arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

“Насиље на сваком кораку”

14. октобар 2019.

Убиство аустријског надвојводе Франца Фердинанда и његове супруге Софије је изазвало насилне антисрпске демонстрације гневних Хрвата и муслимана тог истог дана, 28. јуна 1914, и већим делом сутрашњег дана. Ово је довело до дубоке међуетничке подељености каква није забележена у дотадашњој историји. Руља је усмерила свој бес ка пословном простору у власништву знаменитих Срба, Српској православној цркви, школама, Српском културном друштву “Просвјета”, које је имало своје просторије у готово свим већим градовима, банкама и редакцијама српских новина. Током насиља у многим местима било је и мртвих. Предвече, 28. јуна 1914. године у Загребу је била несносна спарина. Али то не спречава неколико стотина Загрепчана, после вести да је у Сарајеву

Дан сјећања на жртве геноцида над Јерменима 24. априла

6. фебруар 2019.

Француска ће 24. април обиљежавати као Дан сјећања на жртве геноцида над Јерменима почињен током Османлијског царства, одлучио је француски предсједник Емануел Макрон. Он је током вечере Координационог савјета јерменских организација у Француској подсјетио да је Француска једна од првих земаља које су осудиле „убилачки лов“ на јерменски народ у Османлијском царству. Питање геноцида над Јерменима питање је које је изазивало редовне сукобе између Турске и чланица ЕУ. Француска је званично признала геноцид 2001. године. Макрон је истакао да је о овој одлуци раније обавијестио турског предсједника Реџепа Тајипа Ердогана, уз напомену да жели да одржи отворен дијалог са Турском. Турска прихвата да су многи Јермени убијени у Османлијском царству

ХРАБРА ЕПСКА ПРИЧА: Серија „Подморница“ о Другом светском рату вредна 32,8 милиона долара

26. новембар 2018.

Тони Сеинт, сценариста серије „Подморница“. Снимана у Минхену, Ла Рошелу, Прагу и на Малти, ова аутентична осмоделна серија приповеда о изборима и преживљавању, истражујући животне невоље. НЕЋЕТЕ зажалити уколико зароните са посадом дуго ишчекиване серије „Подморница“, за шта ће вам се прва прилика указати већ вечерас, од 21.00, на каналу Епик драма. Ово остварење вредно 32,8 милиона долара, пратићемо понедељком у поменутом термину, са по две једночасовне епизоде заредом. Снимана у Минхену, Ла Рошелу, Прагу и на Малти, ова аутентична осмоделна серија приповеда о изборима и преживљавању, истражујући животне невоље настале у периоду Другог светског рата, и сурову реалност живота током тог бесмисленог сукоба. Глумачку екипу чине: Вики Крипс („Фантомска

ПЈОНГЈАНГ ЗАХТИЈЕВА ОДШТЕТУ ЗА ПРИНУДНИ РАД КОРЕЈАЦА

16. новембар 2018.

 Делегација Сјеверне Кореје позвала је Јапан да плати „значајну одштету“ за принудни рад и регрутовање Корејаца током Другог свјетског рата и осталих азијско-пацифичких сукоба, јавили су јужнокорејски медији. Шеф делегације Сјеверне Кореје Ри Џонг Хјок је у ријеткој посјети Јужној Кореји осудио „злочине којим су прекршена људска права“, позивајући Јапан да изнесе у јавност податке о „отимању Корејаца на силу“ и да плати значајну одштету, по узору на послијератну Њемачку. Он је на конвенцији у Гојангу рекао да Јапан тврди да се не ради о случају за компензацију, иако је јужнокорејски суд одлуку о одштети донио прије одређеног времена. „Ми, читав корејски народ, од Јапана оштро захтијевамо искрено размишљање, извињење

Од геноцида до мнемоцида

14. новембар 2018.

Борба за памћење геноцида над Јерменима траје и данас. За разлику од холокауста, код ког су прошле године и деценије док истина о покољу европских Јевреја није стигла до светске јавности, код агета, како Јермени зову катастрофу свог уништавања, од самог почетка није било ничег нејасног, није било заташкавања ни нагађања. Додуше, 1915. још није постојао Лемкинов правни термин „геноцид“, али за оно што се тада догађало било је довољно сведока, и они су то описали јасним речима. Сви су све јасно могли да виде, и тек је историја спуштала вео за велом на читав догађај и од историјске истине начинила предмет политичког спора. Кад се Први светски рат завршио,

Пилота идентификовали по прстену: ‘Мој тата коначно путује кући’

13. новембар 2018.

ПОТРАГА: Посмртни остаци Eugenea P. Forda, америчког пилота бомбардера, откривени су у љето 2017., а сад су идентификовани. Он је био једини ожењени члан посаде. Мој брат Richard, који је умро 2008., казао ми је: ‘Ако пронађу нашег оца, нека га покопају на војном гробљу у Арлингтону’. Жеља ће му се сад остварити, казала је Norma Ford Beard (74), кћи поручника Eugenea P. Forda, чији су посмртни остаци пронађени покрај Виса. Norma Ford Beard посљедни пут је видјела свога оца када је била дијете. – Видио ме када је стигао кући на допуст, али онда се вратио у рат и погинуо. Уопће га се не сјећам. Дуго времена нисмо знали

Париз више није Град светлости

12. новембар 2018.

Црни вео преко историје – француска администрација „заборавила” да ода заслужену почаст Србији, која је током Првог светског рата изгубила између 1,1 и 1,3 милиона становника и 62 процента мушке популације. Застава Косова у цркви Нотр Дам, распоред седења на централној париској прослави послужили су француским организаторима да Дан победе у Првом светском рату више личи на дан победе у косовском рату 1999. Француски председник Емануел Макрон је у импресивном говору, јасно циљајући на Доналда Трампа, који проповеда америчку „изузетност”, осудио покушаје доминације, описујући национализам као „издају патриотизма” и позвао окупљене лидере да не забораве лекције прошлости. Испоставило се да је његова администрација „заборавила” да ода заслужену почаст Србији, земљи

Почиње суђење бившем стражару нацистичког логора

6. новембар 2018.

У њемачком граду Минстеру данас почиње суђење бившем стражару у нацистичком концентрационом логору Штутхоф /Stutthof/, који се суочава са 100 тачака оптужнице која га терети за саучесништво у убиству. Оптужени 94-годишњи мушкарац био је стражар у логору, недалеко од пољског града Гдањска, у периоду од јуна 1942. године до септембра 1944. године. Тужилаштво је саопштило да је мушкарац из града Боркен /Borken/ знао да су логораши брутално убијани. Тужилац Андреас Брендел рекао је да се оптужени прикључио одреду СС, оружаном крилу нацистичке партије, када је има 18 године и да је „омогућио многа ужасна убиства“, пренио је ДПА. Према неким процјенама, у логору Штутхоф убијено је више од 85.000 људи.

Пољаци траже новац, Нијемци кажу да од тога нема ништа

29. октобар 2018.

Пољски предсједник Анджеј Дуда истиче да Пољаци још очекују исплату репарације за штету почињену током Другог свјетског рата, а владајућа странка Правда и солидарност израчунала је да би Њемачка морала да исплати око 700 милијарди евра одштете. Дуда за њемачки лист „Билд“ поручује да за Пољску питање репарације није завршен процес. Неколико дана уочи њемачко-пољских консултација на нивоу влада, Дуда је говорио о сазнању бившег пољског предсједника Леха Качињског да ратна штета Пољској никада није исплаћена. Tо се нарочито односи на Варшаву, коју је њемачка војска током Другог свјетског рата готово потпуно уништила. „Ријеч је о истини и преузимању одговорности“, поручује Дуда. Он објашњава да је пољска парламентарна група потврдила

Хитлер и Гебелс му забранили филм

19. октобар 2018.

Режисер Златан Дудов, рођен у Димитровграду пре 115 година, био познатији у иностранству него међу нашим светом. Умакао нацистима и однео у Француску филм „Мехурићи од сапунице“. Име режисера Златана Дудова, рођеног пре 115 година у Димитровграду, мало је познато и међу филмаџијама, а камоли међу „обичним“ светом – упркос томе што би се деловима његове биографије поносили многи филмски радници. Нико није постао владика у свом селу, каже народна пословица, која се савршено уклапа у судбину уметника који је био познатији у Европи пре и после Другог светског рата, него међу нама. Да није ретких заљубљеника у филмове и истраживања, попут новинара Петра Виденова и Ивице Иванова из Димитровграда,

Берлин због Србије лупа пацке Загребу

15. октобар 2018.

ЕУ не одобрава нови талас уцена из Хрватске и претње блокадом европског пута. ОФАНЗИВА Хрватске, која на свим фронтовима покушава да отежа европске интеграције Србије и одакле свакодневно стижу претње блокадом нашег пута ка ЕУ, наишла је на велико неодобравање водећих чланова Уније, пре свих Немачке – сазнају „Новости“. Према нашим информацијама, званични Берлин већ је неформалним каналима послао упозорење Загребу да недобросуседска реторика и бујање национализма нису добродошли. Последња конкретна опомена Хрватској дошла је пре неколико дана, када већина амандмана које су њихови посланици покушали да уграде у извештај о Србији, известиоца Европског парламента Дејвида Мекалистера, није прошла. Аларм у водећим европским престоницама због понашања Загреба „упалио се“ и

Православна поука: Протојереј Андреј Ткачов – о Смрти. Погледи.

11. октобар 2018.

Прича се тиче Почајевске Лавре, у годинама религиозних конфликата у Западној Украјини. У Богородичиној цркви се окупио велики број бранилаца вере, по чину ништа мањем од протојерејског. Паметне очи, густе браде, озбиљне речи. Дискутовали су, саветовали се, уздисали, слегали раменима, износили предлоге. Једно питање: шта чинити? Појачати молитву. Договорити се са властима. Тражити компромисе на лицу места. Претрпети све, можда ће проћи. Чврсто бранити веру. Све муче исти проблеми. Како сачувати народ? Како одржати парохије? Где тражити помоћ? Питања је више него одговора, и свако на свој начин, поламо мутно разумева ситуацију. Ипак, да се сви сложе са једним одговором, – тога није било. Није се чуо. У тренутку када

Амерички генерал који је хвалио српску војску

9. октобар 2018.

Даглас Мекартур, стратег са Марне, херој са Пацифика и начелник Главног генералштаба војске САД, током посете Београду септембра 1931. године одао је признање храбрости и способности нашег војника. Даглас Мекартур (1880–1964) у историју је ушао као један од најславнијих и највише одликованих америчких генерала. Запамћен је по акцијама током окупације Веракруза 1914, напуштању Филипина 12. марта 1942. уз легендарну поруку „Вратићу се”, победама на Пацифику током 1945, церемонији потписивања капитулације Јапана 2. септембра 1945. и борбама у Корејском рату (1950–1953). Мекартур је академију Вест Поинт завршио 1899. као први у класи, након чега је уследило вртоглаво напредовање. Савременици су га описивали као егоистичног официра, преокупираног саморекламерством. Ова карактеристика није била

Немачка: Заборављени српски ратник у Улму

21. август 2018.

Српско војничког гробље у Улму у протеклој години, стогодишњици почетка Великог рата, највише су посећивали Срби у немачкој покрајини Баден-Виртемберг. Сви који су желели и могли отишли су да поклоне сенима палих младих бораца у Првом светског рату, чији се посмртни остаци налазе на Градском гробљу у Улму. Споменик је дугачак четири и висок три метра, симболизује српског војника који лежи на камену у униформи са шајкачом, а под „уснулим“ каменим војником леже кости 142 српска ратника. Напомена редакције портала Јадовно.срб.: Овај прилог је први пут објављен на нашем порталу 10. марта 2017. године. Посвећен је српским војницима, ратницима Дринске, Моравске, Тимочке дивизије, који су пали у немачко заробљеништво. Подигла

Добровољци стижу на Солунски фронт

10. август 2018.

Велики губици које је српска војска претрпела могли су се попуњавати једино добровољцима међу исељеницима и ратним заробљеницима југословенског порекла у савезничким земљама. Посебно ваља истаћи да је 20. јула 1917. године објављена Крфска декларација српске Владе и Југословенског одбора о ослобођењу и уједињењу свих Срба, Хрвата и Словенаца у слободну националну и независну државу, што је у редовима српске војске и међу добровољцима примљено као крупан корак на путу стварања заједничке југословенске државе и знак да су велике жртве дате на бојном пољу већ почеле да дају своје плодове. Велики губици које је српска војска претрпела на Солунском фронту могли су се попуњавати једино прикупљањем добровољаца међу југословенским исељеницима

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Јадовно 1941. – Летак

ПРОТИВ ЗАБОРАВА Преузмите летак у PDF формату Јадовничку мисију можете помоћи ако

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА