Јасеновац Архиве - Страница 2 од 162 - Јадовно 1941.

Почетна » Стратишта НДХ » Јасеновац » Страна 2

Одбацивање Резолуције о геноциду у НДХ: Да ли се Београд плаши гнева Загреба на европском путу?

28. новембар 2025.

Резолуцију о геноциду у НДХ донеле су скупштине Црне Горе и Републике Српске, али за расправу о њој није било довољно гласова у српском парламенту. Због чега? У српском парламенту није било воље скупштинске већине да се на дневни ред стави Резолуција о геноциду Независне Државе Хрватске (НДХ) над Србима, Хрватима, Јеврејима и Ромима током Другог светског рата. На заседању Скупштине Србије 25. новембра, за предлог да се о овој резолуцији расправља, гласало је само 13 посланика, није гласало 166 посланика, док нико није био против, па је резолуција одбачена. Ко се плаши гнева Загреба и зашто међу српским политичарима нема јединства, а хрватски је показују? Директор Документационо информационог центра “Веритас” Саво Штрбац је за Јутро

Михаило Меденица: Србин ће с братом на суд, али с крвником за трпезу!

28. новембар 2025.

У Скупштини Републике Србије није усвојен предлог Резолуције о осуди геноцид над Србима у НДХ! Да поновим: у Скупштини Републике Србије није усвојен предлог Резолуције о осуди геноцид над Србима у НДХ! Да поновим још једаред, можда не буде звучало толико бедно и срамотно: у Скупштини Републике Србије није усвојен предлог Резолуције о осуди геноцид над Србима у НДХ! Узалуд, што више понављам звучи све страшније, бедније и поразније! Свега тринаест посланика је гласало ЗА, свега 13, свега… Благо нашим крвницима и џелатима! Благо логорима, јамама, вртачама, кочевима, србосјецима, маљевима… Благо свакој звери која је пререзала српски врат! Благо знаним и незнаним гробовима! Благо свакоме жедном српске крви- точите, не жалимо и

Зборник докумената: УСТАШКА ЗВЕРСТВА (1941–1942)

21. новембар 2025.

Историјски извори о деловању усташке Независне Државе Хрватске (даље: НДХ), уз остало, и о масовној репресији коју је ова држава ’новог европског поретка’ спроводила над национално, расно и политички непожељним становништвом, похрањени су у архивима, углавном у Републици Хрватској и Републици Србији. Један од основних извора су и архивски фондови у Немачкој, као и фондови у другим земљама које су деловале на територи ји НДХ. Део архивске грађе, налази се и у Архиву Републике Српске у Бањалуци. УСТАШКА ЗВЕРСТВА ( PDF ) Зборник докумената (1941–1942.) Приредио Милан Кољанин Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког г. др Иринеја БИБЛИОТЕКА ПОСЕБНА ИЗДАЊА Главни и одговорни уредник: Др Небојша Кузмановић Уредници:

Ревизионисти и негационисти усташког логора Јасеновац

17. новембар 2025.

Крајем октобра и почетком новембра медијску пажњу у региону привукао је округли сто под називом „Научни приступ истраживању жртава Јасеновца”, одржан 28. октобра у Хрватском сабору, у организацији Клуба заступника Дом и национално окупљање (ДОМиНО) и Хрватских суверениста, који заједно имају четворо заступника, на којем су своја „научна” истраживања износили „дипломирани политолог Игор Вукић, научник и истраживач Никола Банић те истраживач и публицист Перо Шола”, како су их представили хрватски медији. О томе каква су „научна” открића износили поменути говорници јавност је обавештена преко штампаних и електронских медија. Њихова излагања имају све карактеристике историјског ревизионизма, односно голог негационизма злочина у Јасеновцу, какве ставове годинама износе и у својим „научним” радовима

Жртве Другог светског рата и „наши“ ревизионисти: до када? (2. део)

14. новембар 2025.

Шта је речено на недавно одржаном 11. симпозијуму о јасеновачким жртвама у Загребу и због чега су спорне чињенице и тврдње које су том приликом наведене? Друге процене: Стане Зримец, Фрањо Туђман, Ивaн Клаузер и Младен Фригановић. Пише: Никола Милованчев Још један истакнути словеначки статистичар је давних 50-их година 20. века оценио југословенске демографске губитке Другог светског рата у много већим бројкама од Кочовића и Жерјавића. Био је то др Стане Зримец, који је дуго времена био начелник демографског одељења Статистичког завода Словеније, дакле уједно и демограф по ужој специјалности. Неколико деценија он је тај посао је радио и за Уједињене нације, чак и организовао пописе у Камбоџи, Алжиру, Обали Слоноваче

Мрачни бездан смрти

12. новембар 2025.

Доктор Никола Николић (1896-1986) био jе члан организациjе Млада Босна, активни учесник Октобарске револуциjе и Народноослободилачког рата, заточеник у Јасеновцу. У фебруару 1943, са jош четворицом затвореника, размењен jе за Немце коjе су заробили партизани. Био jе потом члан Санитетског одсека Врховног штаба, шеф Медицинског одељења Народноослободилачке воjске и Партизанских одреда Југославиjе у Италиjи, у воjноj мисиjи у Великоj Британиjи и главни опуномоћеник Врховног штаба за питања Црвеног крста (организовао jе изложбу у jугословенском посланству у Шваjцарскоj о злочинима за време рата), те секретар за заштиту здравља Федеративне Народне Републике Југославиjе и редовни професор Медицинског факултета у Сараjеву. Робиjао jе у затворима Аустроугарске царевине, Краљевине Југославиjе, Независне Државе Хрватске (Јасеновац)

Академик Василије Крестић iизјава новинарима у Академији наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/, гдје је представљена његова студија чији је издавач Удружење за одбрану ћирилице "Добрица Ерић" из Београда.

Василије Ђ. Крестић – Геноцидна идеологија Хрвата

10. новембар 2025.

Књига је представљена на Београдском сајму књига, у издању Удружења за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“ из Београда и Талија издаваштва из Ниша; написана је и објављена инспирисана речима Јована Дучића да се мора непрестано понављати и ширити истина о ужасном страдању Срба у НДХ 1941-1945. године. Државно и историјско право Хрватске једно је од значајнијих питања које је и у ранијој и у новијој прошлости моћно утицало и још увек снажно утиче на међусобне односе Срба и Хрвата. Због недовољно проучених хрватско-српских односа, погрешног и тенденциозног тумачења тих односа, који су и после Првог и Другог светског рата улепшавани и дотеривани према дневнополитичким потребaма, питање државног и историјског права Хрватске,

Жртве Другог светског рата и „наши“ ревизионисти: до када ?

9. новембар 2025.

Шта је речено на 11. симпозијуму о јасеновачким жртвама и ко је одговоран за немилу сцену виђену у дворани православне гимназије у Загребу? Загребачке Новости, орган српске мањине у Хрватској, су пратиоце свог сајта обавестиле 10. септембра 2025. о овогодишњем дводневном симпозијуму о јасеновачким жртвама, који је одржан 8. септембра у Јасеновцу, а 9. септембра у просторијама српске православне гимназије Кантакузина-Катарина Бранковић у Загребу. Симпозијум је организован у организацији Епархије пакрачко-славонске, Музеја жртава геноцида из Београда и Одбора за Јасеновац Светог архијерејског сабора СПЦ, а у сарадњи са Српским народним вијећем из Загреба https://www.portalnovosti.com/oprezno-s-brojkama/ . У свом излагању другог дана овог симпозијума, проф. др Иво Голдштајн је навео: „Кроз логор

Ова књига је оптужница за Геноцид! Никад подигнута, прећуткивана и прекривана лажним компромисима

9. новембар 2025.

У фебруару 1988., дневни југословенски лист „Борба“ објавио је специјално издање, у коме су описани и илустровани усташки злочини од 1941. до 1945. Новина је такорећи преко ноћи повучена. Сачувани примерак, 37 година касније, у фототипској форми објавили су издавачка кућа Прометеј из Новог Сада и удружење „Јадовно 1941.“ из Београда. У књигама су сачувана сведочења, описани усташки злочини и наведена имена више од 11 хиљада заклане козарачке деце. Најстарије имало је само 14 година, а већина до седам. Издање је штампано на српском, руском и енглеском језику, а представљено је недавно на Сајму књига у Београду. Тамо је био и репортер Александар Миливојевић. Послушајте звучни запис емитован у петак

У Београду одржана промоција књиге „Редни број смрти“

3. новембар 2025.

Ова књига је оптужница за Геноцид! Никад подигнута, прећуткивана и прекривана лажним компромисима. Како другачије да се назову сурова и бестијална убиства деце. Пише: Ђурђица Драгаш Првог новембра 2025, у оквиру Београдског сајма књига, промовисана је једна вредна и важна књига. Удружење Јадовно 1941. из Београда и издавачка кућа Прометеј из Новог Сада издали су, на српском, руском и енглеском језику, фототипско издање специјалног издања листа Борба од 16.2.1988. које је у то време експресно повучено из продаје. У књизи су објављена имена и презимена 11.219 – оро козарачке деце које су затрле усташе на најмонструозније начине у периоду од 1941. до 1945. године Књига необичног изгледа и формата и изузетно

Шта то беше Јасеновац

28. октобар 2025.

Већ дуго у хрватској јавности, појединачно и на скуповима, у медијима и на друштвеним мрежама, упорно кола мантра о логору смрти Јасеновац као стратишту Јевреја, Рома и Хрвата-патриота у НДХ, уз напомену да је тамо било и „случајева злостављања Срба”. Домаће и светске библиотеке и историјски архиви крцати су документованом грађом о страшним злочинима усташа и владе Анте Павелића, подржане католичким клером (Степинац и други), злочинима над Србима, Јеврејима и Ромима, страдалим не само у комплексу логора Јасеновац (120 квадратних километара) већ на целој територији НДХ. Поред јасеновачког комплекса, постојали су и бројни мањи, локални логори: Лепоглава, Јадовно, Винковци и други, као и локални „преки судови” за српски живаљ, по

Слика 3: Оштећена црква Св.Преображења у Црквеном Боку (Фото: Б. Турајлић)

О злочинима над Србима из села Стрмен, Црквени Бок и Ивањски Бок на Банији

15. октобар 2025.

До данас, деценијама након Другог свјетског рата, није дефинитивно утврђен списак имена свих жртава усташког геноцида на подручју општине Црквени Бок. Општина Црквени Бок се састоји од села Стрмен, Црквени Бок и Ивањски Бок. Ова села се налазе на десној обали ријеке Саве, 40 км далеко од Сиска, 50 км узводно према Јасеновцу. Становништво је 100% српско-православно. Према попису становништва из 1931. године, у ова три села било је укупно 2725 становника. У селу су биле цркве Св. Преображења Господњег, саграђена 1880 и црква Св. Ане, завршена 1930 године. Неколико дана након формирања Независне Државе Хрватске, усташе преузимају власт у општини Црквени Бок, хапсе виђеније Србе, туку их, малтретирају и

Сама смрт, чин умирања – то ми није било јасно, о томе нисам имао никакве предоџбе

9. октобар 2025.

Навршило се осам година од упокојења Милана Басташића, мог оца, некадашњег једанаестогодишњег дјечака, јасеновачког логораша. ENGLISH VERSION Тим поводом, преносим дио његовог свједочења, објављеног 2010. године у књизи „Билогора и Грубишно Поље 1941-1991.“ чији је аутор. Са непуних дванаест година, као дјечак сврстан међу мушкарце, марвеним вагоном из родног Грубишног Поља, превезен је у Јасеновац. Сплетом околности које никако не могу бити случајне, након два мјесеца, оболио од тифуса вратио се кући. Преживио. Једини преживјели дјечак јасеновачки логораш са Билогоре. Идем у смрт, тога сам свјестан, али тај пут у смрт нема завршног „чина”. А, у ствари, он, тај „чин” – то је смрт. Ујутро устајемо, хладно, све је влажно,

Ослобођени Јасеновац

8. октобар 2025.

Ишао сам у логор Јасеновац да опишем то што ћу тамо видјети. Били су посљедњи дани априла, лијепи дани, небо ведро, сунце грије. Година је 1945. А ријека… то је ријека Уна низ коју идемо. Аутор: Ћамил Сијарић Оно неколико градића и насеља низ ову ријеку ослобођено је од усташа и Нијемаца: Босански Нови, Двор на Уни, Костајница и Дубица. Са лијеве стране пута низ који идемо брда су, а тамо иза брда топови су – чују се некако као испод земље. Знамо да је пут пред нама миниран, али никако не можеш знати на којем су мјесту постављене мине, па идеш онако на своју срећу… Испред подне – а

Ко је био Динко Шакић: Ватрени усташа, комадант геноцидног логора смрти Јасеновац

2. октобар 2025.

Након рата, Шакић заједно са супругом пацовским каналима бјежи у Аргентину а 1947. године у Росарију је отворио малу фабрику текстила. Имао је троје дјеце, којима је крштени кум био Анте Павелић. У Загребу, 4. октобра 1999. године, командант усташког логора у Јасеновцу у Другом светском рату Динко Шакић осуђен је на 20 година затвора Рођен је у околини Имотског. Проглашење Независне Државе Хрватске 1941. године затекло је њега и његовог оца Мату, ватреног усташу, у Босанском Броду. Као такав, Мато је одмах именован за предсједника општине Босански Брод. На тој дужности се истакао злочинима. Динко се оженио Надом Лубурић, полусестром усташког пуковника Вјекослава Лубурића, којем је надлежност била организација