Јасеновац Архиве - Јадовно 1941.

Саша Лончина: Дјеца мученици нису само бројеви, они су заступници наши пред Господом

25. децембар 2025.

Ово је слово о народу којег је преостало у траговима, али који ће вјечно остати до последњег да свједочи. Кад се стишају удари, моја култура је још снажнија. Мој modus operandi постане životni izričaj, ако је тако језички уредније. Овим културно уздижем себе и претке своје и потомке своје, ако ми их дарује Господ. И овим одајем вјечни помен и вјечно сјећање на Њих којих сам недостојан! И не, на овом мјесту није сахрањено “само” стотину дјеце. На овом мјесту сахрањен је читав један народ по бројности. Они који умањују или лицитирају бројевима злонамјерни су, ма из којег круга долазе, а има их и у круговима од којих би прије

Академик Василије Крестић iизјава новинарима у Академији наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/, гдје је представљена његова студија чији је издавач Удружење за одбрану ћирилице "Добрица Ерић" из Београда.

Крестић: Демографија рекла да у Европи нема народа који је пострадао као Срби

24. децембар 2025.

Академик Српске академије наука и уметности Василије Крестић изјавио је да је број од 700.000 убијених у концентрационом логору Јасеновац онај испод кога српска историографија, надлежне институције и државе не смију ићи, јер је свако друго тумачење срамотно трговање жртвама. Крестић је упозорио да се жртвама не смије лицитирати, те и истакао да увијек стоји иза цифара које су оставили непријатељи – њемачки генерали јер, како каже, „нису имали разлога да обмањују било кога“. – У њиховим извјештајима се налазе те огромне цифре. Према томе, сматрам да без испитивања и ископавања које би требало обавити, морамо прихватити у начелу тај број – рекао је он. Крестић каже да не разумије

Линта један од 26 народних посланика који је поново гласао да се дневни ред сједнице Скупштине допуни тачком Приједлог Декларације о геноциду…

17. децембар 2025.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта је један од 26 народних посланика који је 16. децембра у Скупштини поново гласао да се дневни ред сједнице допуни тачком Приједлог Декларације о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата. За допуну дневног реда новом тачком треба да гласа најмање 126 посланика од укупно 250 посланика колико чини Народну скупштину. Испод је извјештај са резултатима гласања. Линта је био један од 13 народних посланика који је и 25.новембра у Скупштини гласао да се дневни ред сједнице допуни тачком Приједлог Декларације о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата. Подсјећања ради, Линта

Пропао још један покушај да се Декларација о геноциду у НДХ уврсти у дневни ред Скупштине

17. децембар 2025.

Јучерашња, четврта седница Другог јесењег заседања Скупштине Републике Србије забележила је још један неславан рекорд. За поновни предлог да се Декларација о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог светског рата стави на дневни ред дашњег заседања гласало је 26 народних посланика, од 168 колико је било присутно. Према вести РТ Балкан, „За“ Предлог гласали су: Ми снага народа (4 посланика), Ми глас из народа (4), Покрет социјалиста, Народна сељачка странка, Уједињена сељачка странка (3); СНС Александар Вучић (5); Народни покрет, Ново лице Србије (8), Србија центар СРЦЕ (1) и СПС Ивица Дачић (1 посланик). На претходној, трећој, седници јесењег заседања (25. новембра) од присутних 179 посланика, зелени

Сведочење о Јасеновцу у Недићевом Комесаријату за избеглице: Усташе бегунца Фуртулу предале нама и наредиле да га морамо убити – или ће нас све поклати! (1942)

30. новембар 2025.

Миливој Николић и Реља Милановић говоре о свом боравку у логорима Госпић и Јасеновац, пренето из књиге Антуна Милетића „Концентрациони логор Јасеновац“ Бр. 97 ЗАПИСНИК ОД 30. АПРИЛА 1942. САЧИЊЕН У НЕДИЋЕВОМ КОМЕСАРИЈАТУ ЗА ИЗБЕГЛИЦЕ И ПРЕСЕЉЕНИКЕ У БЕОГРАДУ У КОЈЕМ МИЛИВОЈ НИКОЛИЋ И РЕЉА МИЛАНОВИЋ ГОВОРЕ О СВОМ БОРАВКУ У ЛОГОРИМА ГОСПИЋ И ЈАСЕНОВАЦ1 ЗАПИСНИК САСТАВЉЕН У КОМЕСАРИЈАТУ ЗА ИЗБЕГЛИЦЕ И ПРЕСЕЉЕНИКЕ У БЕОГРАДУ. НИКОЛИЋ МИЛИВОЈ, рођен 27. септембра 1907. год. у Високом, син. пок. Николе и пок. Јованке рођ. Крстић, неожењен, електроинсталатер. МИЛАНОВИЋ РЕЉА, рођ. 22. априла 1920. у селу Чипулићу, срез Бугојно, син Анђелка и Јелке рођ. Лучић, неожењен, казанџија. Обојица су позвани да даду свој исказ о

Све што сам радила – радила сам за моју Србију

29. новембар 2025.

Сретна сам што су деца послушала моје савете, односно савете још мог покојног оца који лежи тамо на дну неке јаме у Јадовну јер је страдао као жртва усташког геноцида. Један од последњих интервјуа проф. др Смиља Аврамов дала је Геополитици, поводом свог 100 рођендана. У том интервјуу, поред тема усташког геноцида над Србима, Трилатералне комисије, и других, професор Аврамов је говорила и о мање познатим догађајима и појединостима из свог приватног живота; о томе како је као добровољна болничарка лечила рањене војнике Војске Краљевине Југославије у априлском рату 1941. године, о свом оцу кога су усташе убиле а који је био оснивач Српске банке у Загребу и друштва “Привредник”,

Одбацивање Резолуције о геноциду у НДХ: Да ли се Београд плаши гнева Загреба на европском путу?

28. новембар 2025.

Резолуцију о геноциду у НДХ донеле су скупштине Црне Горе и Републике Српске, али за расправу о њој није било довољно гласова у српском парламенту. Због чега? У српском парламенту није било воље скупштинске већине да се на дневни ред стави Резолуција о геноциду Независне Државе Хрватске (НДХ) над Србима, Хрватима, Јеврејима и Ромима током Другог светског рата. На заседању Скупштине Србије 25. новембра, за предлог да се о овој резолуцији расправља, гласало је само 13 посланика, није гласало 166 посланика, док нико није био против, па је резолуција одбачена. Ко се плаши гнева Загреба и зашто међу српским политичарима нема јединства, а хрватски је показују? Директор Документационо информационог центра “Веритас” Саво Штрбац је за Јутро

Михаило Меденица: Србин ће с братом на суд, али с крвником за трпезу!

28. новембар 2025.

У Скупштини Републике Србије није усвојен предлог Резолуције о осуди геноцид над Србима у НДХ! Да поновим: у Скупштини Републике Србије није усвојен предлог Резолуције о осуди геноцид над Србима у НДХ! Да поновим још једаред, можда не буде звучало толико бедно и срамотно: у Скупштини Републике Србије није усвојен предлог Резолуције о осуди геноцид над Србима у НДХ! Узалуд, што више понављам звучи све страшније, бедније и поразније! Свега тринаест посланика је гласало ЗА, свега 13, свега… Благо нашим крвницима и џелатима! Благо логорима, јамама, вртачама, кочевима, србосјецима, маљевима… Благо свакој звери која је пререзала српски врат! Благо знаним и незнаним гробовима! Благо свакоме жедном српске крви- точите, не жалимо и

Зборник докумената: УСТАШКА ЗВЕРСТВА (1941–1942)

21. новембар 2025.

Историјски извори о деловању усташке Независне Државе Хрватске (даље: НДХ), уз остало, и о масовној репресији коју је ова држава ’новог европског поретка’ спроводила над национално, расно и политички непожељним становништвом, похрањени су у архивима, углавном у Републици Хрватској и Републици Србији. Један од основних извора су и архивски фондови у Немачкој, као и фондови у другим земљама које су деловале на територи ји НДХ. Део архивске грађе, налази се и у Архиву Републике Српске у Бањалуци. УСТАШКА ЗВЕРСТВА ( PDF ) Зборник докумената (1941–1942.) Приредио Милан Кољанин Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког г. др Иринеја БИБЛИОТЕКА ПОСЕБНА ИЗДАЊА Главни и одговорни уредник: Др Небојша Кузмановић Уредници:

Ревизионисти и негационисти усташког логора Јасеновац

17. новембар 2025.

Крајем октобра и почетком новембра медијску пажњу у региону привукао је округли сто под називом „Научни приступ истраживању жртава Јасеновца”, одржан 28. октобра у Хрватском сабору, у организацији Клуба заступника Дом и национално окупљање (ДОМиНО) и Хрватских суверениста, који заједно имају четворо заступника, на којем су своја „научна” истраживања износили „дипломирани политолог Игор Вукић, научник и истраживач Никола Банић те истраживач и публицист Перо Шола”, како су их представили хрватски медији. О томе каква су „научна” открића износили поменути говорници јавност је обавештена преко штампаних и електронских медија. Њихова излагања имају све карактеристике историјског ревизионизма, односно голог негационизма злочина у Јасеновцу, какве ставове годинама износе и у својим „научним” радовима

Жртве Другог светског рата и „наши“ ревизионисти: до када? (2. део)

14. новембар 2025.

Шта је речено на недавно одржаном 11. симпозијуму о јасеновачким жртвама у Загребу и због чега су спорне чињенице и тврдње које су том приликом наведене? Друге процене: Стане Зримец, Фрањо Туђман, Ивaн Клаузер и Младен Фригановић. Пише: Никола Милованчев Још један истакнути словеначки статистичар је давних 50-их година 20. века оценио југословенске демографске губитке Другог светског рата у много већим бројкама од Кочовића и Жерјавића. Био је то др Стане Зримец, који је дуго времена био начелник демографског одељења Статистичког завода Словеније, дакле уједно и демограф по ужој специјалности. Неколико деценија он је тај посао је радио и за Уједињене нације, чак и организовао пописе у Камбоџи, Алжиру, Обали Слоноваче

Мрачни бездан смрти

12. новембар 2025.

Доктор Никола Николић (1896-1986) био jе члан организациjе Млада Босна, активни учесник Октобарске револуциjе и Народноослободилачког рата, заточеник у Јасеновцу. У фебруару 1943, са jош четворицом затвореника, размењен jе за Немце коjе су заробили партизани. Био jе потом члан Санитетског одсека Врховног штаба, шеф Медицинског одељења Народноослободилачке воjске и Партизанских одреда Југославиjе у Италиjи, у воjноj мисиjи у Великоj Британиjи и главни опуномоћеник Врховног штаба за питања Црвеног крста (организовао jе изложбу у jугословенском посланству у Шваjцарскоj о злочинима за време рата), те секретар за заштиту здравља Федеративне Народне Републике Југославиjе и редовни професор Медицинског факултета у Сараjеву. Робиjао jе у затворима Аустроугарске царевине, Краљевине Југославиjе, Независне Државе Хрватске (Јасеновац)

Василије Ђ. Крестић – Геноцидна идеологија Хрвата

10. новембар 2025.

Књига је представљена на Београдском сајму књига, у издању Удружења за одбрану ћирилице „Добрица Ерић“ из Београда и Талија издаваштва из Ниша; написана је и објављена инспирисана речима Јована Дучића да се мора непрестано понављати и ширити истина о ужасном страдању Срба у НДХ 1941-1945. године. Државно и историјско право Хрватске једно је од значајнијих питања које је и у ранијој и у новијој прошлости моћно утицало и још увек снажно утиче на међусобне односе Срба и Хрвата. Због недовољно проучених хрватско-српских односа, погрешног и тенденциозног тумачења тих односа, који су и после Првог и Другог светског рата улепшавани и дотеривани према дневнополитичким потребaма, питање државног и историјског права Хрватске,

Жртве Другог светског рата и „наши“ ревизионисти: до када ?

9. новембар 2025.

Шта је речено на 11. симпозијуму о јасеновачким жртвама и ко је одговоран за немилу сцену виђену у дворани православне гимназије у Загребу? Загребачке Новости, орган српске мањине у Хрватској, су пратиоце свог сајта обавестиле 10. септембра 2025. о овогодишњем дводневном симпозијуму о јасеновачким жртвама, који је одржан 8. септембра у Јасеновцу, а 9. септембра у просторијама српске православне гимназије Кантакузина-Катарина Бранковић у Загребу. Симпозијум је организован у организацији Епархије пакрачко-славонске, Музеја жртава геноцида из Београда и Одбора за Јасеновац Светог архијерејског сабора СПЦ, а у сарадњи са Српским народним вијећем из Загреба https://www.portalnovosti.com/oprezno-s-brojkama/ . У свом излагању другог дана овог симпозијума, проф. др Иво Голдштајн је навео: „Кроз логор

Ова књига је оптужница за Геноцид! Никад подигнута, прећуткивана и прекривана лажним компромисима

9. новембар 2025.

У фебруару 1988., дневни југословенски лист „Борба“ објавио је специјално издање, у коме су описани и илустровани усташки злочини од 1941. до 1945. Новина је такорећи преко ноћи повучена. Сачувани примерак, 37 година касније, у фототипској форми објавили су издавачка кућа Прометеј из Новог Сада и удружење „Јадовно 1941.“ из Београда. У књигама су сачувана сведочења, описани усташки злочини и наведена имена више од 11 хиљада заклане козарачке деце. Најстарије имало је само 14 година, а већина до седам. Издање је штампано на српском, руском и енглеском језику, а представљено је недавно на Сајму књига у Београду. Тамо је био и репортер Александар Миливојевић. Послушајте звучни запис емитован у петак