ИВАН ПЕТРОВИЋ Највеће заслуге за миран прелазак Срба преко Албаније 1915. године припадају скопском Србину Смаји Феровићу Смајо Феровић, познати скопски Србин мухамеданске вере, потиче из породице диздара Омерагића из Гусиња, једне од најстаријих и најугледнијих породица у том крају. Његово право презиме требало је да буде Омерагић, али узео је презиме својих ујака. Преци су му били Срби хришћанске вере, исламизовани након пропасти српских средњовековних држава. Смајо Феровић је национални радник још од „турског доба“. Војним вештинама обучавао се у четничкој школи у Прокупљу, а касније је био припадник Рудничког одреда под командом Воје Танкосића. Важио је за сталоженог и храброг ратника и, истакавши се у борбама, заслужено је

Обележавање 101 године од чувене ратне епопеје у Црној Гори Мојковац – Немојте се бојати јунаци, ако буду крвави бадњаци… овако је, пред Бадњи дан и Божић 1916, на положајима око Мојковца, чувени командант црногорске војске, дивизијар и сердар Јанко Вукотић соколио своје храбре, али измрзле и изгладнеле јунаке који су у та два дана срушили сан аустроугарске империје да уништи српску војску у повлачењу. – Преци зову у Мојковац – поручило је удружење грађана под називом „Мојковчани“ поштоваоцима јуначког дела и позвало на други Мојковачки марш на Божић, у 11 сати испред храма посвећемог Христовом рождеству. – Наш пут је пут предака. Иако су њихови подвизи тешко достижни, дужни

Служењем Свете архијерејске литургије у Храму Светог Петра и Павла у Добоју јутрос је настављено обиљежавање 100 година од интернације Срба у први организовани логор у цивилизованој Европи гдје је 12.000 лица изгубило живот. Након литургије биће служен и парастос у Храму Светог Петра и Павла, док је за 12.00 часова планирано полагање вијенаца на споменик „Добојски логор 1915-1917“, који се налази на мјесту некадашњег логора у непосредној близини садашње жељезничке станице, а који је освештан 1. јула. У оквиру обиљежавања 100 година од интернације Срба у први организовани логор у цивилизованој Европи, јуче је у Добоју одржана духовна академија. Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао

Над Србима је извршен први масовни геноцид у Европи чија је методологија настављена у усташким логорима током Другог свјетског рата, рекао је министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић на духовној академији посвећеној страдалницима добојског логора, у којем је од 1915. до 1917. године убијено 12.000 Срба. Савановић је подсјетио да је кроз добојски логор, који је формиран 27. децембра 1915. године, до 5. јула 1917. године интернисано 45.791 лице српске националности, међу којима и 17.000 жена и дјеце. – Добојски логор показује сву трагедију и страдања српског народа почетком двадесетог вијека када је Аустро-Угарска добила мандат да окупира БиХ на Берлинском конгресу – рекао је Савановић. Он

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић рекао је да је добојски логор у Првом свјетском рату био прво организовано масовно стратиште у дотадашњој историји цивилизоване Европе. „У том логору, према процјенама, интерниран је 45.791 Србин, од којих је било 17.000 жена и дјеце, док је у свему томе страдало 12.000 Срба“, истакао је Савановић на конференцији за новинаре у Бањалуци. Савановић је подсјетио да су офанзива Аустроугарске против Србије у првој години рата завршила потпуним сломом у биткама на Церу и Колубари, истичући да се те битке сматрају највећим побједама Српске војске у Првом свјетском рату. „Ови порази и реализација стратешких и политичких циљева Аустроугарске један је

Нико осим Срба своју државу није утопио у „вишенационалну задругу“ Децембар је месец када се многи сећају некадашње Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Првог дана овог месеца једна држава је формирана, а друга сахрањена. Након три узастопно добијена рата, Србија је престала да постоји. Неки историчари мисле да је нестала на врхунцу наше историјске висине, каквим се сматра почетак 20. века. Још мало па ће се навршити цели век како су Никола Пашић и краљ Александар ставили надгробну плочу на Србију: јесу ли то морали или су хтели, и шта би било да су поступили другачије? Нема примера у познатој, а озбиљној историји, да је неко, као Срби, добровољно своју

У Историјском музеју Србије у четвртак вече ће бити отворене две мултимедијалне изложбе Две поставке посвећене Великом рату биће свечано отворене у четвртак од 18 часова у Историјском музеју Србије: гостујућа изложба солунског Музеја византијске културе „Француско-српска болница у Седесу, Солун“ и домаћа „Србија 1915-1916“ . Аутори поставке која долази из Грчке су археолог др Анастасиос Антонарас и др Јоанис Моцијанос, који су уз помоћ богатог фотографског и видео материјала, али и уз оригиналне експонате Историјског музеја Србије, приказали Велики рат на Солунском фронту из угла обичног човека. За овај пројекат потакло их је ново откриће извесног броја предмета у некадашњем Седесу (данас Терми), надомак Солуна, где се налазила француска

Крвава је била прва година Великог рата кад се на малу Србију сручила моћна војна сила Аустроугарске царевине. Крајем лета снажно је напала и брзој победи се надала, али је на измаку јесени безглаво преко Дрине бежала. О тим данима кад је срце јуначко било јаче од окупаторских хаубица, писао је официр српске војске Иван С. Павловић, командант ужичке здружене бригаде у време кад су новембра 1914. српске снаге, материјално и бројчано слабије, својом одлучном офанзивом окупатора протерале из земље. Те Павловићеве записе штампао је ужички Историјски архив, поводом века од Великог рата, као репринт издање „Из наше офанзиве 1914. године: Заузеће Ужица, гоњење Аустријанаца 25–28. новембра 1914”. Реч је

У Мркоњић Граду, служењем парастоса и полагањем вијенаца обиљежена је 92-годишњица од подизања споменика краљу Петру Првом Карађорђевићу Мркоњићу. Споменик је подигнут 14. децембра 1924 године, а открио га је краљев изасланик војвода Јанко Вукотић Сердар. Након четири мјесеца, од откривања споменика 1.априла 1925.године Мркоњић Град је добио садашњи назив. Споменик су 28.априла 1941.године порушиле усташе уз помоћ њемачке војске. Обновљен је 1991.године, да би га 10.октобра 1995.године порушили припадници Оружаних снага Државе Хрватске и Хрватског вјећа одбране. Поново је обновљен 1996.године. Извор: Радио Телевизија Републике Српске Везане вијести: Данас 95 година од смрти краља Петра Првог Ослободиоца …

Музеј историје Југославије данас слави 20 година постојања Најпосећенији музеј у Србији, Музеј историје Југославије, који годишње обиђе 120.000 људи, започеће данас од 10 часова, уз своју публику, прославу 20. рођендана, изложбом једног предмета „Трчање кроз време“. У објекту Музеја 25. мај, наиме, биће изложена једна од четири соколске штафете које су у септембру 1940, поводом седамнаестог рођендана Петра Другог Карађорђевића, престолонаследника и старешине „Сокола“, стигле у Београд у организацији Савеза сокола Краљевине Југославије. Штафета је ношена од Скопља, Ниша и Крагујевца до Београда, а МИЈ је откупио ове године, током трајања изложбе „Ко је соко – тај је Југословен“. Музеј у чијем слогану пише „Ми чувамо сећање“, својим посетиоцима

Окупатор до ослобођења града није стигао да пренесе остатке свих аустроугарских војника из масовних гробница у Београду и Земуну Аустроугарски војници погинули током борби за Београд 1914–1915. сахрањивани су у провизорним гробницама широм града. Након окупације, од октобра 1915, рањеници преминули у резервним болницама сахрањивани су око објеката Војне болнице на Врачару и на привременој локацији уз градско „Ново гробље”. Војни генерални гуверман у Србији је убрзо покренуо питање формирања сталног, централног војног гробља. За ову намену одређено је дотадашње привремено аустроугарско војничко гробље поред североисточног дела „Новог гробља”. Аустроугарска парцела се граничила са српским војничким гробљем, на којој ће после рата бити подигнута спомен-костурница браниоцима Београда. До 9. октобра

После две деценије поново иницијатива да се обнови Централно гробље наше војске у Великом рату. После Другог светског рата на месту 2.500 крстача посађена шума Прошло је пуних 18 година откако је Милослав Самарџић, главни и одговорни уредник „Погледа“, поднео крагујевачкој скупштини иницијативу да се обнови „српски Зејтинлик“ – српско војничко гробље из 1914-1915. године, на простору Шумарица, између каменог лава и хотела, где су сахрањиване жртве са Цера, Колубаре и других битака. Ова иницијатива је својевремено прихваћена, али до данас није реализована. Самарџић је поново, скоро две деценије касније, преко медија иницирао обнову 2.500 старих гробова. – Срамота је да скоро нико не зна да поред старог српског гробља,