arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

Басташић: Број жртава Јасеновца је потпуно јасан, ту нема спора

ВЕЛИЧИНА ЗЛОЧИНА У ЈАСЕНОВЦУ ЈЕ ПРИKРИВЕНА А ИСТИНА ЈЕ УБИЈЕНА ВЕЋ 1945. У Загребу се одржава заседање ИХРА. Хрватска је на скупу Међународне алијансе за сећање на Холокауст, у Загребу, којој присуствује 120 државних званичника и стручњака из 35 држава, представила иновације које планира у оквиру јасеновачког Спомен-комплекса. Осим стручњака из Музеја жртава геноцида, српску делегацију чине и представници наших министарстава спољних послова и просвете, као и СПЦ. Остале делегације стручњака такође су предвођене државним званичницима својих земаља, а долазе махом из Европе, али и САД, Израела, Аустралије, Kанаде, Аргентине. Kонцентрациони логори у Независној Држави Хрватској заузимали су нарочито место у низу многих средстава и начина спровођења геноцида над српским

Радомир Булатовић: УТВРЂИВАЊЕ ПРИБЛИЖНОГ БРОЈА СТРАДАЛИХ ЛИЦА У ЈАСЕНОВАЧКОМ ЛОГОРУ

Као најпотпунији историјски извор за проучавање творнице смрти у Јасеновцу показало се антрополошко истраживање. Оно комбиновано са исказима гробара, крпара, преживјелих логораша и извршилаца злочина омогућава да се утврди не само приближан број жртава закопаних у јасеновачкој творници смрти, него и више од тога. Из књиге: Радомир Булатовић, Концентрациони логор Јасеновац с посебним освртом на Доњу Градину, Свјетлост Сарајево, 1990. године. Уводно слово аутора: У Заводу за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Босне и Херцеговине почео сам 1970. године прикупљати грађу о Доњој Градини. То је ликвидациони центар логора у Јасеновцу, који се налази на босанској страни. Писаних извора није било довољно. Очекивана су антрополошка истраживања 1976, што је наставак

Дејан Ристић: Београд много одговорније од Бањалуке приступа заштити српских националних интереса (ВИДЕО)

Бањалука нема довољно снажан мотив за сагласје са Београдом. Пише: Душан Ј. Басташић У недавном гостовању Дејана Ристића, директора Музеја жртава геноцида из Београда на БН ТВ, водитељ је поставио питање, има ли довољно мудрости, знања, стрпљења у главама српских представника у Босни и Херцеговини. Ристић је изнио свој, како је нагласио, снажан утисак да у појединим ситуацијама када су поједине теме у питању, Београд показује потребну мудрост, стрпљење, државништво и да у том смислу много одговорније приступа заштити српских националних интереса на читавом српском етничком простору. Имајући у виду недавно изражену, снажну подршку Предсједнице Владе читавом тиму Музеја жртава геноцида и одлуци владајуће партије да се Дејан Ристић постави

Јован Ћулибрк: Не, није истина да је у Јасеновцу убијено 700.000 људи (ВИДЕО)

Владика је додао да су најновије процјене и даље дивље и да се крећу између сто и нешто хиљада до двеста педесет хиљада На Другој међународној научној конференцији о медицини у Холокаусту и послије, (WGC- Western Galilee College The Second International Scholars Workshop on Medicine in the Holocaust and Beyond) одржаној од 7-11. маја 2017. године у Галилеји, Израел, Епископ славонски Јован Ћулибрк, предсједник Одбора за Јасеновац СПЦ, излагао је на тему: „Јеврејски медицински радници: Од учесника у југословенском отпору до историографа холокауста“. Поред осталог, епископ Јован је рекао и слиједеће: „Озлоглашено мјесто у Југославији током рата је концентрациони логор Јасеновац. Непосредно послије рата прве процјене су биле да је

Мика Бундало – Бригита Кнежевић

Свједочанство да у безумљу рата и великог страдања, постоје људи који су пружили руку страдалницима и спашавали њихове животе иако су били Срби. Бригита је рођена 25. априла 1940. године у селу Мирковци код Kозарске (Босанске) Дубице у породици Бундало. За вријеме непријатељске офанзиве на Kозару у љето 1942. године с породицом је доспјела у логор Стару Градишку гдје је заједно с бројном дјецом насилно одвојена од њихових родитеља. Захваљујући Диани Будисављевић и њезиним сарадницима спашена је из логора и одведена у загребачки Завод за глухонијеме. Ондје ју је посвојила породица Фистрић која јој је дала име Бригита. Истину о свом правом поријеклу Бригита Фистрић је сазнала пуно година након

ИЛИ-ИЛИ И ПОСЛЕ ТОГА – Убијање Светих Српских Новомученика Јасеновачких

Пола века смо живели у друштву где је било неморално, и недопустиво, да се стравични изливи нечовештва, на чијем врху је био Јасеновац, ниподаштавају и банализују. Било је „и стида и срама“. Распад људског става према злочинима из Другог светског рата и Јасеновцу, подсетимо, постаје преовлађујућа друштвена чињеница појавом књиге Беспућа повијесне збиљности Фрање Туђмана (1989/1990). Отад се то шири као канцер. Не зна се зашто се ово ради с Јасеновцем, али убрзо ће се знати, прича ми човек који познаје актере. Па и центарфора – епископа Јована (Ћулибрка). Од свих антисрпских процеса који се као убризгани отров шире кроз српско биће демонтажа Јасеновца је најбезобзирније рањавање. Тако се ових

Јасеновац на изборима: Ко пориче геноцид над Србима у НДХ

Најновији догађаји недвосмислено су потврдили оно што се до сада наслућивало: иза кампање смањивања броја српских жртава логора смрти Јасеновац, односно порицања геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској стоје, као локални извршиоци ширег подухвата, Влада републике Србије, њена премијерка Ана Брнабић и председник републике Александар Вучић. Важно је да ту чињеницу уочимо и истакнемо. Пише: Милош Ковић Када су почетком септембра 2021. највећи српски медији – РТС, Политика, Танјуг и други – по први пут, у систематски вођеној кампањи почели да, слично хрватским медијима, умањују број жртава Јасеновца, уз позивање на истраживања београдског Музеја жртава геноцида и хрватских историчара, протестним писмом огласили су се готово сви универзитетски професори који предају историју српског народа

Обогаћивање и објективизација знања о Јасеновцу у режији Музеја жртава геноцида

Повести средњошколце из Србије, организовано од стране државе у Јасеновац а не посјетити и Доњу Градину, не само да није лако објаснити, него се може назвати озбиљним гријехом према жртвама. Пише: Душан Ј. Басташић Посљедњих дана, медији су били преплављени најавама а сада и вијестима како је Музеј жртава геноцида 26. октобра ове године, реализовао први студијски боравак групе од стотину ученика и наставника Осме београдске гимназије и Земунске гимназије у Јасеновцу и Пакрацу почев од 1995. године, односно од окончања оружаних сукоба на како кажу, подручју савремене Републике Хрватске. Наводи се како су ученици посјетили најмонструозније и најбруталније губилиште припадника свог народа у Другом свјетском рату. Не коментаришући уобичајено

Морамо бити глас невиних жртава Јасеновца

Глас стотина хиљада невиних жртава – мушкараца, жена и деце, брутално и сурово убијених током „усташког коначног решења” у злогласној усташкој Независној Држави Хрватској, које је, уз благослов усташког викара и надбискупа геноцида Алојзија Степинца, спроводио усташки фирер поглавник Анте Павелић, завапио нам је са Земље молбом да не буду заборављени, нити да се заборави ко је починио те страшне бестијалне злочине. Ексклузивно за „Политику” Проф. др Гидеон Грајф* Ми, који смо остали, морамо бити њихов глас. Плачимо гласно како би њихов глас могао да се чује по целом свету. Зато су важни филмови, књиге и изложбе. Они би требало да помогну да се злочини почињени у Јасеновцу, Аушвицу и

Младен Диклић о српским костима које је вадио као бригадир из реке Саве

За Српску историју говори Младен Диклић, човек који је на радној акцији у Хрватској вадио кости страдалих Срба од усташких кољача. Интервју води Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта СРПСКА ИСТОРИЈА –Младене, реците нам нешто о догаћају из 1983. где сте ви били учесник на ОРА Јасеновац, као бригадир словеначке бригаде „Прежихов Воранц“ – Равне на Корошкем, и каква су искуства из тог периода који памтите? Већ на почетку смо имали непријатних искуства у Новској и околини, где су поједини проусташки елементи, псовали српским бригадирима мајку српску. Али, све се то заташкавало зарад „Братства и јединства“, које , види се из наведеног, никада није заживело у тим хрватским крајевима. Једино су,

ПУТ НАС ДОВЕО: Слободан Трифковић из Добоја као четворогодишњак преживио Јасеновац

Малобројни преживјели сјећају се пакла на земљи. Околности гдје се људски живот није цијенио, него је једноставно био безвриједан. Слободан Трифковић из Добоја носио је само број као заточеник Јасеновца. Своје дјетињство провео је у злогласном логору. Још очекује врисак дјеце, које усташе одвајају од мајки. Слике које не блиједе. Нити могу, икада. Мајка која бјежи са млађим братом. Отац Пејо и он и вагону за Јасеновац. Дјеца која плачу. Вагони. Вагони смрти. Глад. Жеђ. Умор. Исцрпљеност. И на крају, смрт. Ово је потресни дио једне животне историје, кратка истина човјека који пуне двије године није носио звучно име, није носио име човјека, јер то није био, али не својом

Лука Кецман: Само у Доњој Градини је закопано 366.000 жртава

Ко год је био у Доњој Градини и ко год је прошетао тим пространством смрти у којем влада језива тишина, лако ће схватити о чему се ради. Доњу Градину походим сваке године, а о њој сам највише сазнао из дугих разговора са бившим директором Симом Брдаром, који је био анђео чувар тог највеће града у РС, као и литературе на коју ме је он упућивао. Тешко сам то прихватао. Данима читао једну страницу… јер даље се није могло. Али, оставимо моје емоције сада по страни. Прича се о броју жртава, а бројке су неумољиве. Доња Градина има 9 гробних поља и 125 масовних гробница које су се саме откриле. Све

Tezak_fizicki_rad_brzo_je_lomio_i_najsnaznije_zatocenike.jpg

Платно за прикривање усташких злочина

Чим заточеници спазе долазак усташа, Сатлер одмах вади плахте и за пет минута прекривени су и болесници и мртваци. Црни прах прави се карбонизирањем животињских костиjу, исто онако као што наши „угљенари” пале угљен у шуми. Дрвени угљен ниjе био заправо лошиjи од овога од костиjу. Таj угљен прави неки Жидов, емигрант из Аустриjе, коjи jе тамо некад био власник фармацеутске индустриjе. Човjек се запослио, хвата се и за паучину да спаси живот, да постане „користан”. Ако пратиш развитак болести тих људи, онда видиш и њихову психологиjу. Сутрадан долазе у амбуланту ти исти, а и нови, с прољевима. Њихов се изглед нагло погоршао. Лиjек ниjе помогао. Нагло мршаве, колобар се

Јован Мирић: Јасеновачки лексикон

Сиц – кавез од бодљикаве жице уроњен у воду и блато. Логораш у сицу није могао ни да устане ни да седне, ни да легне ни да клечи, могао је само да чучи Улаз у логор Јасеновац III (Извор: Политика) У јасеновачком систему логора заточеници су давали своје називе појединим деловима логора, инсталацијама, људима… И да није других података, ови називи јасно казују где су ти људи били. Неке називе дале су и усташе. Милко Рифер помиње још неке називе у логору Јасеновац 3 (Булевар слободе, Булевар пуре, Мост уздисаја), али се ти називи не срећу чак ни код других преживелих Хрвата. Вероватно је било још назива који су кружили

Душан Илић: Од чега ће зависити број Срба страдалих у Јасеновцу?

Они који подржавају експерте покушавају да нас убеде да је „краљ србоклања“ Петар Брзица за једну ноћ успео да закоље 1360 Срба, док су његове колеге за преосталих 1.336 дана Јасеновца заједно убиле око 44-50.000 Број страдалих Срба у Јасеновцу засигурно неће зависити од преданог пописивања српских жртава и сакупљања података о њима, нарочито после више од 75 година. Па од чега ће зависити, питаће се читалац? Кренимо редом. Претходних недеља у српској јавности је поново актуелизовано питање броја страдалих у највећем и најмонструознијем концентрационом логору у Другом светском рату на тлу окупиране Југославије – Јасеновцу. Повод је била изјава владике славонског Јована, председника Управног одбора Музеја жртава геноцида, која

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.