Američki kongresmen Majk Tarner jako se pre neki dan uznemirio u Podgorici. Preneli svi mediji u regionu. Kongresmen je mirno šetao Podgoricom, ili se vozio automobilom, to nije razjašnjeno, sve dok njegove pravedne američke oči nisu ugledale bilbord ispisan ćirilicom – „Djecu ti nećemo oprostiti“. Sad, da li kongresmen zna srpski i ćirilicu, ili su mu poruku preveli saveznici iz Podgorice, ne zna se, zna se da ga je jako uznemirila. Pošto se uznemirio kongresmen, uznemirili su se i mnogi od Podgorice do Beograda, i dalje. Strah ih  uhvatio. Jer, nije mala stvar kad se uznemiri kongresmen, i to američki, koji se svojim prijateljima i saveznicima u Podgorici odmah požalio

Rat koji je NATO poveo protiv SRJ 1999. bio je eklatantan primer kršenja međunarodnog prava i povelje UN. A naš prijatelj Jens reče kako je „taj rat poveden da bi se zaštitili civili“ Zapravo kao generalni sekretar NATO-a, Jens Stoltenberg verovatno nije ni mogao ništa drugo da izjavi. Naime, izrazio je žaljenje za sve nevine civilne žrtve agresije NATO-a na SR Jugoslaviju 1999. godine. Što, po njegovom mišljenju, znači da su postojale i civilne žrtve koje nisu bile nevine i, naravno, da žrtve među vojnicima, podoficirima i oficirima, pripadnicima oružanih snaga SRJ nikako nisu bile nevine. A rat koji je NATO poveo protiv SRJ 1999. bio je eklatantan primer kršenja

Gospodin Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO pakta žali zbog „kampanje alijanse u Srbiji 1999. godine“! Toliko žali da verovatno noćima ne spava. Izlaze mu na oči slike onih momaka koje je, ni krive ni dužne, NATO „tomahavk“ raskomadao na Torniku na Zlatiboru, pa im tela bila razbacana stotinama metara okolo, po borovima. Sakupljali ih njihovi najmiliji sledećeg, crnog jutra koje je, kao, svanulo nad planinom. Nikad tu sliku, koju sam tog prolećnog jutra 1999. godine video pod Tornikom, neću zaboraviti. Ne može Stoltenberg da izbaci iz glave slike pobijene dece po Srbiji, pa zbog toga žali, grize ga savest zbog tona osiromašenog uranijuma razbacanog po Srbiji, zbog kasetnih bombi koje

U agresorskom napadu na SRJ tokom 1999.te godine korišćen je osiromašen uranijum, potvrdio je britanski biolog Rodžer Kofil, prenosi BBC. Prema rečima Kofila, kao posledica NATO bombardovanja iz 1999.te godine u narednom periodu najmanje još 10.000 ljudi u Srbiji će umreće od raka. On je do svojih prognoza došao u svojoj laboratoriji u južnom Velsu, a o pomenutoj problematici pričao je na londonskoj konferenciji posvećenoj problematici bombardovanja američkih i britanskih snaga, osiromašenim uranijumom u Iraku, 1991. godine. Inače, ovo nije nova tema, o tome je još 1999. godine pisao BBC, a sudeći po povećanom broju obolelih od kancera na ovim prostorima crne prognoze su se, na žalost, ispostavile i više

Ta ’99. godina 20. veka ostaće zauvek upamćena kao veliki propust i promašaj osionih ljudi i institucija. Što je najgore od svega, akteri tog nedela nazvali su zlodejstvo imenom „Milosrdni anđeo“? Ta ’99. godina 20. veka ostaće zauvek upamćena kao veliki propust i promašaj osionih ljudi i institucija. Što je najgore od svega, akteri tog nedela nazvali su svoje zlodejstvo čudnim imenom „Milosrdni anđeo“? Dobro se zna koje ime sleduje anđelu zlodelatniku! Ali da ne idemo dalje, jer tako nešto bi nas odvelo u religijsko praznoslovlje. Međutim, tačno imenovanje onoga što se dogodilo i stvarno pamćenje sa rasuđivanjem bez praznoslovica važno je i potrebno. Ako bismo odustali od toga, značilo

KOŠARE – Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Jablanović položio je danas kod nekadašnje granične karaule Košare venac i odao počast poginulima u bici na tom mestu. „Danas smo ovde na časnom mestu, gde su najveći heroji srpskog naroda i države Srbije branili svoju zemlju od NATO agresora punih 82 dana. Ovde je stradalo 108 pripadnika VS i danas u ime Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja položili smo venac i odali čast posle 17 godina herojima koji su branili svoju otadžbinu”, istakao je tom prilikom Jablanović. Napomenuo je da su tada državu branila uglavnom deca od 18-19 godina, u cvetu mladosti,

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pokrenulo je inicijativu da se kroz novi zakon o pravima boraca, podizanje spomenika i snimanje filma o borbi na Košarama vrati dostojanstvo svima koji onima koji su branili Srbiju, izjavio je danas ministar Aleksandar Vulin. Vulin je posle sastanka sa borcima koji su učestvovali u odbrani Košara kazao novinarima da je imao čast da razgovara sa ljudima koji su za svoju državu dali sve, a koji od nje nisu tražili puno. „Ministarstvo rada kao svoju dužnost, ali više kao čast doživljava mogućnost da se bori za poboljšanje položaja pripadnika boračkih organizacija. Svi naši borci, bez obzira da li su bili na Košarama,

Porodica mu gladuje: Vojislav Perović, otac troje maloletne dece i ratni invalid, koji je spasao celu jedinicu, fizikališe i dresira pse kako bi preživeo jer mu ni žena nije zaposlena Oficir, otac troje maloletne dece, invalid. Čovek koji je najzaslužniji što su se svi vojnici iz legendarne jedinice „Džoker“, posle krvave odbrane karaule Košare, živi vratili svojim kućama. Ratni heroj Vojislav Perović (45) danas kosi travu u tuđim dvorištima i dresira pse. Tako preživljava. Na tribini održanoj pre tri dana na Pravnom fakultetu u Beogradu povodom navršavanja 17 godina od završetka bitke na Košarama, najčešće se moglo čuti ime Vojislava Perovića. Junačka jedinica Zlatko Solunac, pripadnik 5. bataljona 125. motorizovane

Ovih dana navršava se 17 godina od kada je Vojska Jugoslavije poslije potpisivanja Kumanovskog sporazuma otišla sa Kosova i Metohije. Ovo ne izgleda kao vojska koja je poražena! Ovom rečenicom je jedan od američkih novinara na Merdarama, prelazu između Srbije i Kosova i Metohije, negdje u ovim danima 1999. godine komentarisao, više za sebe, odlazak srpske, tada jugoslovenske vojske sa Kosova i Metohije, poslije potpisanog Kumanovskog vojno- tehničkog sporazuma SRJ—NATO 9. juna. Kolona tenkova i vojnih vozila Vojske Jugoslavije kao pod konac, sa kojih se vijorila srpska zastava, 13 dana prije Vidovdana, tačnije 15. juna 1999. godine, krenula je sa Kosova, poslije 78 dana NATO bombardovanja. Pratila ih je kolona civilnih vozila, Srba koji su uporedo sa njima, mnogi