Нови хрватски министар културе Златко Хасанбеговић од првог дана у фотељи подиже медијску прашину. Осим што је антифашизам прозвао флоскулом и тиме подигао бијес јавности, а педесетак глумаца због њега и става Хрватског друштва драмских умјетника иступило из тог удружења, многе је изненадила и његова одлука да распусти Повјеренство за непрофитне медије којему је мандат требао истећи у октобру ове године. На свјетло дана опет је испливало неколико његових контроверзних изјава. Многе је изненадила и његова одлука да распусти Повјеренство за непрофитне медије којему је мандат требао истећи у октобру ове године. Наиме, у интервјуу који је 2013. дао за Погледе, говорио је о Хусеину еф. Ђози, који је током

Као и у Београду, и у Бањалуци била је пуна сала на представљању књиге Magnum crimen. Промоција култне књиге Виктора Новака Magnum crimen, одржана 2. децембра 2015. у Концертној сали Банског двора, још један је доказ колико су издања Издавачке куће Catena mundi потребна и актуелна. Преко 400 људи окупило се на овој књижевној промоцији, што је догађај који се ретко дешава не само у Републици Српској него и у Србији. На промоцији су говорили: Проф. др Мира Радојевић; Проф. др Срђа Трифковић; Др Горан Латиновић; Мр Драгиша Вулин; Проф. др Јасмина Вујић; Бошко Обрадовић. Говорници су у својим излагањима истакли историјат Magnum crimen-a и његов значај за разумевање српске

Како је Србима било у Другом светском рату? Хрват југословенске оријентације, Никола Николић, заточеник јасеновачког логора, писао је, у својој књизи о једном од највећих ужаса 20. века: “Сваке секунде, сваке десетине секунде јаукне смртно рањено дијете, и она мајка што под срцем носи чедо своје. Сваке секунде врисне смртно рањен младић, старац, сваке секунде прсну десетине лубања, сјевају секире, ножеви, брадве. Сваке секунде прскају мозгови стотина људи, дјеце, мајки, сваке секунде шикне крв из артерија, бризне из вена. Сваке секунде замиру рефлекси исколачених, избезумљених очију, сваке секунде шило смртног страха прободе стотине срдаца. Сваке секунде грцају и гуше се у крви стотине и стотине! Сваке секунде…“(4) Тако је било

Пети је новембар 2015. Поводом седамдесетогодишњице победе над фашизмом, отварам изложбу у Народном музеју у Чачку, коју је приредио угледни србски историчар средње генерације, др Милош Тимотијевић. А о чему да говорим? Да понављам како су нацизам и фашизам били ужасно зло? Наравно, били су. Милош Тимотијевић нас, у каталогу изложбе, опомиње: “Резултати такве политике били су страшни. Пољска је имала шест милиона, а Совјетски Савез чак 27 милиона жртава у Другом светском рату (66% од свих убијених у Европи, односно 45% укупно страдалих људи у свету). Нацисти су на окупираним совјетским територијама директно убили 7,4 милиона обичних мирних грађана. На рад у Немачку насилно су као робове одвели 5,3

Аутор књиге „Кинематографиjа у НДХ-а“ Даниел Рафаелић рекао jе да његова књига представља компилациjу на хиљаде докумената, мемоарске грађе и оргиналних филмских журнала и да jе била велико разочарање за дио хрватске jавности, посебно за радикалну десницу коjоj jе требало да послужи да „маше њом и `велича` културну политику НДХ-а“. Он jе за „Вечерње новости“ рекао да jе књига писана у форми научног рада, све jе у њоj провjерљиво – од докумената и филмова, те jе тиме она утемељена и ниjе историjски конструкт или политички памфлет. „Ту jе одмах услиjедило велико разочарање када сам наjприjе обjавио велики текст о Гебелсовим дневницима у коjим он дословце пише… jадни Хрвати ако им

Ексхумирани су посмртни остаци српских мученика из села Горње Храсно, коjе припада општини Неум, а налази се на тромеђи између Неума, Стоца и Љубиња. Српске страдалнике усташе су бациле у jаму Гаравница, удаљену од овог села око пет километара, на Видовдан 1941. године. Посмртни остаци извађени су из jаме Гавравница 1970. године и сахрањени у спомен-костурницу у Горњем Храсну, 1992. године. Усташе су извршиле нови злочин – минирале су ово спомен обиљежjе. Сумњало се да су кости извађене и бачене. На инициjативу потомака страдалника, као и владике захумско-херцеговачког Григориjа и умировљеног владике Атанасиjа, данас jе извршено откопавање гробнице. Из породице Милована Буквића у jаму Гавравница бачено jе шест чланова, међу коjима