arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

НАЈАВА: У Ротердаму и Зандаму трибина „Наше сјећање – њихов вјечни живот“

Удружење грађана Јадовно 1941. из Бањалуке, уз помоћ добротвора из Српске православне Црквене општине Свете Тројице у Ротердаму и Црквене општине Свети Никола у Зандаму, Холандија, организује двије трибине. „Наше сјећање – њихов вјечни живот“ Теме:– Покољ, Геноцид почињен над Србима од стране НДХ – Госпићка група логора – претеча Јасеновца – Злочин над Србима у Ливањском пољу и на Динари -Страдање Срба у логорима у Норвешкој Мјесто и вријеме:СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВАЦРКВЕНА ОПШТИНА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ Lede 121, 3075 HH Rotterdam, ХоландијаСубота, 07. фебруар 2026. у 17:30 часова. Мјесто и вријеме:СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВАПАРОХИЈА СВЕТИ НИКОЛАStationsstraat 131506 DA Zaandam, ХоландијаНедеља, 08. фебруар 2026. након Свете литургије. Редакција портала УГ Јадовно 1941.

Милован Бајагић: Ко је Србима забранио сећање?

Људи читајте, водите децу на места српског страдања, нека виде Корићку јаму или ,,Тополу ужаса“ у Доњој градини, или им бар на интернету покажите Велебитске јаме, слике из Јасеновца и са Пага, Гром је ретко када грмео на Светог Саву. Можда задњи пут пред Први српски устанак. Светосавски удари грома данас су другачији. Другачије се чују и одјекују. Муња која им претходи је муња блицева фотоапарата и камера. Звукови који се чују, углавном одзвањају са ТВ. За 27.01. већину нас вежу лепе успомене – када смо се после школске приредбе, рецитација, хора и читања састава после школе грудвали, санкали и листали Микијев забавник. Нажалост данас ни школских приредби нема услед

МОЈ ДЕДА ИЛИ СЕЋАЊЕ НА ОНО ЧЕГА НИЈЕ БИЛО

Нисам те дала забораву иако се нисмо никад видели, иако се никада није све ово догодило, иако ништа од овога нисмо изговорили јер си отишао оне далеке 1941, годинама пре мог рођења. Пише: Гордана Достанић Сећам се, седимо у нашој кући твојом жељом и трудом подигнутој у Русинској, како се онда, кад си тамо купио плац, звала та улица. Ти ме држиш на колену и зовеш својом цурицом-грлицом. Цупкаш ме и говориш да тако скакуће јахач кад зајаше ждрпца. Обећао си још тада да ћеш ме водити на твоје Поље које дрема у сени високе горе, да тамо јашемо ждрепце, праве, не оне некакве са четири дрвене ноге, и да

Гордана Достанић: СВЕТИ НИКОЛА

Бранитељу чудотворче и сјајни Христов угодниче, светитељу Николаје, славим те с љубављу… У свануће палим кандило, а мисли се искрадају на далеку, дедину груду где самује и ћути сокак Бабића. Само ситан снег провејава и леди се на гранама подивљалих шљива и једине две несасушене гране на кривом стаблу јабуке, коју је пре више од једног века посадио тада млади домаћин Милош. Увукао се сокак у своју тишину као под хладан покров. Одавно се овде ни шапат није чуо, ни корак лаган, мек од танких опанака, ни мекет јањета, ни додир замрзнуте гране на окну маленог прозора, ни пуцкетање ватре у топлој соби… Као да се све заветовало да нико

Судбина Ливањског поља у време НДХ

„Крици и одјеци Ливањског поља“ У југозападном делу Босне и Херцеговине, под широким обронцима Динаре и Цинцара, отвара се Ливањско поље – пространа крашка равница, која се пружа између Ливна, Гламоча и Купреса. Породица Цвијетић, која се у ливањско село Лиштане доселила из Далмације у 19. веку, генерацијама је чувала приче о свом пореклу и опстајању на ветрометини Ливањског поља. У време Независне Државе Хрватске 1941. године, у усташким злочинима страдало су чак 54 члана те породице. Породично сећање очувала је Сава Цвијетић, која је пуком срећом преживела. Иако јој је супруг у међувремену страдао, Сава је остала у Срему, где се после рата скућила. Упркос опасностима у ратном времену,

Београдска промоција књиге Крици и одјеци Ливањског поља

У сали парохијског дома Храма Светог Саве на Врачару, а по благослову Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, представљена је књига Гордане Достанић, Крици и одјеци Ливањског поља. Издавач књиге је Манастир Жича, по благослову Његовог Преосвештенства Владике жичког Јустина. Књига је збирка прича о животу, сеобама, страдању, осећањима, сећањима испричаним кроз стварне историјске догађаје и стварне личности блиске ауторки. У овим причама бројни српски родови могу препознати своје породичне догађаје и своје осећаје и размишљања. Проф др Слађана Миленквић, у свом поговору књизи, између осталог каже, да то није родослов, нису ни сећања, нису ни историографска факта, него приче у којима су ликови психолошки осликани… Сурова стварност се нашла

Године њихове и моје

Њихове године теку без њих, а моје са мном. Пише: Цвијета Радић Бројне прођоше. Њихове године одавно теку без њих. Све их је пресекао исти дан. Јованов четврти. Четврти му био од рођења. Нису му се имали кад дани преметнути у године. Као ни Милану. Он једва месец саставио. Први. Од тог дана, четвртог Јовановог и тек навршеног првог месеца Милановог, свима им се броје само године без њих. Сви нанизали једнак број. По томе су вршњаци. Моје године се још броје самном од оне прве кад свет плачом поздравих. Тада су се среле наше године и од тада теку заједно. Загрљене. Спојио их праотац наш коме имена нико не

Зоран Ђуран: Коме су потребна сећања, а коме заборав

Срби из Челебића и околних села морали су своју децу слати у школу у исту кућу у којој су им зверски убијане и силоване мајке, сестре, ћерке… И да о том ћуте. Поводом јавних манифестација грађана с намером да се изразе сећање и осуда етничког чишћења Срба у операцији „Олуја“ 1995, поједине јавне личности ових дана иступају без искреног солидарисања према страдалима и прогнанима, с очитом намером да позову Србе да поново све забораве, у неком новом „вишем интересу“. Невероватно су злонамерни закључци које критизери изводе из таквих манифестација, као што је била невероватна и гротеска у СФРЈ, коју смо као народ очито наследили – да није добро за нас

Имена жртава усташког геноцида у Ливну и околини љета Господњег 1941.

У љето 1991. године, када jе у штампу кренуло прво издање књиге „Огњена Мариjа ливањска“, педест година након тог крвавог љета 1941, коjем jе посвећена, jош ниjе био дефинитивно утврђен ни списак стратишта, а камоли имена свих жртава усташког геноцида на подручjу Ливна и Ливањског поља. Ти  подаци ниjесу у потпуности сређени ни до данас и како вриjеме пролази, све jе мање наде и изгледа да ће таj тужни и застрашуjући именик икада бити комплетиран, jер jе из дана у дан све мање свjедока и савременика,  поузданих и вjеродостоjних. Уз све то, на овим просторима jе у међувремену прогрмио jош jедан рат, догодили се нови злочини и погроми над преосталим

Gordana_Dostanic.jpg

Гордана Достанић: Планско уништење српског народа на подручју Ливањског поља

Погледаjте излагање Гордане Достанић, предсjеднице УО удружења Огњена Мариjа ливањска, на трибини „Зашто негуjемо културу заборава?“ Позиваjући се и на несрпске изворе, ГорданаДостанић jе изнела низ статистичких података коjи jасно указуjу на планско уништење српског народа на подручjу Ливањског поља. Наводећи страдања Ливањских Срба, осврћући се на злогласне Челебиће, она jе истакла политички проблем коjи jе сасекао ширење истине.  «Политички естаблишмент тог времена jе зарад братства и jединства српске жртве натерао да ћуте, jер би се ширењем истине нарушила идеологиjа заjедничке државе. Тако jе жртва живела поред своjих џелата осуђена и на тишину. Дочекали смо да друга страна пласира своjу причу и да нас временом натера да постанемо жртва сопственог ћутања. Зато сматрам да jе

Дан када су ме бацили у јаму

„Не сећам се уопште како сам из пећине доспела у jаму, нити ко ме jе тачно од комшиjа бацио у провалиjу. Маjка и сестра су ми причале да су мислиле како сам мртва пошто сам имала грдну рану на глави. Кажу да ми се мозак видео и да jе крв шикљала на све стране, а имала сам тада само десет година. До данас ми jе остао ожиљак на десноj слепоочници, део лобање ми фали, а мозак ми штити само кожа. Тек после пет дана сам се, кажу, освестила и почела да дозивам маjку. Преко мене jе било мртвог народа, jедва су ме извукли испод њих …“ Стравично сећање казуjе нам

Цвијета Радић: ЗАШТО О ТОМЕ?

Ево ми јула! О чему ћу ја, него о њима у јулу! О нама, уствари. Питају ме неки: зашто само о томе? Граби се увелико кроз девету деценију од тада, а ја још једнако о томе. А о коме ћу? О чему, ако не о оној давној среди што ми је ожиљак утиснула на биографију. Немам шта о понедељку пре те среде. Дан као сваки други. Обичан дан. Сигурно су, тога дана, оштрили српове да зрелом житу стабљику пресеку. У жуљевите руке су косе узимали да први откос благословом закосе. Стожине у земљу пободене чекале су да се око њих сено у пластовима уздигне. Дан, ко дан. Обичан, тежачки. Журили

Распоред богослужења: Прослављање Светих новомученика ливањских

Свети свештеномученици и новомученици ливањски биће прослављени богослужењима у више православних храмова на подручју ФБиХ, Републике Српске, Србије, али и широм света, свуда где данас живе потомци страдалника. 27. јула Чикаго, у цркви Светог Николе, Света литургија у 9.00 часова 29. јула Голињево, у цркви у селу Голињево (Ливно), Света литургија у 9.30 часова Бања Лука,у цркви Светог Јована Богослова, вечерња служба у 18.00 часова Банстол, у цркви Свете Марије Магдалене, акатист, у 18.00 часова 30. јула Ливно, у Спомен капели Св. Великомученице Марине, Света Архијерејска литургија – ДОКЕЧ ВЛАДИКЕ У 9.15, Света Архијерејска литургија у наставку. Београд, у цркви Светог Марка, Света литургија у 8.00 часова Нови Сад, у Саборној цркви,

УОЧИ ОГЊЕНЕ МАРИЈЕ

То су ти дани када су их у колони повели, када деци нису дали ни кап воде, када су жене унезверено стезале децу, једно у наручју друго за руку… То су ти дани када су, никоме криви, живи летели на дно дубоких крашких јама. То су ти дани када су Срби нестајали, одлазили заједно у вечност. Пише: Цвијета Радић То су ти дани када ти врелина ваздуха улази у груди, а сунце сиђе до самог темена. То су ти дани када се радујеш зрелом житу и зрелој трави и гледаш у небо хоће ли се умилостивити земљи топлом капи кише… Не, не. То су ти дани када су они стезали

Заклали су ми тек рођеног сина

Школа у Челебићу jе током Другог свjетског рата изгорела. Послиjе рата jе обновљена, али без било каквог биљега коjи би подсjећао на jезиви злочин коjи се одиграо у њоj. У наjновиjим ратним сукобима деведесетих година прошлог виjека, ова суморна и окрвављена кућа jе поново разорена. Јуна 1990. године  у Челебићу сам записао и ово: Школа у Челебићу, jедно од губилишта на коjему jе до пуног изражаjа дошла сва безумност, бестиjалност и свирепост усташког покрета, и данас стоjи као и оних крвавих jулских дана 1941. године када jе у њоj и пред њом на наjбездушниjи начин уморено близу четири стотине Срба из овог лиjепог села, углавном неjачи, од тек рођеног дjетета

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Predgovor

Prije nekoliko godina boravila sam u Americi i tamo upoznala jednu bibliotekarku

Internet

Мишљења изнесена на интернет страницама коjе слиjеде су приватна мишљења њихових аутора

Knjiga gostiju

Poštovani, pozivamo vas da vaše utiske, prijedloge i komentare upišete u našu

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.