Јасеновац Архиве - Јадовно 1941.

Ранко Раделић: Геноцид над Србима – поглавље истргнуто из књиге свјетске историје

24. март 2026.

Џонатан Штајнберг, покојни професор модерне европске историје на Универзитету Пенсилваније и истакнути проучавалац Холокауста, написао је – „Изостављање Хрватске из конвенционалних студија о Холокаусту је попут књиге чије је прво поглавље истргнуто“, те да су напади на Србе у НДХ „најранији тотални Геноцид који је покушан током Другог светског рата“. Прије више од 2.000 година, у трећем вијеку прије нове ере, у сјеверној Индији није било ни демократије, ни људских права, ни паметних телефона, ни интернета, а поготово није било невладиних организација. Постојало је само чудесно Мауријско царство, са Ашоком Великим (273.-232.) као његовим владарем. Након бурних ратова које је водио око 265. пне, окрутни и сурови ратник Ашока је

Јован Мирић: Град и село у НДХ

23. март 2026.

У градовима вичу, псују, бацају блато и камење, туку. У селима хватају, стражаре, туку, силују, кољу, убијају, спаљују, бацају у јаме. Шта више рећи? Главни трг у Загребу, НДХ (Извор: 24/7) Дана 28. априла 1941. године усташе су око 200 Срба, Јевреја и неколико Хрвата допремили са севера НДХ у Загреб, сместивши их у домобранске касарне у Илици. Из те групе Немци су издвојили бивше југословенске војнике, а остале ухапшене усташе су немилосрдно мучили. „Цијелим путем од Јелачићевог плаца до Нове Васи били смо нападани од уличне руље која нам је добацивала разне псовке, пријетње, пљувала по нама, а неки почели и бацањем камења“, казује Дмитар Романић. (Ђуро Затезало, Јадовно,

ЗАДАХ ЉУДСКИХ ТЕЛА КОЈА ГОРЕ И ДАНАС ОСЕЋАМ У НОЗДРВАМА

21. март 2026.

Потресна исповест Влајка Каурина који је као дечак био заточеник логора Јасеновац. „ОД Јасеновца почињем да памтим. Од патње човек брзо сазри. Страшни призори. После рата, желео сам да причам и причао сам о Јасеновцу, али није имао ко да слуша…“ – Задах људских тела која горе у пећима Јасеновца и данас осећам у ноздрвама. Ноћу ме посећују јасеновачке слике. Жицом ограђена ливада на којој жене, деца, стари и немоћни чупају и једу траву и пију гадну воду из црних локви. Призори људи наслаганих унакрст као дрва, чије груди усташе пробијају ћускијама. Тела како висе као неки страшни плодови на тополи ужаса у Градини и лешева у Сави. Овако говори Влајко

Српску децу обавезно одгајати на усташким начелима и у католичкој вери

17. март 2026.

(Одломци из књиге „У мучилишту – паклу Јасеновац“ Ђорђа Милише, репринт пишчевог издања из 1945, издавач Политика, Београд, 1991.) Надасве је био свиреп, трагичан удес српске дјеце околних котарева Козаре и Просаре. Ту су сва дјеца од дојенчади до 12 година била похватана и истребљена према усташким крвничко-убилачким методама. Котареви, које је задесио тај најтежи удес, јесу: Босанска Градишка, Босанска Дубица, Босанска Костајница, Приједор, Хрватска Костајница и остали сусједни котареви. На тај је начин било сакупљено испод Козаре око 100.000 српске дјеце над којом су вршена непамћена звјерства… Дојенчад су отимана с мајчиних груди, силом отргнута и одвађана од својих родитеља. Одраслија дјеца, која су се грчевито држала мајчине сукње,

Књига о којој се мало зна – „Злочини у логору Јасеновац“

16. март 2026.

Књига је издата од стране Земаљске комисије СР Хрватске за утврђивање злочина окупатора и његових помагача 1946. године. Ова књига је изузетно важан историјски документ и вјероватно најкомпетентнији будући да говори о броју жртава у логору истребљења Јасеновац и свакако је као извор најтемељнији јер је урађена непосредно послије Другог свјетског рата и објављена 1946. године. Чланови „Земаљске Комисије Хрватске“, као дио „Државне Комисије ФНРЈ за утврђивање злочина окупатора и његових помагача против народа и народности ФНРЈ“ (пун назив), установили су да је број жртава 600 000, иако је првобитна процјена била 840 000, али је очигледно из политичких разлога тај број био смањен на 600 000. Са тим налазима,

Степинац у сенци Павелића

13. март 2026.

Изјава Ђорђа Лингве, донедавног апостолског нунција у Републици Хрватској, од 11. фебруара ове године у Загребачкој катедрали поводом завршетка његове службе у Хрватској, о канонизацији Алојзија Степинца: „Ипак, све сам више уверен да би то признање од стране Цркве требало доћи тек на крају пута истинскога помирења, без којега би његова светост постала узалудна. Канонизација, наиме, није својеврсна ’лига првака’ у којој победа моје момчади подразумева пораз твоје. Пред Богом нема победника и поражених јер… сви смо ми браћа и сестре!”, једва да је у хрватској јавности привукла пажњу неколико медија и коментатора, што је изненађујуће за оне који знају шта Степинац значи Хрватима. Пише: Саво Штрбац Хрвати су очекивали

Јован Мирић: „Изуми чине људе сретним“

11. март 2026.

Иако су користили разне методе убијања и мучења, временом је усташама то досадило па су обзнанили усмени конкурс за изум новог начина убијања „Србосјек“ из Јасеновца Ћамил Сијарић је, изгледа, био први који је с неколицином партизана ушао у напуштени и разорени логор Јасеновац. Сви трагови казивали су му шта је тај логор био и шта се у њему дешавало. Сијарић, додуше, није знао детаље, на колико су начина људи у логору мучени и убијани. Објавио је књигу после рата[1]. Још касније израелски историчар Гидеон Грајф је објавио књигу у којој је навео 57 различитих начина убијања и мучења. Из књиге Г. Грајфа Јасеновац, Аушвиц Балкана, стр. 264-265 У јасеновачком логору Сијарић је наишао на човека,

Сведочење Борислава Шева из Пискавице о прављењу сапуна у Јасеновцу

9. март 2026.

„Гледо сам ја како они од људи праве сапун. О, дико моја, ја сам ти тачно једанпут ударијо у једну бараку код централне бријачнице. Да нјесам бијо брицо, не би ја смијо тамо ни ићи. Тамо та је била барака. Тамо ђе је саде онај споменик. Вамо мало више била је та барака. Барака је била сигурно… Ако није била 30-40 метара дугачка. Казнови су све један до другог. Казнови су у бараци. Колко је тога! Пуна барака. На једну страну су казнови, на другу су столови. На столовима месо људско. Е, вако, сало се види. Ја сам видијо тачно на столовима то, то, то месо. Све масно. Људско месо.

ЛЕКЦИЈЕ КОЈЕ НИСМО НАУЧИЛИ

25. фебруар 2026.

Дечак Мирослав Лазански испред латиничне дрвене „пирамиде“ у Јасеновцу, која је била једино спомен обележје стравичног хрватско-муслиманског геноцида над Србима, све до 1966. Пише: Владан ВукосављевићТек тада је постављен симболички нејасан и непримерен споменик у облику цвета, аутора Богдана Богдановића, комунисте и потоњег активног аутошовинисте из осамдедетих и деведесетих година. Историја бележи неке илустративне детаље у вези са церемонијом откривања споменика: „Домаћин церемоније требало је да буде Крајачић, али се он није појављивао. Није дошао ни тадашњи шеф хрватских комуниста, Владимир Бакарић, тврдећи да се не осећа добро. Програм је требало да почне у 9 часова, али се чекао Крајачић који није стизао, па је почетак каснио више од два

СТЕПИНАЦ У СЕНЦИ ПАВЕЛИЋА

24. фебруар 2026.

Изјава Ђорђа Лингве, донедавног апостолског нунција у Републици Хрватској, од 11. фебруара ове године у Загребачкој катедрали поводом завршетка његове службе у Хрватској, о канонизацији Алојзија Степинца: “Ипак, све сам више уверен да би то признање од стране Цркве требало доћи тек на крају пута истинскога помирења, без којега би његова светост постала узалудна. Пише: Саво Штрбац Канонизација, наиме, није својеврсна ‘лига првака’ у којој победа моје момчади подразумева пораз твоје. Пред Богом нема победника и поражених јер… сви смо ми браћа и сестре!”, једва да је у хрватској јавности привукла пажњу неколико медија и коментатора, што је изненађујуће за оне који знају шта Степинац значи Хрватима. Хрвати су очекивали

In Jasenovac, the Jews had the entire internal administration in their hands.

23. фебруар 2026.

Minutes published in a book – Milan Koljanin: „THE USTASHA ATROCITIES – A Collection of Documents (1941–1942.)“Prepared by ARCHIVES OF VOJVODINA, Novi Sad, BESEDA PUBLISHING HOUSE OF THE DIOCESE OF BAČKA, Novi Sad, ARCHIVES OF THE REPUBLIC OF SRPSKA, Banja Luka, OBODSKO SLOVO, Podgorica СРПСКИ No. 107 JOINT STATEMENT OF NINE FORMER DETAINEES ON THE SITUATION IN THE GOSPIĆ AND JASENOVAC CAMPS, GIVEN ON 15 APRIL 1942 AT THE COMMISSARIAT FOR REFUGEES, ON BEHALF OF A GROUP OF 13 FORMER INMATES RELEASED FROM THE JASENOVAC CAMP. 574 MINUTES of April 15, 1942 COMPOSED AT THE COMMISSARIAT FOR REFUGEES AND MIGRANTS IN BELGRADE. We, thirteen former detainees in the Ustasha camp

Црвена (не)вера за амнезију геноцида

19. фебруар 2026.

Зашто су комунисти и њихови трабанти у Крајини, годинама, деценијама после Другог светског рата, рушили српске цркве преостале од усташког терора, прогањали и премлаћивали попове и архијереје и харангирали против било какве манифестације православне религиозности?! Пише: Милан Четник После усташког мегазлочина, јединственог у познатој историји због злурадог уживања (сладострашћа) у крвничком садизму, политичке вође српског биолошког остатка немилосрдно су ударили на традиционалну духовност. Била је то саблажњива акција поништавања (анихилације) вековима, једине српске националне институције у аустријским крајинама. По мазохизму, самомржњи и аутодеструкцији та кампања незабележена је у аналима хришћанства. Како и зашто је био могућ такав пад у опсесивно гажење и гашење сопственог идентитета, у самопорицање и ништавило самосвести?

Јован Мирић: Послушност или нешто друго

16. фебруар 2026.

Није тајна да је Ватикан знао за усташке злочине током Другог светског рата, као и да је загребачки надбискуп Алојзије Степинац представљао директног папиног изасланика у НДХ који је сарађивао, држао састанке и скупове са усташким „поглавником“ Антом Павелићем, међутим, сада се зборник с доказима о овим језивим злочинима нашао у апостолском архиву у Ватикану. Усташки злочини који су почињени над Србима, Јеврејима и Ромима 1941. и 1942. године сабрани су у књизи „Усташка зверства“ аутора историчара др Милана Кољанина. Ова књига, која садржи и историјска документа, завршила је у апостолском архиву у Ватикану. КЛИКНИ НА СЛИКУ ДА ПОГЛЕДАШ ВИДЕО Откуд интересовање Свете столице за ову тему, с обзиром на то да

Martyrdom of the Serbs

13. фебруар 2026.

Persecutions of the Serbian Orthodox church and massacre of the Serbian people / Documents and reports of the trustworthy United nations and of eyewitnesses. Prepared and issued by the Serbian Eastern Orthodox diocese for the United States of America and Canada. This valuable book, printed in America in 1943, was received by the association Jadovno in 1941. as a gift from Mr. Nebojša Kapetina from the Netherlands, for which we are grateful. We are grateful to Mr. Igor Knežević, owner of the company Das from Belgrade, Serbia, for the service of digital scanning of the book. We recommend you to read. You can read or save the book in PDF

Милан Басташић: У логору Јасеновац

13. фебруар 2026.

Послије једног доручка, пробраше између нас приличан број дјеце и кажу да идемо градити “насип”. Постројише нас, вичући на нас да се журимо: „Трк, трк”! Напомена: Са непуних дванаест година Милан Басташић је крајем септембра 1942. године, уз одрасле мушкарце са Котара Грубишно Поље, у марвеном вагону одвежен у логор Јасеновац. Бог га погледао па се након два мјесеца, болестан од тифуса вратио кући. У Јасеновцу је радио и на изградњи насипа. Сустигосмо колону одраслих, који су ишли испред нас. Ускоро улазимо у некакав пут, блато, у правом смислу ријечи, до кољена. Усташе иду по насипу и стално нас пожурују: „Трк, трк”. Некима остају ципеле у блату, некима испадне каква