arrow up
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish
ПОМОЗИТЕ НАШ РАД ДОНАЦИЈОМ
Ж | Ž
sr Serbian
hy Armenianhr Croatiannl Dutchen Englishfr Frenchde Germanel Greekiw Hebrewhu Hungarianit Italianno Norwegianpl Polishru Russiansr Serbiansl Slovenianes Spanish

Четничка повест нестала у селима око Чачка

13. октобар 2019.

Рукопис Драгише Васића „Историја Равне горе”, откуцан у три примерка, завршио је у магацину Титове тајне полиције, објављује ових дана чачански историчар др Милош Тимотијевић. Чачак – Знаменити српски мислилац и националиста, адвокат Драгиша Васић (1885–1945), саставио је у ковитлацу Другог светског рата темељну историју Равне горе, која је прекуцана у само три примерка, али данас нико не зна где су. На то изворно дело подсетио је недавно историчар Народног музеја у Чачку др Милош Тимотијевић, у студији „Драгиша Васић и српска национална идеја”, чији је издавач „Службени гласник”. Ево како др Тимотијевић за „Политику” описује та збитија и личности, при чему историја бележи да је Васић био десна рука ђенерала

Нови Сад – Премијера филма „Српски добровољци Великог рата“

1. октобар 2019.

Документарни филм „Српски добровољци Великог рата“ (Споменици Српским добровољцима Великог рата) биће премијерно приказан у Историјском Архиву Града Новог Сада, Филипа Вишњића 2а, у четвртак 3. октобра 2018. године, у 19 часова. Овај филм реализовало је Удружење ратних добровољаца 1912-1918 њихових потомака и поштовалаца  “Обилић 1912-1918” – Нови Сад уз финансијску подршку Градске управе за културу града Новог Сада. Поздравну реч даће Петар Ђурђев, директор Историјског архив Града Новог Сада, Братислав Николић, публициста и Батрић Ћаловић, потпредседник Удружења „Обилић 1912-1918“ – Нови Сад. Водитељ програма ће бити Дарко Милојковић, председник Удружења „Обилић 1912-1918“. У уметничком делу програма наступиће Женска певачка група „Источник“ из Новог Сада. Организатори приказивања филма су Удружење

Додик данас на обиљежавању пробоја Солунског фронта

26. септембар 2019.

Из БиХ је у пробоју Солунског фронта учествовало 48.000 српских добровољаца, док их је само са подручја Крајине било од осам до десет хиљада. Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик присуствоваће данас на острву Видо обиљежавању годишњице повлачења српске војске преко Албаније, битке на Кајмакчалану и пробоја Солунског фронта. Додик ће положити вијенац у Маузолеју гдје ће бити обављен вјерски обред, на Морнаричком крсту и у „Плаву гробницу“. Додик ће са представницима града Крфа, обићи „Српску кућу“. Пробој Солунског фронта био је одлучујући за слом централних сила у Првом свјетском рату и његово окончање. Представља најдуже припреману војну акцију у историји ратовања која је, бриљантно изведеним стратешким предвиђањима и операцијама,

ЈОВАНКА СИМИЋ: Век чекања да се српским херојима одужи дуг

24. септембар 2019.

Нације које немају „црно на бело“ пописане своје жртве имају муку да другима докажу да су жртве уопште и имали. На свим ратиштима 20. века наши су преци херојски положили свој живот за добробит потомака. На нама је било да, с пуно пијетета, све њихове жртве саберемо, поименце и бројчано, и похранимо у архиве и неизбрисиве претинце колективног српског сећања. Ни столеће доцније тај дуг нисмо у потпуности одужили. Ни према нашим ратницима, а нарочито према цивилима. Тим пре што је Србија била једина земља која је у Великом рату имала готово троструко више пострадалих цивила него војника. Српски народ је изгубио 900 000 жена, деце и стараца. Њихове кости

Официри са Колубаре умирали у беди

4. јул 2019.

Ако је проглашена велика победа, ратна слава је многе заобишла у новоствореној Краљевини СХС – борци са Цера и Кајмакчалана брзо су заборављени, а тешка судбина стигла је и небројену ратни сирочад и војне инвалидеВелики рат – велике победе и велики хероји славом овенчани. Историја за уџбенике, сто година по завршетку и даље интригантна. Саговорник „Магазина” етнолог Димитрије Вујадиновић поводом јубилеја, сто година од завршетка Великог рата позабавио се „другом страном медаље”. Каква је послератна судбина бројних знаних и још бројнијих незнаних ратника који су имали среће да преживе страхоте рата? ЈУНАЦИ У БОЈУ, НАДНИЧАРИ У МИРУ Тако је настала и изложба „Заборављени хероји” која је недавно одржана у Дому

Заборав уместо пијетета

1. јун 2019.

Мале државе можда немају могућности за скупе монументе али имају дужност да, макар и скромно али достојанствено, одају захвалност својим херојима На некадашњи логор „Топовске шупе”, на простору Аутокоманде, познат вероватно само најстаријим Београђанима, недавно је стављена нова меморијална плоча у знак сећања на страдање пет хиљада Јевреја и више од хиљаду Рома. Плоча је стављена на зид оронуле зграде, зарасле у шибље, јер је претходно обележје два пута раније већ украдено. И сви окупљени да Дан сећања на жртве Холокауста и борце против терора сложили су се да овај меморијал и даље не изгледа достојно места на којем је некада био логор. Нажалост, ово место није једино које смо

Владимир Ћоровић о аустријским злочинима према Србима у БиХ

26. мај 2019.

Владимир Ћоровић је у својој књизи  „Црна књига – патње Срба Босне и Херцеговине за време светског рата 1914–1918“ забиљежио податке о страдању Срба из БиХ током Првог свјетског рата: „…Један лечник, Мађар, који је имао, по заповеди др Хоучока, да води надзор над купањем интернираца (иза појаве болести у доба ’рефорама’!), употребљавао је често ту прилику, да силује коју женску. Тако је, међу другима, обешчастио и једно недорасло дете, Љубицу Копривицу из Гацка, девојчицу од непуних 12–14 година. Кроз Добојски логор је прошло, од 27. децембра 1915. до 5. јула 1917. године, 16.673 мушких и 16.996 женских особа и деце из Босне и Херцеговине; 9.172 србијанских и 2.950 црногорских

ЗАБОРАВЉЕНИ ХЕРОЈ ВЛАДИМИР ФИЈАТ: Солунац оставио богат легат, а ни гроб му се не зна

25. мај 2019.

Музеј у Самошу код Ковачице чува вредну, а мало познату заоставштину Владимира Фијата, хероја Великог рата. Због селидби и небриге, збирка остала без дела Тицијана, Модиљанија, Дирера Трговац, добротвор, добровољац-солунац, носилац Златне Карађорђеве звезде са мачевима, Крста светог Ђорђа и Обилићеве медаље и службеник у двору краља Александра. Уз то, и колекционар који је свом родном Самошу, код Ковачице, оставио врло вредан легат са делима Дирера, Тицијана, Модиљанија, Паје Јовановића, Марка Мурата, Лукијана Бибића, као и колекцију фотографија српске војске у Првом светском рату. Ово је само зрно импресивне биографије Владимира Фијата, хероја и патриоте, за кога данас у Србији мало ко зна. Осим Самошана и уметника, на помен његовог

На Крфу обележена годишњица и одата пошта српским војницима

22. мај 2019.

На Крфу је обележена 155. годишњица присаједињена Јонских острва Грчкој, а свечаности су присуствовали градоначелник Крфа Константинос Николоузос, високи војни и државни функционери Грчке као и многи грађани, званичници и делегације из других земаља међу којима и члан Градског већа Београда Фадиљ Еминовић. Николоузос је истакао значај повезаности градова у области културе, привреде, образовања као и продубљивању пријатељских односа међу њима, саопштио је градски Секретаријат за информисање, преноси Танјуг. „Крф је за нашу историју од великог значаја јер је био „острво спаса” када су ту нашли уточиште српски војници након повлачења преко Албаније у Првом светском рату. То је град којем много дугујемо”, рекао је том приликом Еминовић. Он је

Крфска декларација је потписана 20.07.1917. на Крфској конференцији. Потпписници су били Никола Пашић и Анте Трумбић.

Сутра 102 године од потписивања Крфске декларације

19. мај 2019.

Сутра се навршавају 102 године од потписивања Крфске декларације о стварању заједничке државе Срба, Хрвата и Словенаца. Крфску декларацију су 20. маја 1917. године на грчком острву Крф потписали премијер Србије Никола Пашић и Анте Трумбић, предсједник Југословенског одбора са сједиштем у Лондону, који је представљао Словенце, Хрвате и Србе под аустроугарском влашћу, а одредбе из те декларације прихватио је и Црногорски одбор за народно уједињење. Декларацијом су јужнословенски народи у Аустроугарској затражили уједињење са Краљевином Србијом у заједничку државу под називом Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, на челу са династијом Карађорђевића. Срби, Хрвати и Словенци означени су као троимени народ у тексту декларације, која је гарантовала равноправност имена, симбола,

На командном месту кад је најтеже

21. април 2019.

Неумитна судба све више нам проређује и иначе већ јако проређене редове наших хероја из минулих ратова – пише помен свом саборцу, ратном другу Петру М. Мартиновићу, пуковник у пензији Живојин Благојевић, а објављује „Лист народне захвалности”, штампан у Београду на резмеђи 1939/40. године. Пише и да бригадни ђенерал Мартиновић, измучен тешком болешћу, прекрати себи живот – „тај јунак од оца Мила, артиљеријског командира и из породице која у минула два века даде низ знаменитих људи”. „Тај државни питомац, на војној академији школовани официр, који прође Балканске ратове, а по објави Првог светског, 1914. године, одређен би за шефа штаба Санџачке војске, највећег и најважнијег оперативног тела војске, којом је

Ратни дневник славног генерала: Сведочанство јуначке борбе наших војника

1. април 2019.

Објављене белешке o пробоју Солунског фронта – век касније записане од стране генерала Душана Додића (1884-1955) из Милутовца Ратни дневник бригадног генерала Душана Додића (1884-1955), пореклом из Милутовца, код Трстеника, управо је објављен, читав век након последњег унетог датума. Заједничко издање Завичајног музеја Јагодине и Народног универзитета Трстеник, доноси фототипију оригиналног дневника, који је приликом пробоја Солунског фронта водио славни официр, уз многобројне прилоге, фотографије и сведочења о породичним успоменама, унука генерала, проф. др Вељка Милутиновића. Историчарка Јелена Вукчевић, која води музејску збирку при трстеничком универзитету, напомиње да је генерал Додић дневник у континуитету водио од 24. новембра 1918. до 23. јуна 1919. године. – То је историјски извор првог

Немања Девић је прекопао многе архиве у земљи и иностранству

Живојин Мишић: Децо, остављам вам само част

28. март 2019.

Господин Случај, који је, заправо, увек све, само не случај… удесио је да ове среде, 27. марта, чије последице ни до данас нисмо схватили… у једном престоничком ресторану проведем поподне са праунуком српског војсковође који је претечу те трагедије, кажу многи, видео две деценије пре него што је до ње и дошло. Уморан од посла и помало малаксао од неког вируса који ме је дрмао, дошао сам некако напет, изгледа ни не схватајући каква је то крв која тече у венама мог саговорника – и шта то уистину данас значи. Каснио сам, по злој својој навици, али није ми замерио; крупан и крепак, стиснуо ми је руку, и добронамерно ме

Велики рат записан у камену

21. март 2019.

Без споменика су први погинули војник и официр у Првом светском рату, па и заслужни странци који су се борили за Србију, као што је британски адмирал Ернест Трубриџ Уз Цркву Свете Тројице у Кумодражу налази се мало гробље на којем се налази једно важно, а данас заборављено, сведочанство о Првом светском рату. Реч је о првом споменику подигнутом палим српским војницима, и то онима који су страдали приликом ослобођења Београда после краткотрајне аустроугарске окупације крајем 1914. године. На овом меморијалу, подигнутом на месту на којем се 1914. и 1915. године налазила команда одбране престонице Србије, а који се данас налази међу надгробним споменицима, нема натписа. Реч је само о

Вукосављевић: Снимити филм о страдању Срба у логору Јиндриховице током Првог свјетског рата

19. март 2019.

Министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић и делегација Посланичког дома Чешке разговарали су о могућности снимања дугометражног документарног филма о страдању Срба у логору Јиндриховице током Првог свјетског рата. Постоје подаци да је у овом логору, који је био највећи на територији цијеле тадашње Аустроугарске, током Великог рата страдало 7.100 Срба, саопштено је из Министарства културе и информисања Србије. На састанку Вукосављевића са чешким посланицима, које је предводио предсједник Одбора за науку, образовање, културу, омладину и спорт Вацлав Клаус, једна од тема била је његовање културе сјећања и иницијатива постављања спомен-плоча заслужним Чесима у Србији, односно Србима у Чешкој. На састанку је најављена изложба поводом обиљежавања 30 година од

НАЈНОВИЈЕ ВИЈЕСТИ

Попис
10.502 жртве

Удружење Јадовно 1941. је формирало Централну базу жртава, коју можете претражити уносом појединих података о жртвама.

ПРЕТРАГА

Календар
Покоља

Одаберите годину или мјесец и претражите све догађаје који су се десили у том периоду.

ПРЕТРАГА