arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Хрвоје Зекановић: „За дом спремни“ легитиман поздрав, неупоредив са „српским фашизмом“

Стављања знака једнакости између четниковања и фашизма у Србији или Бањалуци и слављења жртава у Домовинском рату хрватских бранитеља је смешно, поручује Зекановић. Хрвоје Зекановић из Хрватских суверениста сматра да је поздрав „За дом – спремни” легитиман, а у емисији „Црвена линија“ на N1 телевизији рекао је да се не може упоређивати са „фашизмом и национализмом у Србији и Републици Српској“. „Мени је у неку руку драго да сте ме позвали у ову емисију да чујем сулудост која долази с Истока. Ви можете и један и други певати борбене јер је хрватска војска у Домовинском рату, у ослободилачкој акцији ‘Олуја’ и другим ослободилачким акцијама, победила у рату и вас, и

Наташа Дракулић: Широм света ће се сазнати о српском страдању у Јасеновцу

Мој Оскар је добијен када смо успешно завршили снимање филма, а други Оскар је добијен када су Американци потписали светску дистрибуцију, каже сценаристкиња филма „Дара из Јасеновца“. “Желим да вјерујем да ће филм Дара из Јасеновца утицати на културу памћења српског народа, која често није на одговарајућем нивоу, а један од његових циљева је већ постигнут. Мој Оскар је добијен оног дана када смо успешно завршили снимање филма, а други Оскар оног дана када су Американци затражили и потписали светску дистрибуцију овог филма”, казала је за Радио Светигору сценаристкиња филма „Дара из Јасеновца“ Наташа Дракулић. Подсјећа да је 5. фебруара почела америчка дистрибуција овог остварења и да већ добија много порука

ЕКСКЛУЗИВНО Гага Антонијевић: Политички пољубац смрти спречио „Дару“ да буде кандидат за Оскара

Редитељ „Даре из Јасеновца“ Предраг Гага Антонијевић није изненађен што је његов филм изостао са листе номинованих за награду Оскар. За Спутњик каже да је знао да је политички напад на филм заправо био пољубац смрти и крај сваке приче о наградама. Политички пољубац смрти  „Ко год је у том послу тамо, а ја јесам 30 година у Лос Анђелесу и Холивуду, зна да је овај политички напад на филм заправо био пољубац смрти, што се тиче свих награда. Једноставно, сви се уплаше да не учествују у нечему што је политички некоректно. А ’Дари‘ је приписано прво да је српска националистичка пропаганда од стране ’Варајетија‘, да би онда и ’Лос

Михаило Меденица

Михаило Меденица: Чекајући да туђе очи проплачу заборавићемо својима да гледамо

Није “Дару из Јасеновца” победила политика већ – зло, но шта је политика до сушто зло, баш оно на којем је и сам Јасеновац утемељен..? Лично, уоште не марим што је филм избачен из номинација за пусти Оскар, није тај фалус одавно ништа друго до белег белосвестког зла оличеног у паклу “новог светског поретка”! Чак сам и убеђен да би то “признање” умногоме обесмислило и опоганило читаву причу. Пре би је ућуткало него што би на њеним крилима полетела, па заиста нема баш никаквог разлога за јадиковку јер ако је филму требао ветар у леђа- сад га има на претек. Но, нешто друго јесте за јадиковку а тиче се нас

Редитељ „Даре из Јасеновца“: „Рекли су да сам ја ту угурао Србе и децу“

Да ли је негативна кампања у америчким медијима избацила „Дару из Јасеновца“ из трке за Оскар? Kоме је дозвољено да буде жртва а ко увек мора бити злочинац? „Филм је једноставно измештен из света филма и убачен у политику. Сад се поставило питање да ми морамо да се боримо за истину о нашем страдању. ЛА тајмс је на један фалсификаторски начин рекао да је то био логор који је пакао за Јевреје, а да сам ја ту угурао Србе и децу“, рекао је за Јутро Прве Тв редитељ филма, Предраг Гага Антонијевић. Kако је објаснио, то је заправо била порука гласачима Академије, који су већином јеврејског порекла, да је он

Н. Јовић: Дара у Јасеновцу по други пут

После тачно осам деценија од почетка српског страдања у НДХ, после 80 година пуног заборава и намерног потискивања, неко покушава да врати Дару у Јасеновац из кога је управо изашла. Српски народ заиста има бројне врлине, квалитетe и вредности, али култура сећања, нажалост, није једна од њих, или макар не спада у активније колективне особине нашег народа. Разлози за то су многи и њима се нећемо овом приликом бавити, већ поздравити коначне позитивне помаке по питању буђења из опште амнезије и суочавања са својом (а не наметнутом) прошлошћу путем филмске афирмације културе сећања. Најскорији и најзначајнији помак тог типа јесте управо филм Предрага Гаге Антонијевића „Дара из Јасеновца“. Сценарио је

Миодраг Илић: Хрватски логорски „алтруизам”

Неоревизионисти историје у данашњој Хрватској, сазданој на тековинама тзв. НДХ, чине све што могу да изврну чињенице, да стравичне злочине прикажу малтене као милосрђе и хуманост. Комплекс логора Јасеновац (Извор: Политика) Криминолози кажу да је најтеже убити првог човека, а да су потоња убиства рутина. Не зна се ко је починио прво убиство по оснивању такозване Независне државе Хрватске, али да је „олакшао” масовна злодела усташких убица, на безбројним местима диљем Хрватске, Босне и Херцеговине, нема никакве сумње. Познато је из многих докумената да су чак  и Немци, креатори програма геноцида Јевреја и масовних ликвидација у нацистичким логорима у Другом светском рату, били збуњени бестијалношћу усташа,  монструозним начинима лишавања живота

У Србији би могло да крене раније приказивање „Даре из Јасеновца“

Режисер филма „Дара из Јасеновца“ Предраг Антонијевић рекао је да би приказивање овог остварења у Србији могло да почне и прије 22. априла како би се публика што прије увјерила да ли је то пропаганда и да ли је у њему нешто нетачно. „Изгледа да ћемо кренути раније, зато што бих желео да се српска публика увери о чему се ради и какав је филм, да процени да ли је квалитетан, као и да да ли је то пропагандни филм, да кажу ако мисле да је нешто нетачно у филму. Ово је једна битка која се сад превазишла филм и добро је да га сви погледамо“, рекао је Антонијевић. Након

Пала одлука: Дара из Јасеновца није у трци за Оскара, Аида из Сребренице јесте

Америчке академије филмске уметности и науке није уврстила наш филм у трку за 93. награду по реду, у категорији за најбољи филм ван енглеског говорног подручја. Међу 15 кандидата је зато филм Босне и Херцеговине „Кво вадис, Аида?“, који ће се за награду са страног говорног подручја борити са остварењима Чилеа, Данске, Чешке, Француске, Гватемале, Хонгконга, Ирана, Обале Слоноваче, Мексика, Норвешке, Румуније, Русије, Тајвана и Туниса. Подсетимо, филм редитеља Предрага Гаге Антонијевића „Дара из Јасеновца“ о страдању Срба у злогласном усташком логору изазвао је последњих дана многе реакције. Извор: СПУТНИК

Срби из Америке бране „Дару из Јасеновца“: Спречите негирање геноцида над Србима

Представници српске дијаспоре у Америци затражили су да лист „Лос Анђелес тајмс“ уклони рецензију филма „Дара из Јасеновца“, режисера Предрага Гаге Антонијевића, због њеног историјског ревизионизма и порицања геноцида над Србима у НДХ. У име српске дијаспоре, Јулиана Пандуревић и потписници петиције одговорили су на порицање геноцида над Србима у НДХ од стране „Лос Анђелес тајмса“ и рецензента Роберта Абела. „Започињете оптуживањем филма да има танки слој историјске стварности који ће „тестирати стрпљење чак и најригорознијих ученика културних представа о геноциду“. У овој уводној речи сасвим сте јасно истакли свој дневни ред за овај чланак; не да прегледате филм на основу детаљне анализе и процене филма – на шта имате

Дракулић: Осам деценија заборава

Данас је годишњица, како је у Дракулићу 07.02.1942. године Независна Држава Хрватска рјешавала српско питање. Клањем. Ученица Јана Гламочанин, овако је ликовним радом обиљежила страдање 52 ђака њене школе у некадашњем селу, а сада насељу највећег града Српске. Дјечији рад, лако схватљиве, па и баналне поруке и симболике, више је него што су српске власти урадиле од распада СФРЈ 1991. године до данас. Посебно је важна нумерација. То још нисмо урадили. Посебно за све жртве Покоља. У Дракулићу су комунистичке власти направиле споменик са лажним бројем, као што данас чак и запослени у државним органима Републике Српске, активно учествују у напорима за смањењем броја жртава концлогора Јасеновац Са 700.000 колико

Прича која лута свиетом

Тихомир Левајац: Прича која лута свиетом

Садржаj: Прича коjа лута свиетом Пjесма коjа лута свиетом Прозивник коjи лута свиетом Рецензиjа коjа лута свиетом Слике коjе лутаjу свиетом     Изаберите jезик ПРИЧА КОЈА ЛУТА СВИЈЕТОМ Свети оче[1], мада вам се jављам тек сада, jављам вам се за свагда. Јављам вам се са дна васионе, гдjе живим и оностраним и овостраним животом, тако да не знам гдjе сам. Јављам вам се из луде куће, гдjе су ме за живота стрпали. Чак нисам ни знала да сам у лудници, jер jе све нормално било кућа jе и прозоре, додуше изопачене, имала. Када сам свиjет промиjенила, лудило се наставило у моjоj глави, у коjоj jе општи хаос. Ја jесам

Служен парастос за 52 убијена ученика у Шарговцу

У Основној школи „Ђура Јакшић“ у бањалучкој Мјесној заједници Шарговац данас је служен парастос и час поводом 79 година од страдања 52 ученика шарговачке школе које су звјерски убиле усташе 7. фебруара 1942. године. – Обавеза свих нас је да се сјећамо ових гнусних злочина усташа, који су на мучки начин поклали 52 ученика ове школе, да се овакво злодјело никада не би поновило – рекла је новинарима министар просвјете и културе Републике Српске Наталија Тривић, која је присуствовала парастосу. Тривићева је подсјетила да ресорно министарство у сарадњи са Републичким педагошким заводом сваке године обиљежава више оваквих историјских догађаја, те да је, између осталог, организован обилазак за ученике основних и

Сандра Благић: Убијали су све редом, не марећи за жене дјецу, старце и немоћну чељад

Прије 79 година, на данашњи дан 7. фебруара 1942. године док су мјештани села Шарговац, Мотике и Дракулић спавали, усташе – Хрвати су кренуле у Покољ. Прво су ушле у рудник Раковац и тамо побиле на најмонструознији начин 65 рудара, који су се затекли на послу. Убијали су све редом! Нису марили за жене дјецу, старце, немоћну чељад. Вођа крволочних звијери, жељне крви, био је фра Мирослав Филиповић, познатији као фра Сатана. Трагови воде и до основне школе „Ђура Јакшић“ у Шарговцу. Уз говор фра Сатане:“ Усташе ово је у име Бога, покрштавам ове изроде, а ви слиједите мој пут. Ја први примам сав гријех на моју душу, а вас

Саша Лончина: У једном граду, хиљадама километара удаљеном од поткозарја, сви присутни гледају филм о страдању једног народа којем се то страдање негира… и плачу

Као неко ко је потомак жртава Градине и Јасеновца, први пут сам могао гледати екранизовано оно што сам од многих преживјелих и оних који су имали срећу да избјегну то зло, могао чути. И није нимало пријатно, али за отрежњење је увијек најбоља горка истина, па ко може да је прихвати.  У уводном дијелу филма говори се о народу у збијегу, који након офанзиве на Козару завршава у возовима за Јасеновац. Женама и дјеци која устрашена и свјесна судбине тихо пјевају ’’Засп’о Јанко…’’ у вагонима смрти. Баш у том тренутку имао сам осјећај као да цијела биоскопска сала плаче. Замислите, у једном граду, хиљадама километара удаљеном од поткозарја, сви присутни

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.