arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Kорићка јама- свето мјесто великог злочина

Kорићка јама код Билеће, у коју су усташе бациле 130 Срба из билећког села Kорита и околних села, представља свето мјесто великог злочина који будуће генерације никада не треба да забораве, речено је данас на обиљежавању 82 године од тог злочина. Корићка јама; ФОТО: СРНА Мјештанин села Kорита Милорад Носовић рекао је да је веома важно данас се поклонити сјенима мученика Kорићке јаме, који су 1941. године на најмонстуознији начин убиле усташе. “Прошле су 82 године, али немило сјећање никада не може проћи и Kорићку јаму никада не може прекрити вео заборава”, рекао је Носовић код Спомен-костурнице на Kоритима. Он је истакао да ће о томе вјечно свједочити и монументални

Крст на камену који је у оковима је дело архитекте из Београда Предрага Ристића. Такав крст постоји још на гробу Христову а оковала га је због пропадања царица Јелена. Симболише спас народа на камену.

Дан за историју – 6. јун 1941: Херцеговци започели први устанак у поробљеној Европи

Приближава се шести јуни, значајан датум у српској историји, посебно оној која се односи на Босну и Херцеговину. Заморили смо се различитим датумима када су дизани устанци у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Хрватској, Словенији, Македонији.., званично је у БиХ и Хрватској деценијама признаван двадесет седми јули! А да ли је баш тако било? Ове године се у широј јавности прилично неопажено шести јуни, у херцеговачком крају као Дан српског устанка ,,трећег“ како за зову тамошњи сељаци. То мјесто зове се Брљево, смјештено је у прелијепој природи у источном дијелу општине Гацко, између села Казанци, Вратковићи, Старих и Нових Дулића, Галешине и Заводичја, на путном правцу Гацко-Крстац-Никшић. Мјештани наведених села

Свети Вукашине, новомучениче јасеновачки и клепачки, моли Бога за нас

По благослову Епископа зворничко-тузланског г. Фотија, Слава удружења Херцеговаца „Јован Дучић“ у Бијељини и удружења „Јадовно 1941.“ Бања Лука – Београд, Свети Вукашин, новомученик јасеновачки и клепачки, заједнички је прослављена у понедјељак, 29. маја, у цркви Светог Пантелејмона у Бијељини. Свету Литургију је служио свештеник Синиша Шаренац уз саслужење свештенства, а госте су поздравили Спасоје Албијанић, председник удружења „Јован Дучић“, Бијељина, Димитрије Ћеранић, професор Правног факултета Универзитета Источно Сарајево и Душан Басташић, председник удружења „Јадовно 1941.“ из Бања Луке . Уз примјерен програм, гусларске и народне пјесме у парохијском дому је сервирана Трпеза љубави. Уз бројне госте, прослављању Св. Вукашина, присуствовали су и чланови удружења Огњена Марија ливањска из Београда

Владимир Банковић

Банковић: „Покољ“ – термин за геноцид над Србима у НДХ 1941-1945

У јуну 2018. године, у Бањалуци, Скупштина удружења Јадовно 1941. усвојила је одлуку да се „злочин геноцида почињен над православним Србима током Другог светског рата од стране Независне Државе Хрватске именује као Покољ“. Као један од наведених разлога је тај што се Срби још од краја Другог светског рата нису терминолошки одредили према геноциду који је почињен у Независној Држави хрватској од 1941. до 1945. године. Пише: Мс Владимир Банковић Након што се појавила одлука Скупштине ове организације почела су разматрања и дискусије да ли је „Покољ“ погодан термин за геноцид над Србима. Током дуге историје човечанства, оно што је чувало нит једне цивилизације, народа или нације су догађаји или

Srboljub-Zivanovic.jpg

Србе у Јасеновцу клало и 1370 католичких свештеника

Слушали смо цијењеног и драгог нам професора Живановића у Лондону како нам прича о његовом раду и истраживању ове болне, трагичне и страхотне теме, ми клинци, сабрани из разних крајева српства око Св. Саве и његовог лондонског храма који нам је био и болница, и уточиште, и завичај, и дом, и мирна лука у коју смо се враћали онако излупани искушењима и странпутицама свјетске метрополе. Било је предавања, али често нам је говорио спонтано, непланирано, након богослужења, за столом оближњег ресторана, а ми смо слушали и постављали питања, учили од њега и памтили по први пут нам саопштене чињенице о сопственом страдању. Хвала професору за сав труд и рад који

Данас се слави Свети Вукашин Новомученик Јасеновачки и Клепачки

Оваj Православни Србин, Новомученик из Јасеновца, родом jе из херцеговачког села Клепци, коjе се налази на источноj обали Неретве (наспрам Чапљине), где jе раниjе била стара црква Св. Апостола Луке, с почетка 16. века, задужбина чувених српских православних црквоградитеља Храбрена-Милорадовића, а од 1857. г. jе обновљена као црква Преображења Христовог (коjу су Хрвати 1992. г. срушили до темеља, као и цело село Клепце). Био jе родом од фамилиjе Мандрапа, и звао се Вуксан-Вукан-Вук, ВУКАШИН. Треба да jе рођен негде краjем 19. века, наjвероватниjе у своме селу, али jе рано отишао и радио у Сараjеву, па га се зато преживели усташки геноцид над Србима 1941-45. г. Клепчани мало сећаjу, док га

cirina-kuca.jpg

Душан Ј. Басташић: Шта ученици у Србији (не)уче о страдању Срба у Другом свјетском рату

Дванаест минута у читавом данашњем основно-школском образовању у Србији, посвећено је теми НДХ, Покољу, карактеру почињеног злочина, мјестима злочина, средствима и начину почињења злочина, жртвама, злочинцима и посљедицама злочина. (Напомена уредника: Овај прилог је први пут објављен 21. маја 2020.) Пандемијско зло које нас је снашло, условило је ученике да наставу прате путем интернета или на ТВ екранима. Тако су и њихови родитељи добили прилику да поред увида у школске уџбенике, сазнају шта њихова дјеца уче иза затворених врата учионица. Ученици осмих разреда основних школа у Србији, 06. априла су на РТС-у из предмета историја, пратили предавање наставнице Бојане Стевановић на тему: Други светски рат – ратна стварност и страдања.

Више од 6.000 Срба страдалих у Старом Броду не смије бити заборављено (ВИДЕО)

У Старом Броду код Вишеграда обиљежена је 81 година од злочина над више од 6.000 Срба Сарајевско-романијске регије, које су побиле усташе Јуре Францетића. Вишеград – Стари Брод – поменФото: СРНА Служен је парастос и положени вијенци код спомен-обиљежја и цвијеће у ријеку Дрину. Покољ у Старом Броду и Милошевићима догодио се у прољеће 1942. године, а скриван је 66 година. Слика дугих дјевојачких бијелих кошуља које се расвјетавају у набујалој Дрини непрестано се враћа у сјећање Милорада Ћебића, једног од ријетких преживјелих свједока усташког злочина у Старом Броду. – Ко је прешао, тај је остао жив, а све што је овдје било на овом мјесту је страдало – испричао

Раде Р. Лаловић: СОНЕТИ НАД СЈЕНИМА СРПСКИХ МУЧЕНИКА

Када смо се средином друге деценије 21. вијека, с циљем развијања свијести о важности његовања културе сјећања у школској пракси, почели бавити истраживањем поезије чији је главни мотив српско страдање у 20. вијеку скоро нико од основношколских и средњошколских професора српског језика и књижевности, па чак ни од универзитетских професора са катедри за српски језик и књижевност није могао да нам одговори на питање да ли је неко од српских пјесника написао коју пјесму о Јасеновцу, Јадовну, Пребиловцима. Доминантни одговори су били „Не знам.“ или „Ја се тиме нисам бавио“. И тако је започело наше трагање за поезијом коју смо у својим каснијим радовима назвали српска поезија страдања и патње.

Козара: Од Историјске шуме до Националног парка

Национални паркови у већини случајева представљају територије богате биљним и животињским свијетом, заштићене законом од људског утицаја. Споменик на Козари; ФОТО: снимак екрана У Каракасу (Венецуела) 1992. године, одржан је Свјетски конгрес о националним парковима, на ком је усвојена препорука да свака држава заштити најмање 10% своје територије. Ипак, постоје и Национални паркови који су основани у првом реду због важних историјских догађаја. Један од таквих Националних паркова јесте и Јавна установа Национални парк „Козара“ Приједор. Наиме, у току другог свјетског рата планина Козара је била територија на којој су се водиле велике и у неким моментима пресудне битке против усташтва и нацизма на нашим просторима. О партизанима Козаре у

Поп Ристо Ћатић

Чим су се домогли власти, усташе су и у Ливну започеле систематске и темељите припреме за потпуно истребљење српског живља. Упутства о томе дониjели су они коjи су са благословом Степинца и потпуним овлашћењима Павелића стигли из Загреба убрзо након капитулациjе и распада Југославиjе. ЦВИЈО ПАЈЧИН — ОРАШЧИЋ, симбол храбрости и непокора у ливањском краjу Знали су добро да jе први и наjважниjи задатак докопати се наjвиђениjих и наjутицаjниjих људи и покупити оружjе и ратну опрему из руку Срба а потом их, голоруке и обезглављене, у датом тренутку сасвим уништити. Направљена jе црна књига а jедан од првих коjи jе у њу уписан био jе Цвиjо Паjчин, звани Орашчић из

Jasenovac_3.jpg

Шта је данас Јасеновац Хрватима? (ВИДЕО)

Од подсjећања и опомене на Јасеновачко зло у Хрватскоj jе остало онолико колико мора да историjа не би била до краjа понижена.  Као да умањивање броjа жртава ниjе било довољно, прешло се на поптуну негациjу па се све чешће могу чути опасни гласови коjи отворено кажу да jе Јасеновац умjесто клаонице за Србе био радни логор у коме се полагао возачки испит и рекреативно играо фудбал. Умjесто да се на помен прекланих душа стоjи мирно или макар ћути, од високопозиционарног свешетника католичке цркве и угледног хрватског новинара стижу поруке на коjе се у Хрватскоj не реагуjе, а у Европи ћути. На трагу свог узора, Алоjзиjа Степинца, др Стjепан Разум, директор

Јован Мирић: Усташка тактика на локалу

Кад би повели групу Срба да их покољу и баце у јаму, усташе су држале већину на растојању од око 100 метара од јаме, а спроводили једног по једног до гротла, где би га кољач усмртио и стровалио у дубину. Мићо Момчиловић, дечак од 11 година, нађе се почетком августа 1941. године  у збегу. Протеклих неколико дана усташе су имале масовну акцију сакупљања Срба из села и заселака косињских, да би једне побијене бацили у крашке јаме, друге запалили у кући Миле Јаворине, треће побили и закопали. Неки од Срба утекоше из колоне, други из запаљене куће, Миле се затече код оваца. Од малих групица по шумама и вртачама скупи

Љиљана Раковић: Зашто страдају професори историје

„Historia magistra vitae est!“ – Порука за „оне“ из моје струке који најмрачнију трагедију и злочине злоупотребљавају да шире своје добро познате идеје. Чињенице 1. Током ратова 90-тих година 20. века, насиље, криминал, енормна количина оружја, декаденција, општи пад морала и урушавање система вредности били су присутни свуда око нас. И поред тога, и других проблема са којима је морала да се носи (оскудица због нехуманих санкција, малих плата, повећаног броја деце у одељењима – преко 40 након избегличких колона, штрајкова, протеста итд.) школа је током те страшне деценије и даље била безбедно место, а наставни кадар угледан и поштован. Иако су на улицама царевали криминалци, а ситнији међу њима

Kултуром сјећања против заборава

У БИЈЕЉИНИ ОДРЖАНА ЈАВНА ТРИБИНА УДРУЖЕЊА ХЕРЦЕГОВАЦА “ ЈОВАН ДУЧИЋ” НА ТЕМУ „СЈЕЋАЊЕМ И ПАМЋЕЊЕМ ПРОТИВ ЗАБОРАВА“ Двадесети вијек је био вијек страдања и у том вијеку настрадало је око 170 милиона људи, од чега је око десет милиона људи било жртва геноцида, изјавила је професор др Сања Савић, предавач на Правном факултету Универзитета Источно Сарајево на синоћњој трибини “ Сјећањем и памћењем против заборава”, којом су Удружење Херцеговаца “Јован Дучић” и Правни факултет Универзитета Источно Сарајево жељели да расвијетле страдање Срба током Другог свјетског рата на територији Павелићеве Независне државе Хрватске, али и страдање Срба Херцеговине и Семберије у комплексу логора и у јамама Јадовна и острва Паг. Говорећи

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.