Данас се навршава 17 година од почетка НАТО агресије на Савезну Републику Југославију, која је трајала пуних 78 дана уз велики број жртава СИНОВИ моји, драги. Тигрови 98. јуришног пука. Летесмо до данас хиљаде летова изнад наше отаџбине. Летесмо и уживасмо у њеној лепоти. Али, данас… данас вас не водим на такав лет. Данас вас водим на лет са којег се, можда, нећете вратити. Можда је ово лет у смрт. Али, не обичну, већ часну. То је привилегија одабраних. И, данас, као небројано пута у нашој историји, то не наређује наша команда. То наређује Србија, војници моји челични. Иста она Србија у којој проведосмо најлепше дане. Србија зове! Знам, драги

Навршава се 17 година од НАТО агресије и бомбардовања некадашње СР Југославије и Србије, а за жртве, међу којима је био велики број цивила и дјеце, као и за разарање цивилних објеката, школа, болница до данас није нико одговарао, нити је отворено питање одговорности и ратне одштете. Одлука о бомбардовању тадашње СРЈ донесена је, први пут у историји, без одобрења Савјета безбједности УН, а наредбу је тадашњем команданту НАТО снага, америчком генералу Веслију Кларку, издао генерални секретар НАТО Хавијер Солана. СРЈ је нападнута под изговором да је кривац за неуспјех преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија. У НАТО операцији, која је у Србији позната

“Кажу, прва је пала баш на нас. Ако је тако, онда сам ја прва жртва НАТО. Било је то у 20.03 сати. Брдо Обосник, Бококоторски залив, 235. Центар за стационарну везу бивше Војске Југославије. Чуо сам зујање и одмах после тога експлозију. Схватио сам да летим три или пет метара и да ударам главом о неки зид. После нисам знао ништа. Отворио сам очи тек на ВМА у Београду. Нисам знао ни који је дан, ни месец, ни година. Око мене неки генерали који су ми ту, у кревету, уручили решење о унапређењу и медаљу за посебне заслуге. Дали су ми и велику плакету са Указом који је потписао Слободан

Лозанка Радоичић, мајка војника Владимира (19), мртвог хероја са карауле Кошаре. После четрнаест година примила пресуду: за смрт њеног сина криви су недоступни злочинци Откад је стигла ова пресуда, ока нисам склопила. Питам се: шта ме још држи у животу? И, одговарам самој себи: сећање! Док је оно живо, жив је и мој Влада. Лозанки Радоичић из Београда, мајци војника Владимира (19), хероја са Кошара, после четрнаест година трагања за правдом, коначно је стигла пресуда. Виши суд у Косовској Митровици, у име народа, изрекао је казну убицама њеног сина. Младића који је, само после три месеца у Нишу, на редовном одслужењу војног рока, септембра 1998. године, упућен на караулу Кошаре,

Војска Србије је с поштовањем вратила свештеничку службу. У Команди за обуку ВС, богомоља је посвећена Светом Теодору Тирону, чије име на грчком значи – регрут ПОБОЖНИ печат треба да краси сваког војника са овог поднебља, а мото који је својевремено изрекао мајор Драгутин Гавриловић и данас краси Команду за обуку Војске Србије у Топчидеру. Тамо јасно пише типично православни животни и ратнички став: “Према непријатељу буди немилосрдан, а према заробљенику – милостив”. О улози војног свештеника, традиције, осећања према породици, узорима и Богу разговарали смо са оцем Селимиром Вагићем, војним свештеником. Откад је, 2013. године, враћена професија духовника који брине о војним лицима, Вагић се посвећенички бави овим позивом.

У Гораждевцу је данас постављен нови споменик жртвама НАТО бомбардовања и двојици дјечака убијеним на ријеци Бистрици, рекао је Срни Милош Димитријевић, предсједник Привременог вијећа општине Пећ са измјештеним сједиштем у Гораждевцу. “Постављен је споменик, а откривање ће бити накнадно организовано”, рекао је Димитријевић. Споменик је порушен почетком децембра прошле године када су непозната лица у њега испалила више хитаца из аутоматског оружја. Предсједник Српске листе Славко Симић тада је најавио да ће Српска листа обновити споменик у центру Гораждевца. “Надам се да неће више доћи до скрнављења споменика. Очекујем да се грађани Пећи уразуме, да се уразуме и безбедносне институције како се инциденти овде више не би догађали”, рекао

Када је 1999. уз НАТО бомбе на Југославију кренула и незапамћена медијска хистерија по европским медијима против „грозних Срба“, међу реткима који су стали иза бомбародованих нашао се Немац, адмирал Елмар Лудвиг Шмелинг, бивши шеф Немачке обавештајне службе и потоњи шеф Контраобавештајне службе НАТО. Иако је тада био у пензији, Шмелингов официрски ауторитет био је довољан да у Немачкој одјекну његове речи: „Стид ме је као човека и официра што моја држава трећи пут у овом веку напада малу Србију!“ Априла 1999. разобличили сте медијски НАТО мит о хуманитарној НАТО интервенцији у Југославији у циљу спасавања угрожених Албанаца. – Да, указао сам да су тврдње Рудолфа Шарпинга, министра одбране тадашње