Стратишта НДХ Архиве - Страница 107 од 354 - Јадовно 1941.

Садиловац, Храм Рођења Пресвете Богородице

У суботу 27. jула 2019. парастос за 463 убијених Срба из Садиловца

25. јул 2019.

У Садиловцу на Кордуну, у суботу 27. jула 2019. године са почетком у 10 часова, у цркви Рођења Пресвете Богородице, на 77-ту годишњицу страдања, биће служена Света Литургија и помен за 463 српске жртве стравичног покоља у овом мjесту, коjе су побиjене и запаљене у овом храму 31. jула 1942. године. Село Садиловац налази се на ријеци Корани, на Кордуну, на самоj граници Кордуна, Лике и Босне. Према неким подацима село Садиловац настало jе 1790. год ине доласком првог православног свештеника Гаjе Гргића, коjи jе са собом довео и населио српски народ. Мало по њиховом доласку направљен jе и православни храм посвећен Рођењу Пресвете Богородице, саграђен 1826. године. Дана 31.07.1942. године

Заборављен усташки злочин над 12.000 Срба на Гаравицама

25. јул 2019.

Одбор за заштиту права Срба у ФБиХ саопштио је да се ових дана навршава 78 година од почетка ликвидације око 12.000 Срба на Гаравицама, недалеко од Бихаћа. У периоду од 23. јула до средине августа 1941. године на Гаравицама, које се у енглеској литератури дефинише као мјесто уништења, убијено је 12 000 Срба. Гаравице нису биле логор, гдје су Срби смјештани и затварани, па на након тога ликвидирани, већ је то локација за нестајање, уклањање сувишних. Прије ликвидације поједине групе доведених Срба би провеле максимално два дана у бихаћкој кули – наводи се у саопштењу Одбора. Наведено је и да у магистарском раду Саиме Лојић из 2018. године, који је

Горњи Јеловац код Приједора, мјесто стравичног покоља

24. јул 2019.

У Горњем Јеловцу, на Патрији, у засеоку Мацурe, код споменика жртвама Покоља из љета ’42. служен је 19. јула 2019. године парастос Новомученицима српским, међу којима је и 75 дјеце до 14 година, чија су имена исписана на споменику. Свештеник Жељко Јевђенић, бесједио је послије парастоса потресну причу о страдању дјевојчице којој ни дан данас не знамо име. Доносимо прилог аутора Спасоја Алексића о злочину почињеном у Јеловцу, написан априла 2012.: Њиве прекривене лешевима Тог крвавог љета 1942. године Козара је јаукала за својом дјецом. Ливаде, зреле пшенице, дрвеће, трава, путеви, пропланци, потоци, црвениле су се од српске крви. Село Горњи Јеловац као и заселак Мацуре нису тог Господњег љета били

Календар геноцида: Крвави јули у Петрињи, Глини, Топуском…

24. јул 2019.

Усташе су у Банском Грабовцу код Петриње 24, 25. и 26. jула 1941. године масакрирале 1.200 Срба. Поклане Србе усташе су затрпале заjедно са побиjеним псима, наводе у Удружењу „Јадовно“. У православноj цркву у Топуском у jулу 1941. године мучено jе и убиjено неколико мушкараца, жена и дjеце, међу коjима су били Милутин Кордић и његов малољетни син. Никола Кордић, коjи jе тада имао 78 година, ниjе могао ходати, па су га усташе довезле запрежним колима у цркву и убиле. Убиjен jе Душан Злокас /14/, а жене и дjевоjке су силоване. У селу Драготина код Глине у jулу 1941. усташе су поклале седам жена и jедно диjете и запалиле их.

Милан Ружић: Сценарио за хрватски (х)историјски еп

23. јул 2019.

Видим да јавни сервис Хрватске почиње све више да делује као јавна кућа тако што подмеће информације које немају везе са истином, а људи из Хрватске плаћају претплату да буду њима задовољени. Овога пута тамо је изречено да је парола „Трећину покрстити, трећину побити, а трећину протерати“ српска мозгарија. Испаде да је Миле Будак био светац који никада ништа лоше није учинио. Кад смо већ код разних будака, Антун Врдољак је човек у чијем филму „Тито“ се ова тврдња промовише. У том филму је све некако хрватски – ревизија историје, прање биографије, „раскринкавање“ Тита и Драже (као да су ова двојица били у сталним договорима), покушај прављења маркетиншки успешног филма,

Нада да ће бити пронађен списак имена 10.000 козарачке дјеце

22. јул 2019.

Режисер Дана Будисављевић, чији је филм „Дневник Диане Будисављевић“ освојио овогодишњу „Златну арену“ у Пули, очекује да ће сада бити веће занимање за личност ове Аустријанке која је у стравичним приликама усташког режима у НДХ спасила више од 10.000 козарачке дјеце и истиче да не губи наду да ће списак са њиховим именима бити нађен. ЈасеновацФото: РТРС – Било би ми веома драго да буде пронађена та картотека, јер вјерујем да негдје постоји. Ми је нисмо нашли, али се надам да ће на крају, ипак, бити пронађена – рекла је Будисављевићева за „Вечерње новости“. Она је нагласила да очекује да ће занимање за Диану Будисављевић сада бити веће, наводећи да

Хрватска теорија: Партизански напад на дјечји дом за ратну сирочад у Јастребарском

21. јул 2019.

Поводом обиљежавања Свеевропског дана сјећања на жртве свих тоталитарних и ауторитарних режима и 75. годишњице „партизанског напада“ на Дјечји дом за ратну сирочад у Јастребарском, Хрватско жртвословно друштво, Хрватско културно вијеће и локална Жупа у суботу, 26. августа 2017. године, организовали су комеморацију с пригодним програмом. Пише: Душан Ј. Басташић Након мисе у жупној цркви у Јастребарском, положени су вијенци на мјесном гробљу. Услиједило је и излагање на тему поријекла дјеце у Дјечјем дому за ратну сирочад у Јастребарском 1941. – 1945, с посебним освртом на дјецу с Козаре и оно о улози Алојзија Степинца, свећеника, часних сестара милосрдница и других добротворних удружења и појединаца у „збрињавању ратне сирочади“ у

Овдје (не) почива Илија Жегарац

20. јул 2019.

Слабашна побуна пресуђених у Кордунашком процесу, jедва да jе чињеница политичке прошлости Срба и Хрвата, међутим аргументи коjе су користили у изражавању своjег незадовољства, крупан су траг интелектуалне хисториjе пречанских Срба. Пише: Жељко Кресоjевић Готово свако љето Слободан Жегарац дође у Воjнић, своjе родно мjесто. Обично преспава код Букава у комшилуку, сврати обавезно код мог оца, његовог друга. Сjете се дjетињства, несташлука, младости… Те његове ране године jедино jе лиjепо што га веже за варошицу и краj у коjем jе рођен. Корача лагано улицом коjа води према воjничком “крижу”. Боже, каквог ли апсурда. Улица данас носи име Андриjе Хебранга !? Заустави се на “крижу”, поздрави се, подивани са малоброjним познатима.

Прилог објављен 1991. године: Свети посао потомака

19. јул 2019.

Достоjна сахрана усташких жртава након пола века 1991. година, броj 573, страна 5> „Ко у jаму ниjе силазио и у њоjзи примио нафору, обгрлио сени своjе деце целивао брата без удова и познао маjку по осмеху, таj се ниjе из нишчих дигао ни поjмио нашу литургиjу“… Милан Комненић (Јаловница) Протекле jесени, пред педесету горишњицу од страдања у Независноj Држави Хрватскоj, српски народ jе почео да са херцеговачких jама скида бетонске оклопе, коjе jе почетком шездесетих година поставила титовска власт, у намери да прикриjе хрватске злочине. Тако су се после пет децениjа стекли услови за хришћанску и цивилизовану сахрану жртава коjе страдаше у неописивим мукама само зато што су били православни

КОЗАРСКА БИТКА – ЈЕДНА ОД НАЈВЕЋИХ ТРАГЕДИЈА СРБА У 20. ВИЈЕКУ

17. јул 2019.

Усташе и њемачки нацисти заузели су Козару 18. јула 1942. године, након 38 дана огорчених борби и великог отпора козарских Срба. Била је то једна од најтрагичнијих битака на овим просторима у Другом свјетском рату у којој је 3.500 бораца Другог крајишког партизанског одреда бранило збјег од око 80.000 српских цивила пред офанзивом 40.000 њемачких и усташких војника, који су имали подршку мађарских ријечних бродова. У борбама је погинуло 1.700 бранилаца, а Козарчани су на више мјеста успјели да пробију окупаторски обруч и тако је спасено више од 15.000 цивила. Међутим, усташе и нацисти су спалили сва села, побили дио становништва, укључујући 540 рањеника, а око 60.000 цивила отјерали у

Тагесцајтунг: Хрватска католичка заједница негира Јасеновaц усред Њемачке

17. јул 2019.

Хрватска католичка заједница у Њемачкој учествује у релативизацији усташких злочина у Јасеновцу, а њемачке бискупије Римокатоличке цркве мало шта чине да то спријече, произлази из истраживања које је спровео берлински дневник „Тагесцајтунг“. „Тагесцајтунг“ је прикупио документе и фотографије који доказују да је у најмање 10 њемачких градова приказан филм Јакова Седлара „Јасеновац – истина“, који, како констатује лист, „релативизује Холокауст“, преноси „Дојче веле“. У филму се говори о 20.000 жртава у том логору, наспрам бројке од 83.000 колико, како наводи берлински дневник, биљеже озбиљни историчари. Њемачки лист наводи да Седлар доказано користи фалсификоване исјечке из новина, документује тобожњи угодни логорски живот фотографијама које су настале изван логора послије Другог свјетског

Миленко Јахура (ФОТО: СЛОБОДНА ХЕРЦЕГОВИНА)

Миленко Јахура: ДОШЛО ВРИЈЕМЕ ДА СЕ СРБИ УБИЈАЈУ

17. јул 2019.

Убијање Срба из дубравског села Речице и Локве на стратишту Топола код Опузен, Далмација, у ноћи 26/27јуна 1941. (Дио исказа Стојана Рагужа, усташког ројника из Стојана Рагужа из Домановића дат исљеднику УДБ-е 1952. године у Мостару.) …Чим сам дошао у логор одмах смо отпочели са везивањем доведених Срба. Ја сам лично свезао Попара Вука, Делић Ђорђа, Вукосавић Мирка и Вукосавић Бранка – сви из села Рјечице. Везали смо их жицом која је дотјерана са камионима из Стоца и Чапљине. Жица је била обична – црна. Приликом везивања одузели смо им све ствари, које су Срби имали уз себе, а које смо ствари касније подијелили између себе. Мене је запао новчаник

Најава: Молитвено сећање на убијене Ливањске Србе

17. јул 2019.

Потомци и поштоваоци ливањских Срба, које су усташе сурово побиле лета 1941. године, помолиће се за њихове душе и ове, 2019. године, у више места у Србији, Републици Српској и Федерацији БиХ. Злог лета 1941. године, жене и деца су живи бацани у јаме Динаре, Старетине, Тушнице, Камешнице…, мушкараци су побијени код села Пролог, нејач села Челебић побијена је у сеоској школи, а убијани су и на ливади Трновац, на подручју Купреса…. Преко 1600 цивилних жртава, од тек рођених до у старости онемоћалих нестало је тих дана, око Огњене Марије. Нестале су заувек целе српске породице, а у неким селима од тога дана све до данас више нема ни једног

ГЛАВУ ДАЈЕМ, АЛИ СВОЈ НАРОД НЕ ОСТАВЉАМ: Да ли смо достојни љубави Светог Саве Горњокарловачког

17. јул 2019.

Од Светог Саве до данашњих дана једина константа српског народа је Српска православна црква. Када погледамо православни календар тешко је набројати све српске светитеље. Кроз вијекове их је било много, али посебно су упечатљиви они који су страдали у вријеме злочиначке НДХ. Према истраживању свештеника Велибора В. Џомића у четири године усташких злочина убијено је 205 православних свештеника, три епископа и два Митрополита. Неки од њих проглашени су светим, а међу тим житијама посебно је упечатљива судбина епископа горњокарловачког Саве Трлајића. Подсјећање на његову судбину посебно је важно данас у времену када постоје они који покушавају да оперу биографију Алојзија Степинца. Наиме, према свједочанству свештеника Јована Силашког које је објављено

СЕЋАЊЕ НА ЖРТВЕ КОРДУНАШКОГ ПРОЦЕСА

17. јул 2019.

На 75. годишњицу „Кордунашког процеса“ у недељу 14. јула 2019. године у организацији Удружења бораца Кордуна из Београда код споменика у насељу Бусије први пут је одана пошта невино страдалим Кордунашима тога процеса.А страдали су, како је том приликом истакао Милош Кресојевић, чланови војног, политичког и партијског руководства Кордуна, али и виђенији Срби-Кордунаши интелектуалци. После монтираног судског процеса одржаног у Горњем Будачком (отуда га неки називају и Будачки процес) за наводну издају и сарадњу са непријатељима и четницима на смрт су 14. јула 1944. године осуђен Вељко Кораћ члан Народноослободилачког одбора (НОО) Кордуна, Љубо Вујчић члан которског НОО Слуња, Илија Жегарац шеф партизанске штампарије, Милан Момчиловић официр Плашчанског партизанског одреда