arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

УСТАШКА “ЦРКВА” ОПЕТ ВРЕБА СРБЕ И ЊИХОВЕ ХРАМОВЕ: Шта се крије иза идеје оживљавања ХПЦ из епохе павелићеве НДХ

И овогодишње обележавање православног Божића у Хрватској је, и попут прошлог, у режији Домовинског покрета и удружења грађана Хрватског православног центра из Вуковара, поново искоришћено за оживљавање теме тзв. Хрватске православне цркве, пројекта који је настао у време усташке НДХ и њеног поглавника Анте Павелића, са циљем покатоличавања и националног преобликовања Срба. За разлику од кафанских “домјенака” које су ДП и ХПЦ организовали ранијих година, последњи у Сплиту је само наоко био углађенији, али су поруке упућене Србима остале исте – да нису засебан народ већ материјал за асимилацију, било кроз превођење у католичанство, било кроз пребацивање у псеудоправославну организацију одвојену од СПЦ.Све то је наставак Павелићеве идеје да “гркоисточњаке”

Академик Василије Крестић iизјава новинарима у Академији наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/, гдје је представљена његова студија чији је издавач Удружење за одбрану ћирилице "Добрица Ерић" из Београда.

Василије Ђ. Крестић О Меморијалном центру српским жртвама геноцида

У „Политици“ објављеној уочи Нове године могли смо прочитати текст из којег смо сазнали да је патријарх Порфирије посетио Меморијални центар жртвама холокауста, који се налази на месту Старог сајмишта, на ушћу Саве у Дунав, и да се у њему поклонио недужним страдалницима. Тај чин нашег патријарха заслужује свако поштовање. Међутим, он намеће питање где је и шта је с Меморијалним центром у којем би се  патријарх поклонио српским жртвама геноцида. Колико знам Јевреји имају у више европских земаља меморијалне центре, што је за похвалу. Ми у Србији немамо ни један. Што нам не служи на част. Више пута, са самог политичког врха чули смо обећања да ће ускоро бити

Рат против заборава професорке Смиље Аврамов

Смиља Аврамов може да нам послужи као драгоцени путоказ на путу националног освешћења и оздрављења. Када је 2. октобра 2018, у 101. години, престало да куца већ увелико ослабљено срце легендарне професорке међународног права Смиље Аврамов, Србија је остала без једног од најумнијих, најобразованијих и најчаснијих представника истинске националне елите. Иако је својим јавним деловањем и написаним књигама вишеструко задужила нашу земљу, мора се приметити да је опроштај од Смиље Аврамов био, баш као и њена слабо посећена сахрана, прилично скроман, а део јавности такође је непријатно изненадило сазнање да цењена професорка никада није постала члан Српска академије наука и уметности. На њен стоти рођендан, пре мало више од пола

Јован Мирић: „Не брини, чика ће то полако“

Убијање српске деце није ни зверство ни дивљаштво, јер ни звери ни дивљаци нису такви. У објашњавању убијања деце не обраћамо се ни биологији ни изворима (ретке) индивидуалне патологије. Обраћамо се култури Једна од теоријских оријентација у психологији, етолошка психологија (или биологија понашања, како се понекад назива), позната је нарочито по методу посматрања живих јединки у природним условима. Најшири теоријски оквир за етологе је теорија еволуције. Свака жива врста располаже, према њима, једним ограниченим скупом за њу специфичних урођених система понашања, који се, иако урођени, могу у мањој или већој мери мењати под утицајем искуства. У проучавању човека етолози су нарочито  били окренути невербалној комуникацији и успостављању везе између мајке

Саша Лончина: Дјеца мученици нису само бројеви, они су заступници наши пред Господом

Ово је слово о народу којег је преостало у траговима, али који ће вјечно остати до последњег да свједочи. Кад се стишају удари, моја култура је још снажнија. Мој modus operandi постане životni izričaj, ако је тако језички уредније. Овим културно уздижем себе и претке своје и потомке своје, ако ми их дарује Господ. И овим одајем вјечни помен и вјечно сјећање на Њих којих сам недостојан! И не, на овом мјесту није сахрањено “само” стотину дјеце. На овом мјесту сахрањен је читав један народ по бројности. Они који умањују или лицитирају бројевима злонамјерни су, ма из којег круга долазе, а има их и у круговима од којих би прије

Академик Василије Крестић iизјава новинарима у Академији наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/, гдје је представљена његова студија чији је издавач Удружење за одбрану ћирилице "Добрица Ерић" из Београда.

Крестић: Демографија рекла да у Европи нема народа који је пострадао као Срби

Академик Српске академије наука и уметности Василије Крестић изјавио је да је број од 700.000 убијених у концентрационом логору Јасеновац онај испод кога српска историографија, надлежне институције и државе не смију ићи, јер је свако друго тумачење срамотно трговање жртвама. Крестић је упозорио да се жртвама не смије лицитирати, те и истакао да увијек стоји иза цифара које су оставили непријатељи – њемачки генерали јер, како каже, “нису имали разлога да обмањују било кога”. – У њиховим извјештајима се налазе те огромне цифре. Према томе, сматрам да без испитивања и ископавања које би требало обавити, морамо прихватити у начелу тај број – рекао је он. Крестић каже да не разумије

Линта један од 26 народних посланика који је поново гласао да се дневни ред сједнице Скупштине допуни тачком Приједлог Декларације о геноциду…

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта је један од 26 народних посланика који је 16. децембра у Скупштини поново гласао да се дневни ред сједнице допуни тачком  Приједлог Декларације о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата. За допуну дневног реда новом тачком треба да гласа најмање 126 посланика од укупно 250 посланика колико чини Народну скупштину.  Испод је извјештај са резултатима гласања. Линта  је био један од 13 народних посланика који је и 25.новембра у Скупштини гласао да се дневни ред сједнице допуни тачком  Приједлог Декларације о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата. Подсјећања ради, Линта

Пропао још један покушај да се Декларација о геноциду у НДХ уврсти у дневни ред Скупштине

Јучерашња, четврта седница Другог јесењег заседања Скупштине Републике Србије забележила је још један неславан рекорд. За поновни предлог да се Декларација о геноциду Независне Државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог светског рата стави на дневни ред дашњег заседања гласало је 26 народних посланика, од 168 колико је било присутно. Према вести РТ Балкан, „За“ Предлог гласали су: Ми снага народа (4 посланика), Ми глас из народа (4), Покрет социјалиста, Народна сељачка странка, Уједињена сељачка странка (3); СНС Александар Вучић (5); Народни покрет, Ново лице Србије (8), Србија центар СРЦЕ (1) и СПС Ивица Дачић (1 посланик). На претходној, трећој, седници јесењег заседања (25. новембра) од присутних 179 посланика, зелени

Сведочење о Јасеновцу у Недићевом Комесаријату за избеглице: Усташе бегунца Фуртулу предале нама и наредиле да га морамо убити – или ће нас све поклати! (1942)

Миливој Николић и Реља Милановић говоре о свом боравку у логорима Госпић и Јасеновац, пренето из књиге Антуна Милетића „Концентрациони логор Јасеновац“ Бр. 97 ЗАПИСНИК ОД 30. АПРИЛА 1942. САЧИЊЕН У НЕДИЋЕВОМ КОМЕСАРИЈАТУ ЗА ИЗБЕГЛИЦЕ И ПРЕСЕЉЕНИКЕ У БЕОГРАДУ У КОЈЕМ МИЛИВОЈ НИКОЛИЋ И РЕЉА МИЛАНОВИЋ ГОВОРЕ О СВОМ БОРАВКУ У ЛОГОРИМА ГОСПИЋ И ЈАСЕНОВАЦ1 ЗАПИСНИК САСТАВЉЕН У КОМЕСАРИЈАТУ ЗА ИЗБЕГЛИЦЕ И ПРЕСЕЉЕНИКЕ У БЕОГРАДУ. НИКОЛИЋ МИЛИВОЈ, рођен 27. септембра 1907. год. у Високом, син. пок. Николе и пок. Јованке рођ. Крстић, неожењен, електроинсталатер. МИЛАНОВИЋ РЕЉА, рођ. 22. априла 1920. у селу Чипулићу, срез Бугојно, син Анђелка и Јелке рођ. Лучић, неожењен, казанџија. Обојица су позвани да даду свој исказ о

Све што сам радила – радила сам за моју Србију

Сретна сам што су деца послушала моје савете, односно савете још мог покојног оца који лежи тамо на дну неке јаме у Јадовну јер је страдао као жртва усташког геноцида. Један од последњих интервјуа проф. др Смиља Аврамов дала је Геополитици, поводом свог 100 рођендана. У том интервјуу, поред тема усташког геноцида над Србима, Трилатералне комисије,  и других, професор Аврамов је говорила и о мање познатим догађајима и појединостима из свог приватног живота; о томе како је као добровољна болничарка лечила рањене војнике Војске Краљевине Југославије у априлском рату 1941. године, о свом оцу кога су усташе убиле а који је био оснивач Српске банке у Загребу и друштва “Привредник”,

Одбацивање Резолуције о геноциду у НДХ: Да ли се Београд плаши гнева Загреба на европском путу?

Резолуцију о геноциду у НДХ донеле су скупштине Црне Горе и Републике Српске, али за расправу о њој није било довољно гласова у српском парламенту. Због чега? У српском парламенту није било воље скупштинске већине да се на дневни ред стави Резолуција о геноциду Независне Државе Хрватске (НДХ) над Србима, Хрватима, Јеврејима и Ромима током Другог светског рата. На заседању Скупштине Србије 25. новембра, за предлог да се о овој резолуцији расправља, гласало је само 13 посланика, није гласало 166 посланика, док нико није био против, па је резолуција одбачена. Ко се плаши гнева Загреба и зашто међу српским политичарима нема јединства, а хрватски је показују? Директор Документационо информационог центра “Веритас” Саво Штрбац је за Јутро

Михаило Меденица

Михаило Меденица: Србин ће с братом на суд, али с крвником за трпезу!

У Скупштини Републике Србије није усвојен предлог Резолуције о осуди геноцид над Србима у НДХ! Да поновим: у Скупштини Републике Србије није усвојен предлог Резолуције о осуди геноцид над Србима у НДХ! Да поновим још једаред, можда не буде звучало толико бедно и срамотно: у Скупштини Републике Србије није усвојен предлог Резолуције о осуди геноцид над Србима у НДХ! Узалуд, што више понављам звучи све страшније, бедније и поразније! Свега тринаест посланика је гласало ЗА, свега 13, свега… Благо нашим крвницима и џелатима! Благо логорима, јамама, вртачама, кочевима, србосјецима, маљевима… Благо свакој звери која је пререзала српски врат! Благо знаним и незнаним гробовима! Благо свакоме жедном српске крви- точите, не жалимо и

Зборник докумената: УСТАШКА ЗВЕРСТВА (1941–1942)

Историјски извори о деловању усташке Независне Државе Хрват­ске (даље: НДХ), уз остало, и о масовној репресији коју је ова држава ’новог европског поретка’ спроводила над национално, расно и поли­тички непожељним становништвом, похрањени су у архивима, углав­ном у Републици Хрватској и Републици Србији. Један од основних извора су и архивски фондови у Немачкој, као и фондови у другим зе­мљама које су деловале на територи ји НДХ. Део архивске грађе, нала­зи се и у Архиву Републике Српске у Бањалуци. УСТАШКА ЗВЕРСТВА ( PDF ) Зборник докумената (1941–1942.) Приредио Милан Кољанин Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког г. др Иринеја БИБЛИОТЕКА ПОСЕБНА ИЗДАЊА Главни и одговорни уредник: Др Небојша Кузмановић Уредници:

Ревизионисти и негационисти усташког логора Јасеновац

Крајем октобра и почетком новембра медијску пажњу у региону привукао је округли сто под називом „Научни приступ истраживању жртава Јасеновца”, одржан 28. октобра у Хрватском сабору, у организацији Клуба заступника Дом и национално окупљање (ДОМиНО) и Хрватских суверениста, који заједно имају четворо заступника, на којем су своја „научна” истраживања износили „дипломирани политолог Игор Вукић, научник и истраживач Никола Банић те истраживач и публицист Перо Шола”, како су их представили хрватски медији.  О томе каква су „научна” открића износили поменути говорници јавност је обавештена преко штампаних и електронских медија. Њихова излагања имају све карактеристике историјског ревизионизма, односно голог негационизма злочина у Јасеновцу, какве ставове годинама износе и у својим „научним” радовима

Жртве Другог светског рата и „наши“ ревизионисти: до када? (2. део)

Шта је речено на недавно одржаном 11. симпозијуму о јасеновачким жртвама у Загребу и због чега су спорне чињенице и тврдње које су том приликом наведене? Друге процене: Стане Зримец, Фрањо Туђман, Ивaн Клаузер и Младен Фригановић. Пише: Никола Милованчев Још један истакнути словеначки статистичар је давних 50-их година 20. века оценио југословенске демографске губитке Другог светског рата у много већим бројкама од Кочовића и Жерјавића. Био је то др Стане Зримец, који је дуго времена био начелник демографског одељења Статистичког завода Словеније, дакле уједно и демограф по ужој специјалности. Неколико деценија он је тај посао је радио и за Уједињене нације, чак и организовао пописе у Камбоџи, Алжиру, Обали Слоноваче

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Божић у Придворици 1942.

У знак сjећања на невине жртве jедног од наjмонутрознииjих злочина, покољ српског становништва

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.