Јасеновац Архиве - Јадовно 1941.

Адвокатска канцеларија Радић: Нетачни подаци на изложби „Прихватни логор Земун 1942-1944“

6. фебруар 2026.

Предлажемо да се уместо „Јеврејског гробља“ стави „Српско православно гробље у Земуну“, како је то констатовала Државна комисија у Записнику састављеном 6. децембра 1944. Иако није отворена за посетиоце, захваљујући разумевању руководства Центра, јуче (3. 2. 2026) нам је омогућен обилазак Изложбе „Прихватни логор Земун 1942–1944“ у Централној кули Меморијалног центра „Старо сајмиште“, аутора поставке др Милана Кољанина и Асје Драча Мунтеан. Било би корисно да се што већи број људи суочи са немачким и хрватским злочинима почињеним над логорашима „Јеврејског логора Земун“ (8.12.1941– 10.5.1942) и логорашима „Прихватног логора Земун“ (10.5.1942–17.4.1944), као и да сазнају за Српско православно гробље у Земуну где је сахрањено 6.500 жртава из „Прихватног логора Земун“. Поменути логори, као и Српско православно

Списак убијене и уморене деце на територији НДХ – 74.580 пописаних именом и презименом

2. фебруар 2026.

Иако је највећи део страдао од усташа, пописана су деца страдала од свих зараћених страна, као и она за које се не зна тачан узрок и кривац смрти. „Стање ствари“ ексклузивно доноси списак убијене и уморене деце на територији Независне Државе Хрватске. Реч је о два списка стратишта деце убијене и уморене у „НДХ“ – први са називом „већи“ (за стратишта на којима је страдало десеторо или више деце) и други са називом „мањи“ (за стратишта на којима је страдало до деветоро деце). Спискови су дати по стратиштима, азбучно. Укупан број досад пописане страдале деце (до 14 година) износи 74.580 (седамдесет четири хиљаде петсто осамдесет). Подсећамо да, према статистичким стандардима,

Пише: Чанковић Дане Смрт Давида Драгичевића у Бања Луци није само смрт једног младог човјека, она је много више. Као да добра и лоша страна са њом хоће нешто велико да ураде.

КАЈАЊЕ И ПРАШТАЊЕ или ШТА ЧЕКА НАРОДНА СКУПШТИНА Р. СРБИЈЕ

30. јануар 2026.

Ево три дана је прошло од обиљежавања Дана страдања јеврејског народа. Пише: Чанковић Дане Резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација бр. A/РЕС/60/7 из 2005. године, 27. јануар је установљен као Међународни дан сећања на жртве Холокауста. Тај датум је изабран зато што су 27. јануара 1945. године снаге Црвене армије, под командом Ивана Степановича Коњева, ослободиле концентрациони логор Аушвиц-Биркенау (Освјенћим) и спасиле преживеле затворенике. И никад није превише сећати се катастрофалног и застрашујућег страдања јеврејског народа, па да се то чини и сваки дан. Тим пре што се ситуација у свету компликује до те мере да се ништа не може искључити, па ни разарање Израела као државе. Народна скупштина Р. Србије обиљежила је

Никола Пејаковић: Светосавска бесједа

29. јануар 2026.

Ми, садашњи Срби, морамо да се коначно окренемо на праву страну и помолимо Богу и Светоме Сави, и Светом Ђорђу који је убио аждају. Помаже Бог, браћо и сестре. Кога ми то данас славимо? Светог оца Саву? Растка Немањића, сина славне српске лозе, принца, па монаха, па свеца? Кога ми то данас славимо? Ми, браћо и сестре, данас славимо – Бога! Ми славимо Оца и Сина и Светога Духа! Ми славимо Господа нашега Исуса Христа! Ето, то ми славимо. Данас га славимо, пијемо, једемо, а сутра ће га, на жалост, неки од нас издати. Ко ће издати? Ко неће… Нема ко неће. Ја први. Издамо ли Христа, издали смо и

ЈАСНА ПОПОВИЋ: МАТЕМАТИКА ГЕНОЦИДА

26. јануар 2026.

Пре неколико година згрозила ме је лекција у синовљевом уџбенику за историју у којој је писало да је било екстремно забавно да вас као малог дечака отму од родитеља и подвргну тортури која ће од вас касније створити елитне убице! Свог народа, наравно! Само годину пре тога, скромно, у једном пасусу писало је да су Срби дошли на територију данашњег Косова одатле отерали, пазите сад – староседеоце Албанце! Дакле, староседеоце који ће се на националној мапи Европе појавити тек 11 векова касније. Те исте Албанце, по нашем (по бисерима) познатом аутору, Миахљчићу, поразио је још Цар Душан, а на Маричкој бици, која је, као што знамо, скупо коштала српску државу,

УСТАШКА „ЦРКВА“ ОПЕТ ВРЕБА СРБЕ И ЊИХОВЕ ХРАМОВЕ: Шта се крије иза идеје оживљавања ХПЦ из епохе павелићеве НДХ

12. јануар 2026.

И овогодишње обележавање православног Божића у Хрватској је, и попут прошлог, у режији Домовинског покрета и удружења грађана Хрватског православног центра из Вуковара, поново искоришћено за оживљавање теме тзв. Хрватске православне цркве, пројекта који је настао у време усташке НДХ и њеног поглавника Анте Павелића, са циљем покатоличавања и националног преобликовања Срба. За разлику од кафанских „домјенака“ које су ДП и ХПЦ организовали ранијих година, последњи у Сплиту је само наоко био углађенији, али су поруке упућене Србима остале исте – да нису засебан народ већ материјал за асимилацију, било кроз превођење у католичанство, било кроз пребацивање у псеудоправославну организацију одвојену од СПЦ.Све то је наставак Павелићеве идеје да „гркоисточњаке“

Академик Василије Крестић iизјава новинарима у Академији наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/, гдје је представљена његова студија чији је издавач Удружење за одбрану ћирилице "Добрица Ерић" из Београда.

Василије Ђ. Крестић О Меморијалном центру српским жртвама геноцида

12. јануар 2026.

У „Политици“ објављеној уочи Нове године могли смо прочитати текст из којег смо сазнали да је патријарх Порфирије посетио Меморијални центар жртвама холокауста, који се налази на месту Старог сајмишта, на ушћу Саве у Дунав, и да се у њему поклонио недужним страдалницима. Тај чин нашег патријарха заслужује свако поштовање. Међутим, он намеће питање где је и шта је с Меморијалним центром у којем би се патријарх поклонио српским жртвама геноцида. Колико знам Јевреји имају у више европских земаља меморијалне центре, што је за похвалу. Ми у Србији немамо ни један. Што нам не служи на част. Више пута, са самог политичког врха чули смо обећања да ће ускоро бити

Рат против заборава професорке Смиље Аврамов

8. јануар 2026.

Смиља Аврамов може да нам послужи као драгоцени путоказ на путу националног освешћења и оздрављења. Када је 2. октобра 2018, у 101. години, престало да куца већ увелико ослабљено срце легендарне професорке међународног права Смиље Аврамов, Србија је остала без једног од најумнијих, најобразованијих и најчаснијих представника истинске националне елите. Иако је својим јавним деловањем и написаним књигама вишеструко задужила нашу земљу, мора се приметити да је опроштај од Смиље Аврамов био, баш као и њена слабо посећена сахрана, прилично скроман, а део јавности такође је непријатно изненадило сазнање да цењена професорка никада није постала члан Српска академије наука и уметности. На њен стоти рођендан, пре мало више од пола

Јован Мирић: „Не брини, чика ће то полако“

31. децембар 2025.

Убијање српске деце није ни зверство ни дивљаштво, јер ни звери ни дивљаци нису такви. У објашњавању убијања деце не обраћамо се ни биологији ни изворима (ретке) индивидуалне патологије. Обраћамо се култури Једна од теоријских оријентација у психологији, етолошка психологија (или биологија понашања, како се понекад назива), позната је нарочито по методу посматрања живих јединки у природним условима. Најшири теоријски оквир за етологе је теорија еволуције. Свака жива врста располаже, према њима, једним ограниченим скупом за њу специфичних урођених система понашања, који се, иако урођени, могу у мањој или већој мери мењати под утицајем искуства. У проучавању човека етолози су нарочито били окренути невербалној комуникацији и успостављању везе између мајке

Саша Лончина: Дјеца мученици нису само бројеви, они су заступници наши пред Господом

25. децембар 2025.

Ово је слово о народу којег је преостало у траговима, али који ће вјечно остати до последњег да свједочи. Кад се стишају удари, моја култура је још снажнија. Мој modus operandi постане životni izričaj, ако је тако језички уредније. Овим културно уздижем себе и претке своје и потомке своје, ако ми их дарује Господ. И овим одајем вјечни помен и вјечно сјећање на Њих којих сам недостојан! И не, на овом мјесту није сахрањено “само” стотину дјеце. На овом мјесту сахрањен је читав један народ по бројности. Они који умањују или лицитирају бројевима злонамјерни су, ма из којег круга долазе, а има их и у круговима од којих би прије

Крестић: Демографија рекла да у Европи нема народа који је пострадао као Срби

24. децембар 2025.

Академик Српске академије наука и уметности Василије Крестић изјавио је да је број од 700.000 убијених у концентрационом логору Јасеновац онај испод кога српска историографија, надлежне институције и државе не смију ићи, јер је свако друго тумачење срамотно трговање жртвама. Крестић је упозорио да се жртвама не смије лицитирати, те и истакао да увијек стоји иза цифара које су оставили непријатељи – њемачки генерали јер, како каже, „нису имали разлога да обмањују било кога“. – У њиховим извјештајима се налазе те огромне цифре. Према томе, сматрам да без испитивања и ископавања које би требало обавити, морамо прихватити у начелу тај број – рекао је он. Крестић каже да не разумије

Линта један од 26 народних посланика који је поново гласао да се дневни ред сједнице Скупштине допуни тачком Приједлог Декларације о геноциду…

17. децембар 2025.

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта је један од 26 народних посланика који је 16. децембра у Скупштини поново гласао да се дневни ред сједнице допуни тачком Приједлог Декларације о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата. За допуну дневног реда новом тачком треба да гласа најмање 126 посланика од укупно 250 посланика колико чини Народну скупштину. Испод је извјештај са резултатима гласања. Линта је био један од 13 народних посланика који је и 25.новембра у Скупштини гласао да се дневни ред сједнице допуни тачком Приједлог Декларације о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата. Подсјећања ради, Линта

Пропао још један покушај да се Декларација о геноциду у НДХ уврсти у дневни ред Скупштине

17. децембар 2025.

Јучерашња, четврта седница Другог јесењег заседања Скупштине Републике Србије забележила је још један неславан рекорд. За поновни предлог да се Декларација о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог светског рата стави на дневни ред дашњег заседања гласало је 26 народних посланика, од 168 колико је било присутно. Према вести РТ Балкан, „За“ Предлог гласали су: Ми снага народа (4 посланика), Ми глас из народа (4), Покрет социјалиста, Народна сељачка странка, Уједињена сељачка странка (3); СНС Александар Вучић (5); Народни покрет, Ново лице Србије (8), Србија центар СРЦЕ (1) и СПС Ивица Дачић (1 посланик). На претходној, трећој, седници јесењег заседања (25. новембра) од присутних 179 посланика, зелени

Сведочење о Јасеновцу у Недићевом Комесаријату за избеглице: Усташе бегунца Фуртулу предале нама и наредиле да га морамо убити – или ће нас све поклати! (1942)

30. новембар 2025.

Миливој Николић и Реља Милановић говоре о свом боравку у логорима Госпић и Јасеновац, пренето из књиге Антуна Милетића „Концентрациони логор Јасеновац“ Бр. 97 ЗАПИСНИК ОД 30. АПРИЛА 1942. САЧИЊЕН У НЕДИЋЕВОМ КОМЕСАРИЈАТУ ЗА ИЗБЕГЛИЦЕ И ПРЕСЕЉЕНИКЕ У БЕОГРАДУ У КОЈЕМ МИЛИВОЈ НИКОЛИЋ И РЕЉА МИЛАНОВИЋ ГОВОРЕ О СВОМ БОРАВКУ У ЛОГОРИМА ГОСПИЋ И ЈАСЕНОВАЦ1 ЗАПИСНИК САСТАВЉЕН У КОМЕСАРИЈАТУ ЗА ИЗБЕГЛИЦЕ И ПРЕСЕЉЕНИКЕ У БЕОГРАДУ. НИКОЛИЋ МИЛИВОЈ, рођен 27. септембра 1907. год. у Високом, син. пок. Николе и пок. Јованке рођ. Крстић, неожењен, електроинсталатер. МИЛАНОВИЋ РЕЉА, рођ. 22. априла 1920. у селу Чипулићу, срез Бугојно, син Анђелка и Јелке рођ. Лучић, неожењен, казанџија. Обојица су позвани да даду свој исказ о

Све што сам радила – радила сам за моју Србију

29. новембар 2025.

Сретна сам што су деца послушала моје савете, односно савете још мог покојног оца који лежи тамо на дну неке јаме у Јадовну јер је страдао као жртва усташког геноцида. Један од последњих интервјуа проф. др Смиља Аврамов дала је Геополитици, поводом свог 100 рођендана. У том интервјуу, поред тема усташког геноцида над Србима, Трилатералне комисије, и других, професор Аврамов је говорила и о мање познатим догађајима и појединостима из свог приватног живота; о томе како је као добровољна болничарка лечила рањене војнике Војске Краљевине Југославије у априлском рату 1941. године, о свом оцу кога су усташе убиле а који је био оснивач Српске банке у Загребу и друштва “Привредник”,