arrow up
Ж | Ž
Ж | Ž

НАЈАВА: Изложба „Спашавање Србије: америчка мисија и епидемија тифуса у Србији 1915.“

Центар за примењену историју и Историјски музеј Србије Вас са задовољством позивају на отварање гостујуће изложбе аутора др Милована Писарија „Спашавање Србије: америчка мисија и епидемија тифуса у Србији 1915.“ Изложбу отварају: др Душица Бојић, директорка Историјског музеја Србије др Милован Писари, директор Центра за примењену историју представник Амбасаде САД у Србији Понедељак, 11. фебруар 2019. године у 18:00 часова Историјски музеј Србије, Трг Николе Пашића 11 Извор: Центар за примењену историју CPI

Дан сјећања на жртве геноцида над Јерменима 24. априла

Француска ће 24. април обиљежавати као Дан сјећања на жртве геноцида над Јерменима почињен током Османлијског царства, одлучио је француски предсједник Емануел Макрон. Он је током вечере Координационог савјета јерменских организација у Француској подсјетио да је Француска једна од првих земаља које су осудиле “убилачки лов” на јерменски народ у Османлијском царству. Питање геноцида над Јерменима питање је које је изазивало редовне сукобе између Турске и чланица ЕУ. Француска је званично признала геноцид 2001. године. Макрон је истакао да је о овој одлуци раније обавијестио турског предсједника Реџепа Тајипа Ердогана, уз напомену да жели да одржи отворен дијалог са Турском. Турска прихвата да су многи Јермени убијени у Османлијском царству

Положај ратних ветерана у Србији: За четнике нема пензије

Пре неколико дана “Вечерње новости” су “изненадиле” ветеранску популацију тврдњом да ће предлог новог закона о правима бораца односити и на ветеране, војне и цивилне инвалиде, као и чланове породица и оних који су ратовали против НАТО. Заправо, погодности из предлога новог закона о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица, односиле би се, према овом тексту, на учеснике свих ратова – почев од балканских, па закључно са НАТО бомбардовањем 1999. То значи, тврдио је овај дневник, да ће закон важити и за четнике, али и припаднике војске Kраљевине Југославије од 6. до 17. априла 1941, те учеснике Равногорског покрета од 17. априла 1941. до 15.

Војвода Путник / Петар Бојовић у време када је постао војвода

Понижавања великих српских војсковођа

Узлети и страдалаштва славних војвода Радомира Путника и Петра Бојовића. Судбине војника чији су животи повезани са историјом Србије. Путник сазнао од благајника да је смењен. Бојовић таљигама пребачен на Ново гробље Крф, децембар 1915. године по старом календару. Српска влада на челу са Николом Пашићем и престолонаследником Александром Карађорђевићем је неумољива. У насталој атмосфери међусобног оптуживања ко је крив за трагични исход ратовања и Албанску голготу, да би се прикрило неразумно одбијање Лондонског уговора и посвећеност стварања заједничке државе троименог народа, сва одговорност је пребачена на војну команду. Наравно, на челу са начелником штаба Врховне команде, војводом Радомиром Путником. Човек који је дванаест и по година био министар војске

Руски добровољци који су дали животе за Републику Српску

Олег Валецки, Рус, припадник Војске Републике Српске у Одбрамбено-отаџбинском рату је изјавио: Руски добровољци су ојачали српску војску не само бројно, већ и психолошки, давали су Србима велику моралну подршку и зато је непријатељска пропаганда настављала да тврди да у борбеним дејствима учествују хиљаде “руских плаћеника”. Број добровољаца за све време рата није премашио 600-700 људи”. Погинуло је 37 руских добровољаца. Први споменик руским добровољцима је подигнут у Вишеграду. Споменик је подигнут средствима донатора из Русије, средствима Владе Републике Српске, а у организацији удружења грађана српско-руске заједнице “Завет” из Бијељине.   Председник удружења грађана српско-руске заједнице “Завет” из Бијељине, Саво Цвијетиновић је истакао: Морамо знати да је у то време

Ђура Каћурић

Споменик деди хероју нашли после 100 година

Мирослава Б. Каћурић, из Сан Дијега, стигла на Кајмакчалан да се поклони пред хумком храброг претка. Читав век је породица Ђуре Каћурића веровала да је он положио живот у бици на Церу 1914. СКОПЉЕ – ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА Ђура Каћурић, ковач Седмог пука славне српске војске, часно је положио свој живот у крвавим окршајима битке за Кајмакчалан, пред тријумфални пробој и победоносни крај Великог рата. Сахрањен је на малом, давно заборављеном војничком гробљу у некадашњем селу Петалино, подно врлетне планине Ниџе у Македонији. Век од његове погибије, у дану подсећања на 99-годишњицу пробоја Солунског фронта, пред пронађеним гробом поклонила му се унука Мирослава, која је тим поводом стигла са другог

Мајка Сокоа (Фото: Ј. Губелић)

Фотографија туге: Српска мајка је сваки дан спремала ручак за сина са фронта, али га није дочекала

Ово је мајка Сока из Прњавора. Жена са лицем туге. Мајка која чека сина. Старица која се нада. Она која се не предаје. Мајка која умире у нади. Сока. Храбра и усамљена. Таква је укратко и била. Избораног лица, отупелих очију. Уморна од чекања. Пуна надања свакога дана чекала је да се син Живадин врати са Кајмакчалана. Веровала је да ће доћи и када се последњи војник вратио са фронта. Сваке ноћи, клечећи испред кандила, молила је Бога да јој чува и врати храниоца. Чекала је мајка сина да се јави. У тој вери је и умрла. Када је први комшија из Прњавора дошао да јој јави да је син

dubrovnik-iz-vazduha.jpg

ДУБРОВНИК ПРИЈЕ 100 ГОДИНА: Страдун туговао за краљем Петром ослободиоцем

Никола Пашић дошао је у Дубровник  6. децембра 1918. Др. Перо Чингрија назвао је Пашићу добродошлицу истичући патње краљевине Србије. Пашић се захвалио Дубровнику и србијанској војсци на дочеку. У дубровачком листу  „Рад” описано је како је Дубровник прославио уједињење. У Дубровник су 6. децембра ушли претставници Србије. Дубровник их је примио у заносу. У „Раду” се истиче :  „Био је лијеп, ведар дан, као и ведра радост ослобођеног Дубровника. Тисуће народа, са барјацима и народним и црквеним. Парадни шешири и црвене капе. Младо и старо. Све је било пуно. И стабла. А кад се указаше први аутомобили, занос је прешао у делириј. Долазе државници наше државе. Води их др.

Јевросима је једина преживела масакр у селу код Смедеревске Паланке, а онда открила ГНУСНУ ЛАЖ НЕМАЧКОГ ГЕНЕРАЛА

Приликом одступања наше војске, 21. октобра 1915. године, један топ се био заглавио у блату у близини породичне задруге Јакшића, у Селевцу.  Сељаци из околних кућа притекли су у помоћ, али како су Немци припуцали, наша војска се повукла, а сељани се разбежали кућама. Освета која је уследила била је страшна. Немачки војници су ишли од куће до куће и убијали све на које су наишли, а наилазили су само на децу, жене и старце. У тој сулудој оргији коју је немачки генерал Фон Галвиц, командант 11. немачке армије, описао у својим мемоарима као „прави герилски рат и дуготрајне уличне борбе и борбе око кућа у којима су учествовале нарочито

Обележенa годишњицa смрти војвода Живојина Мишића и Петра Бојовића и армијског генерала Павла Јуришића Штурма

Полагањем венаца и цвећа  јуче је на Новом гробљу у Београду обележена годишњица смрти војвода Живојина Мишића и Петра Бојовића и армијског генерала Павла Јуришића Штурма. Венце и цвеће на споменике, у оквиру државне церемоније коју је предводио државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић, положио је заменик градоначелника Београда Горан Весић, делегација Министарства одбране и Војске Србије коју је предводио заменик команданта Команде за обуку бригадни генерал Јелесије Радивојевић, потомци истакнутих војсковођа, представници удружења која негују традиције ослободилачких ратова Србије и грађани. Заменик градоначелника Београда Горан Весић изјавио је после полагања венаца да је „веома важно да негујемо кулуру сећања и да младе генерације

Генерал Живојин Мишић

Ко смије, тај може!

Храброст којом је донио одлуку да исцрпљену Прву армију накратко повуче пред “гвозденом метлом” Оскара Поћорека, иста је она којом је пркосио варошкој дјеци у Крагујевцу 1867. године, који су га задиркивали због његовог сељачког одијела и говора… Приредио: Ненад ТАДИЋ Српски војсковођа, војвода Живојин Мишић “послао је у пензију” аустроугарског војног стратега Оскара Поћорека. Једини неуспјех је претрпио када се залагао да Србија 1918. године, умјесто Југославије, направи државу српскога народа у етничким границама. КАКО ЈЕ МИШИЋЕВ СИН ОСТАО БЕЗ “ПОЛА КРВИ” Колико су Колубарска, Церска и друге битке, као и страдање Срба под аустроугарском и њемачком чизмом оставиле трага на будућа покољења показује случај Мишићевог сина Александра, који

Милунка Савић

Забрањени интервју са Милунком Савић!

Априла 1971. године Милунку Савић посетила је новинарка Љиљана Банићанин, написала репортажу о њој, која тада није објављена, јер је према схватањима власти била националистичка, величала је српског хероја. „Обучена у два дебела џемпера, дуге вунене чарапе, вунене доколенице и поврх свега умотана у зимско ћебе – тако нас је дочекала Милунка Савић, некадашња жена бомбаш, најхрабрија жена ратник у Првом светском рату, четири пута рањена, носилац Карађорђеве звезде с мачевима, две Легије части, Француског ратног крста с палмом, Албанске споменице и многих других одликовања. Сва одећа на њој већ давно је изгубила боју од дугог ношења и прања. Затекли смо је у дворишту испред њене куће у Осмој новој

АЛЕКСАНДАР КАРАЂОРЂЕВИЋ ПОНУДИО ДОКАЗЕ: Држава да нам врати Бели двор!

Његова реакција уследила је после одлуке Управног суда да поништи решење Агенције за реституцију којим се одбија повраћај или обештећење дворског комплекса, одузетог после рата. У име свих грађана чија је имовина незаконито одузета као и имовина моје породице, хитно тражим правду, саопштио је у среду престолонаследник Александар Карађорђевић. – Два двора у оквиру Дворског комплекса на Дедињу, Краљевски и Бели двор, као и сва остала имовина, укључујући и садржај сефа 555 у Народној банци, неспорно су приватна имовина краља Александра Првог. Те некретнине су купљене, грађене, одржаване и финансиране из личних средстава мог деде краља Александра, за шта имам апсолутне и необориве доказе – каже престолонаследник. Он додаје да

ЖРTВЕ ДОБОЈСКОГ ЛОГОРА САЧУВАTИ ОД ЗАБОРАВА

У Храму Светих Петра и Павла у Добоју служен је парастос поводом обиљежавања 103 године од интернације Срба у први организовани логор у цивилизованој Европи, у коме је 12.000 људи изгубило живот. Парастосу, који је почео у 10.30 часова, присуствовали су  министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић, делегација Народне скупштине Републике Српске, делегација града Добоја и делегација Tрећег пјешадијског Република Српска пука. Након парастоса код Спомен-костурнице у Добоју положени су вијенци. Вијенце су положили делегација Народне скупштине Српске, министар рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић, делегације града Добоја, Борачке организације Републике Српске, Борачке организације града Добоја и представници организација које његују тековине одбрамбено-отаџбинског рата. Кроз логор у

Нови Сад: Изложба „Српски добровољци у Првом светском рату 1914-1918.“

У Новом Саду на Лиману 2 у Месној заједници „Бошко Буха“, улица Фрушкогорска 8, у четвртак, 27. децембра 2018. године, у 19 часова, поводом сто година пробоја Солунског фронта и ослобађања Србије у Првом светском рату, биће отворена изложба под називом „Српски добровољци у Првом светском рату 1914-1918“. Аутор изложбе је Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца  “Обилић 1912-1918” – Нови Сад под стручним руководством др. Милана Мицића, историчара. Покровитељ изложбе је Градска управа за културу Нови Сад. Организатори отварања изложбе су Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца „Обилић 1912-1918“ Нови Сад и Месна заједница „Бошко Буха“, Лиман 2. Поздравну реч даће: проф. Батрић Ћаловић, заменик

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.