Градоначелник Приjедора Марко Павић рекао jе данас да се оваj град поноси борцима Народноослободилачког рата /НОР/, jер су они ударили темеље ономе што данас има. „Њихова борба против фашизма, хероjство коjе су показали, као и одговорност према заjедници коjу су градили, може данас служити свима нама за примjер, као и за све будуће генерациjе“, рекао jе Павић, коjи jе данас ветеранима НОР-а у просториjама Градског одбора СУБНОР-а уручио пригодан новогодишњи промотивни материjал. Он jе додао да jе посjетио борце НОР-а у знак сjећања за оно што су урадили, како би им исказао поштовање и пожелио срећне предстоjеће празнике. Предсjедник Градског одбора СУБНОР-а Вељко Родић каже да без подршке локалне заjеднице

У Музеjу Козаре у Приjедору вечерас jе отворена документарно-историjска изложба под називом „Година страдања – 1942“, коjа садржи избор из легата Бошка Башкота. Аутор изложбе виши кустос Музеjа Ведрана Адамовић рекла jе да су сви документи представљени на изложби из легата истакнутог учесника Народноослободилачког рата /НОР/ Бошка Башкота /1922-2013/, коjи jе 2007. године овоj установи уступио више од 1.000 копиjа архивске документациjе из периода НОР-а. „Изложба се састоjи из 11 цjелина, од коjих би свака могла бити и самостално постављена, а све обрађуjу позадину офанзиве на Козари и jесењу офанзиву коjу jе провела њемачка група ` Хофман` у оквиру свога чишћења Козаре“, рекла jе Адамовићева. Она jе додала да изложба

Као и све остале жртве тоталитарног режима, и последњи jугословенски краљ и први престолонаследник наше републике ушли су у процес рехабилитациjе приватном инициjативом     Чедомир Антић КАО и све остале жртве тоталитарног режима, и последњи jугословенски краљ и први престолонаследник наше републике ушли су у процес рехабилитациjе приватном инициjативом. Република Србиjа jе знала да некако после дуготраjног jугофилног и кроатокомунодичког лутања преузме славу, традициjе, имовину, законе и надања српске монархиjе… Умела jе да затражи континуитете и субjективитете, а када jе потребно и да се позове на партизанске године – заборави стаљинизам, а подвуче антифашизам. Ипак, она никада ниjе била спремна да преузме одговорност. У име демократиjе требало jе да се

У храму у Српскоj Тишини, код Шамца, данас jе служена литургиjа, након чега jе код заjедничког споменика служен парастос за борце погинуле у посљедњем отаџбинском и Другом свjетском рату, те положени виjенци и цвиjеће. У отаџбинском рату у овом мjесту погинуло jе 10 бораца и троjе цивила. У Другом свjетском рату погинуло jе 128 мjештана Српске Тишине, од коjих су 1. децембра 1944. године усташе из НДХ свирепо убиле 59 Срба, међу коjима и десеторо дjеце. „Апелуjем на све да не заборављаjу историjу, да осудимо зло коjе jе неко био спреман да учини. Не желимо ником зло, а треба да његуjемо своjу културу и традициjу“, рекао jе начелник општине Шамац

Пише: Драгиша Вулин Зашто се Хрвати тако грчевито противе Великоj Србиjи? Шта jе то што смета Хрватскоj у Шешељовоj (српскоj) идеологиjи? Одговор jе прост, не желе да изгубе оно што су окупирали и добили, а ниjе никада било њихово. Пуштањем на слободу Војислава Шешеља, Хрватска се забринула некаквом реинкарнацијом ткз. великосрпског сна о Великој Србији, како то Шешељ каже до Карловца и Карлобага. Оно што посебно иритира је политички иступ хрватских званичника, о неком враћању у ратне 90-те и запаљива националистичка реторика, која је усмјерена према Србима, Србији и  Шешељу. Хрватска је успјела у ЕУ, да наметне резолуцију о Шешељу, која вјероватно није креирана у Хрватској, већ у Њемачкој, а

У Мемориjалном центру“Стара вода“ у насељу Пукиш, на размеђи општина Брчко, Челић и Лопаре, у понедjељак 24. новембра 2014. године служен jе молитвени помен за 104 невине српске жртве из села Миросаваца у општини Лопаре коjе су 27. новембра 1941. године на звjерски начин ликвидирале муслиманске усташе из сусjедних Челића и Кораjа. Међу уклесаним именима жртава jе 64-оро Јовановића, а 68-годишњи Радивоjе, данас наjстариjи потомак ове породице памти и преноси, како каже, научено из бакине приче. „Покупили су их 26. новембра под изговором да их са ратног подручjа воде на сигурно. Преноћили су у Челићу, а сутрадан поклани на „Староj води“. Један од заробљених, тада дjечак, успио jе побjећи, а умро

На мjесном гробљу у Равницама код Новог Града jуче jе служен парастос и прислужене су свиjеће за 168 мjештана овог српског села коjе су усташе убиле 25. новембра 1943. године. Парастос jе служио православни свештеник Небоjша Њежић, а потом су делегациjе општинске Борачке организациjе и Мjесног одбора СУБНОР-а положиле виjенце код спомен-обиљежjа жртвама фашистичког терора и спомен-обиљежjа погинулим у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату. Предсjедник одбора СУБНОР-а Љубиша Пауковић рекао jе да су 25. новембра 1943. године усташе побиле 168 цивила – жена, дjеце и стараца. „Оваj злочин починила jе усташка казнена експедициjа чиjи jе крвави пир зауставио мрак. Побили су све што су нашли живо – клали су, а неке су

Режисер Емир Кустурица оциjенио jе да бошњачки интелектуалци упорно настоjе да дjецу бораца против нациста „реформишу“ у фашисте, а да геноцид у Андрићграду виде само они чиjи су се дjедови борили на страни нациста у редовима усташа и Ханџар-дивизиjе. „Наjгласниjи борац против просвjетне и културне функциjе Андрићграда jе морално инсуфициjантни Сидран /тако га назива jедан сараjевски хегелиjанац/, коjи не документуjе геноцид о коме тако често говори него га истиче као опште мjесто, маше њиме и срозава га као и властити живот“, написао jе Кустурица у ауторском тексту обjављеном у београдскоj „Политици“. Наводећи како jе „оваj духовни бескућник“ сугерисао да се Република Српска огради као Аушвиц и да се Андрићград претвори

Не морамо пропагирати братство и jединство, симболе Француске револуциjе, не морамо се претjерано ни вољети, али морамо сурађивати –то jе услов нашег опстанка. Имамо материjалну, хисториjску и интелектуалну одговорност да оправдавамо наше бивање на овом тлу, да оправдавамо хисториjски ход по овоj земљи и да живимо еванђеље, истиче Данило Љуботина, архимандрит рођен у Пероjу, коjи се након десет година избивања вратио вjерно служити своjоj црквеноj заjедници у Хрватскоj На истарско се тло давнога 26. jула 1657. искрцало 13 породица, предвођених свештеником Михаjлом Љуботином; 77 православних душа баркама jе допловило из Црне Горе и настанило се у опустошеном Пероjу. И четири виjека послиjе, тамошња заjедница чува своjе име и пориjекло, а

Епилог инцидента на утакмици Србиjа-Албаниjа jе очекиван. Српска репрезентациjа jе награђена, па кажњена. Испада да су стране подjеднако одговорне. Шиптарски политичари, играчи, амбасадор и jавност учествовали су у организациjи и злоупотреби инцидента на Партизановом стадиону. Шиптарски премиjер и његов брат показали су се какви заиста jесу – као активни шовинисти. Српски играчи требало jе ваљда да побегну када су их албански активисти преобучени у репрезентативце напали на стадиону. Српска полициjа ниjе била у стању да заустави летилицу коjа jе могла да убиjе шефа државе, али jе ваљда требало да успешно спречи сукоб коjи ниjе прерастао поjединачне инциденте. Као и обично, у историjи шиптарске борбе за државу, прво су напали Шкиjе

Становнике некадашње Партизанске Дрежнице наjвише љути што су им државне институциjе отеле добар дио друштвене имовине Дрежница, српско насеље у масиву Мале Капеле, на тромеђи Лике, Горског Котара и Хрватског Приморjа, само jе jедно у низу краjева коjи ће за двадесетак година опустити и остати без домицилног становништва, успркос броjним ресурсима и предностима коjе има у односу на друге хрватске краjеве. Богата jе шумом, каменом, чиста jе земља за производњу природне и еколошке хране, чист jе зрак. Близу jе Бjелоласица што jе шанса за сеоски туризам, наравно, да се ХОЦ-у ниjе догодило све оно, од пожара па надаље, а сада и стечаj. Близу су Бегово Раздоље и Самарске стиjене… Промиjењено

Београд – У суботу ће се у КЦ Рекс пдржати семинар о разумевању и практиковању антифашизма, кроз разматрање процеса денацификациjе у послератноj Немачкоj. На семинару ће излагати историчари и активисти коjи се баве овим темама, радећи на развиjању свести о историjи антифашизма као и самог процеса денацификациjе, његовог спровођења и исхода, посебно у циљу спречавања релативизациjе научно утврђених извора настанка, развитка и праксе како историjске тако и актуелних фашистоидних и фашистичких идеологиjа. “Званична прича о “ускрснућу“ Немачке после потпуног пораза у Другом светском рату каже да су шок изгубљеног рата, тотално разарање чак и властите земље, гнусни злочини нациста – коjи су накнадно самовољно одвоjени од немачког народа – земљу