисти, а Срби су били фашисти. До сада није било тако, али у данашње доба постистине и постчињеница и то је могуће. Иако је свијет навикао да се у Босни бар једном „хефтично“ дешавају којекакви будалалуци, таман се учини да у свему постоји нека логика, а оно опет нешто изненади што је тешко разумјети. Најприје су Хрвати у Сарајевској катедрали одржали мису усташким злочинцима, које су партизани стријељали у Блајбургу. Ништа необично с обзиром на повампирење усташтва у Хрватској. Необично је, међутим, да су у Сарајеву против тога избили протести, а још необичније што су бошњачки посланици у Представничком дому

У Сребреници обиљежено 77 година од усташког злочина над више од 250 Срба (ФОТО)

8. јун 2020.

У Сребреници је обиљежено 77 година од усташког злочина над више од 250 Срба у овом мјесту и оближњем селу Залазје, почињен другог и трећег дана Тројичиндана 1943. године. Парастос је служен код спомен-костурнице у Сребреници, док ће код спомен-крста бити одата почаст страдалима и положени вијенци. Тачан број настрадалих и сахрањених у спомен костурници у Сребреници, никада није утврђен. Извор: РТРС

Годишњица покоља у Пиви: Стријељани, убијани ножем, бацани са литица…

7. јун 2020.

Најтеже је пострадало село Дола у коме је побијено преко 500 људи, од којих су чак петина били – Дјеца. Најмлађа жртва била је новорођенче, рођено непосредно пред стријељање сопствене мајке и, без имена, недужно страдало. Пише: Милош Ћуић На данашњи дан навршава се 77 година од злочина који су у Пиви починили припадници злогласних СС дивизија, фолксдојчерске „Принц Еуген“ и муслиманске „Ханџар“, те усташе из Гацка. Тачан број жртава никада није утврђен, али процјењује се да су тог 7.6.1943, на Тројичиндан и дан Трећег Обретења главе Светог Јована Крститеља, током свега неколико сати зликовци побили метком, ножем, бацањем са литица и спаљивањем преко 1200 недужних људи (оба пола и

Енвер Kазаз: Сарајево током НДХ није био искључиво невин град

7. јун 2020.

Гости емисије Изван овкира били су професор Универзитета у Сарајева Енвер Kазаз и предсједница Хелсиншког одбора за људска права у Србији, Соња Бисерко. Према ријечима професора са Филозофског факултета, Енвера Kазаза, недавна миса у Kатедрали у Сарајеву је одржана у организацији неофашистичке невладине удруге Блајбуршки вод: “Окружена је једним исказом који врло близу поставља метафизику идеологију, а то је да су покрети војних јединица које је повео Анте Павелић названи крижним путем. Миса је – не само религијски чин и вјерско право, већ идеолошки чин прве врсте, и то онај чин који наставља обрисе Степинчеве цркве”, казао је Енвер Kазаз осврнувши се на антифашистичке демонстрације у којима је учествовало више

Милош Ковић: Жарко Видовић – човек Завета

5. јун 2020.

Поводом годишњице упокојења Жарка Видовића (18. мај 2016 – 18. мај 2020.) доносимо његов животопис и интервју Милоша Ковића. Када сте први пут чули за Жарка Видовића и колико сте знали о њему и његовом раду? Милош Ковић: За име Жарка Видовића по први пут сам чуо пре тридесетак година, отприлике 1988. или 1989, у кући свог друга са студија и потоњег кума, Станоја Бојанина. Његов отац, неуропсихијатар Светомир Бојанин, био је Видовићев пријатељ и саговорник. Том кругу припадали су и писац Ђорђе Оцић и филмски критичар Богдан Златић, које сам ту такође сретао. Било је занимљиво видети како његове идеје плодно утичу на креативне људе различитих духовних усмерења. Биле

И ове године положен је венац на споменик јасеновачким жртвама у Парку холокауста у Њујорку

5. јун 2020.

Гост емисијеКонтрапункт, извршни директор Истраживачког института за Јасеновца из Њујорка, проф. др Бери Литучи (Barry Lituchy) поводом 75. годишњице пробоја преживелих заточеника из логора Јасеновац и окончања холокауста у бившој Југославији 22. априла 2020. положио је венац на споменик јасеновачким жртвама у Парку холокауста у Њујорку. ИНТЕРВЈУ – АУДИО Тим поводом Истраживачки институт за Јасеновац из Њујорка издао је саопштење за јавност у коме је између осталог речено: „Данас док се сећамо жртава и борбе од пре 75 година: тог хладног и кишног јутра 22. априла 1945. неколико стотина последњих заробљеника у Јасеновцу трчало је кроз митраљеску кишу метака у слободу, многи су једино мислили да ако само један од

Сјећање на злочин у херцеговачком селу Корита, почетком јуна 1941.

4. јун 2020.

Код Корићке jаме у селу Корита, општина Билећа, у коjу су усташе – муслимани из Фазлагића Куле под вођством усташког повjереника Хермана Тогонала и гатачког хоџе Мухарема Главинића, мучки убиле и бацили у jаму више од 130 Срба мjештана овог и околних села, сваке године почетком јуна мјесеца, служи се помен и обиљежава годишњица од овог страшног злочина. Злочин у Коритима догодио се у ноћи између 4. и 5. jуна 1941. године, а кости корићких страдалника извађане су 1953. године, када jе на основу 180 пронађених лобања установљено да jе броj жртава Корићке jаме био знатно већи. Наjстариjа жртва те страшне ноћи био jе осамдесетогодишњи Јевто Сворцан, док jе наjмлађи био

Обиљежено 79 година од страдања Срба у Корићкој јами

3. јун 2020.

Код Корићке јаме у билећком селу Корита, у коју су усташе бациле и мучки убиле више од 130 Срба, мјештана овог и околних села, данас је служен помен и обиљежено 79 година од овог страшног злочина. Мјештани села Корита су организовали овај одржавање овог помена, који је служио парох гатачки Миодраг Вртикапа. Злочин у Коритима догодио се у ноћи између 3. и 4. јуна 1941. године, а кости корићких страдалника извађене су 1953. године, када је на основу 180 пронађених лобања установљено да је број жртава Корићке јаме био знатно већи. Најстарија жртва те страшне ноћи био је осмадесетогодишњи Јевто Сворцан, док је најмлађи био четрнаестогодишњи дјечак Коста Глушац, који

Политичка фарса и лицемјерна политика према НДХ?

2. јун 2020.

СНП – Избор је наш, подстакнут расправама српских политичара на Посебној сједници НСРС о „Резолуцији о поштовању жртава фашистичког режима и покрета“ (1.6.2020.), пита све српске политичаре и посланике НСРС каква им је то политика према злочинима Независне државе Хрватске (НДХ), када са једне стране осуђују те злочине, а са друге имају споменик испред зграде НСРС који је увреда за здрав разум јер прикрива истину тог времена, а и недостојан је српских жртава? Ни једна установа Србије и Републике Српске никада није званично тражила од међународних организација, али и саме садашње Републике Хрватске да осуде најмонструозније злочине НДХ у Другом свјетском рату, а институције Републике Хрватске да покажу дубоко жаљење

Скупштина РС одбацила сарајевско прекрајање историје Другог светског рата

2. јун 2020.

Резолуција о поштовању жртава фашистичких режима и покрета не одговара историјским чињеницама и као таква не може се примјењивати у Републици Српској. Народна скупштина Републике Српске очекивано је одбацила „Резолуцију о поштовању жртава фашистичких режима и покрета“. За усвајање Закључака гласала су 52 посланика од 53 присутна, док суздржаних и против није било. Ево пуног текста закључака: Народна скупштина Српске одбацује Резолуцију о поштовању жртава фашистичких режима и покрета коју је усвојио Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ на 8. сједници одржаној 15.05, 19.05. и 20.05.2020. године. Констатујемо да је Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ усвајањем Резолуције приступио срамном прекрајању историјских чињеница и придружио се ревизионистичким снагама, којима је циљ уопштавање

Чавић: Влада да упути Нацрт закона о дану сјећања на жртве геноцида НДХ

2. јун 2020.

Посланик НДП-а Драган Чавић предложио је у име посланичког клуба ове странке закључак, којим Народна скупштина Републике Српске обавезује Владу Српске да у року од 60 дана упути на разматрање и усвајање у Народну скупштину Нацрт закона о Дану сјећања на жртве геноцида Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата. Чавић је предложио и закључак којим Народна скупштина Републике Српске обавезује Владу Српске да у припрему нацрта овог закона укључи стручне сараднике из Академије наука и умјетности Републике Српске, као и представнике грађанских удружења која баштине културу сјећања на жртве геноцида НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата. Он је предложио и

Мирољуб Јевтић: Да ли „Црква у Хрвата“ размишља о својој будућности

1. јун 2020.

Мисли ли врх ХРЦ да папи треба бес Светског јеврејског конгреса? И што је још важније, бес Руске православне цркве (РПЦ). Овај текст пише неко ко је у најмању руку благонаклон према Хрватској римокатоличкој цркви (ХРЦ), ако ни збoг чега другог оно због заједничких вредности које би требало да црпимо из Јеванђеља. Полазећи од тога питам се да ли су приликом доношења одлуке о служби посвећеној догађајима у Блајбургу озбиљно размислили о стању у коме се налази хришћанство? Целокупно хришћанство, али и хришћанство у њиховој отаџбини БиХ? Мени се чини да нису. Да ли сам у праву или нисам нека покажу следеће чињенице. Најважнијa од свих, за њих је податак

Служен помен првим требињским жртвама усташког терора

1. јун 2020.

У Саборном храму у Требињу, трећи пут у организацији Удружење поштовалаца Југословенске војске у отаџбини из Требиња одржан је помен првим жртвама усташког терора из Требиња, страдалим 1. јуна 1941. године. Помен је служио свештеник Мирослав Ратковић. Тога дана од усташке руке мучено и убијено девет српских домаћина: Владо Н. Поповић, Васо Бабић, Милан Брковић, Илија Кукурић, Шћепо Ђурић, Душан Ногулић, Влајко Паликућа, Гашо Ковачевић и Радован Лечић, што је био први у низу злочина почињених за вријеме НДХ на подручју Требиња. Из Загреба у Требиње 28. маја 1941. године стигао је Боривоје – Боро Ротквић са групом студената Загребачког универзитетаи којој су били: Јозо Јурковић, Јукић, Томић, Младеновић, Францетић,