У шуму код места Јиндриховице, на граници Чешке и Немачке, довео нас је наш земљак, Дејан Ранђеловић, који од деведесете године прошлог века живи у оближњим Карловим Варима, монденској бањи за богате Европљане. Закорачио у шуму коjа би требало да буде света – Јел осећате мирис смоле ? – пита Дејан – Има је на сваком стаблу, а, кажу, да смола истиче само на светим местима. Та шума, надомак Јиндриховица, за Србе би требало да буде света. Требало би, али као што много тога Србима није свето, тако ни она није. У њој почива, у једва видљивим хумкама, око 1600 српских војника и официра, заробљених 1914. и 1915. године, током

Прошло jе стотину година откада су „ратни сликари“ направили незаборавне кадрове из Првог светског рата ПРОШЛО jе стотину година од када jе почео Велики рат. У то време мучено човечанство ниjе слутило да би сукоб тако гигантских и морбидних размера могао да буде поновљен, па jе тек после Другог, Велики рат прекрштен у Први светски. Српска држава је тада процентуално поднела најтеже жртве од свих народа у Европи, сахранивши око 1,2 милиона становника. Велике силе које креирају данашњицу углавном су, драговољно, намерно или из чистог немара заборавили наш допринос тадашњој борби против угњетавања. Да ми сами то не бисмо урадили, потрудили су се стручњаци који пажљиво чувају документа тог стравичног

Вест о трагичноj смрти краља Александра изазвала jе у Дубровнику запрепашћење. На улицама народ  се  окупљао у групама  интересуjући се за  вести. У листу ,,Дубрава” истакли су да се у први час веровало да  краљ ниjе мртав, али су убрзо све наде пропале. Лист „Дубрава” описао jе реаговање света у Дубровнику на  вест о смрти краља : „На лицима грађана читала се jе бол и страва, а ужурбаност службених фактора поjачавала jе мучан утисак прве ноћи послиjе кобног догађаjа. Све радње су спонтано затворене, а кад су и посљедни отишли своjим кућама  да тамо наставе препричавања, град jе имао изглед jедног мртвог напуштеног мjеста. У jутро приjе сванућа дана започело

Кад цар грди амбасадора: историjски важан документ из политичког Архива немачког Министарства спољних послова настао непосредно после Сараjевског атентата као увертира за избиjање Првог светског рата. Година (пре)пуна историjе: 2014. На листи важних датума немачког Министарства спољних послова, као актуелни „изазови“ за националну дипломатиjу, нашли су се: сто година од избиjања Великог рата (Првог светског) седамдесет пет година од почетка Другог светског рата, четврт века од пада Берлинског зида и „мирне револуциjе“ у Источноj и Средњоj Европи, децениjа од великог „скока“ Европске униjе на исток. У овом низу нема 1999: петнаест година од првог немачког „ватреног (ратног) крштења“ после 1945. године и (веома) ангажованог учешћа у НАТО агресиjи на Савезну

Уочи стоте годишњице избиjања Првог светског рата, у западноj jавности jе вишеструко поjачано одраниjе присутно кривотворење историjе, према коjем на Србе пада наjвећа или чак искључива кривица за крвопролиће, па и за Хитлеров нацизам  На тему jесу ли и коjе западне земље биле савезнице Србиjе у Првом светском рату, темељно и на основу богате документарне грађе писао jе jедан од наших наjбољих историчара Драгољуб Живоjиновић, у књизи „Невољни ратници: велике силе и Солунски фронт, 1914-1918“. Он jе чак доказао да jе Велика Британиjа у том рату била неприjатељ Србиjе, само не отворено као Немачка, Аустро-Угарска и Бугарска. О мешању политике у писање историjе, а на тему ратова деведесетих, историjе БиХ и

У Умјетничкој галерији у Добоју одржано je књижевно вече на којем су се представили учесници конкурса Књижевног клуба “Јован Дучић” из овог града о теми “Српске голготе 20. вијека”. На конкурсу је учествовало 15 пјесника из Републике Српске и Србије, а трочлани жири додијелио је прво мјесто Жељки Аврић из Сремске Митровице, друго Бериславу Благојевићу из Бањалуке и треће Миши Ђурђевићу из Дервенте.  “Сви пјеснички радови представљу сублимацију родољубовог поетског квалитета и историјских догађања, које се може мјерити са најбољим пјесничким остварењима, јер та поетска ријеч свједочи о времену којег пјесник доживљава заједно са својим народом”, изјавио је Срни предсједник жирија Василије Шајиновић. Обиљежавање годишњице страдања Срба у аустроугарском логору

Има jош неких пола сата до краjа овог првог дана новембра месеца. Прелетела сам нетом у потрази за чланцима, фотографиjама, освртима и уопште, пригодним текстовима…1. новембра 1918. године Прва српска армиjа, на челу са Петром Боjовићем, jе ослободила Београд. Већина данашњих школараца појма нема шта се десило 1. новембра тамо неке 1918. Не знају ни њихови родитељи…свеприсутна телевизија је елегантно прескочила да направи неки серијал образовних емисија, јер смо ми давно констатовали и помирили се да Наше Право Да Знамо Све служи…па…немам појма чему служи… Протекли викенд обележена је стота годишњица Кумановске битке, која је била почетак Првог балканског рата – рата у коме ће сужњи после неколико векова да отерају османлије са

Престоница ће данас обележити 1. новембар – датум када jе 1918. Прва армиjа, под командом Петра Боjовића, однела победу. Боjовића на смрт претукли партизани 1945. приликом насилног исељења из његове куће. Воjвода Петар Боjовић (фото архива Политике) Једна од важниjих, али и често запостављених годишњица у историjи престонице – Дан ослобођења Београда у Првом светском рату биће обележена данас, у знак сећање на тадашњу Прву армиjу српске воjске и њеног команданта Петра Боjовића. Ове трупе успеле су да 1918. за свега месец и по дана од пробоjа Солунског фронта, у ноћи између 14. и 15. септембра, ослободе целу тадашњу Србиjу и 1. новембра освану на улицама главног града и тако

Лидер Срба у Македониjи пише за „Нови Стандард“ о обнови споменика на Зебрњаку и припремамама да се на том месту обележи стогодишњица Кумановске битке.  Октобар, Куманово, 2012. Година. Седми је месец како радимо сваког дана, од раног јутра до касно у ноћ. Плашимо се да нећемо стићи, свесни да није могуће брже. Док чекамо да се малтер осуши, као мрави се распоређујемо и чистимо сваки камен, сваку стопу, како би и најмањи педаљ овог крвљу натопљеног брда био достојан. Сваког дана све нас је више, људи сами долазе, из Валандова, Скопља, Битоља, чак из Ђевђелије… Највише их је из Куманова. Скину капу, прекрсте се и ћутке нам се придруже. Почели су да

Тридесеторо туђе дjеце ишколовала jе о свом трошку жена пред коjом су мирно стаjали француски генерали, руски официри и пред коjом су построjавани читави пукови… То jе жена са наjвише одликовања у историjи ратовања, Милунка Савић српска хероина, коjа се тачно приjе 100 година, када су трубе означиле мобилизациjу и када jе почео Први Балкански рат, приjавила као добровољац у српску воjску. Да би спасла брата jединца од мобилизациjе Милунка се приjавила воjноj команди под именом Милун Савић. Милунка jе учествовала у опсади Скадра, у бици на Брегалници гдjе jе први пут рањена и гдjе jе показала невиђену храброст и ту први пут одликована Карађорђевом звиjездом. Након тога рађале су

У октобру 2012. навршава се сто година од почетка Балканских ратова. Значаj овог jубилеjа за Србиjу ниjе само што се њиме слави 100 година од ослобађања старе Србиjе (данашње Македониjе), Рашке и Косова и Метохиjе, већ и у томе што се улази у циклус обележавања jедног од наjбитниjих и наjславниjих периода у српскоj историjи: 1912-1918. Одмах након обележавања Првог (1912) и Другог балканског рата (1913), следи стогодишњица Првог светског рата (1914), као и обележавање стогодишњица многих битних догађаjа током тог рата. Да ли jе Србиjа спремна за обележавање догађаjа коjи су од прворазредног националног значаjа? Постоjи ли опасност да се обележавање ових jубилеjа искористи за ревизиjу историjе, како се већ