Kosta Rakić (94), koji je predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću predao ordenje Petra Bojovića, za “Novosti”: Morao sam da ih spasem od komunista Jaka veza i prijateljstvo sa porodicom vojvode Petra Bojovića, počela je pre gotovo devet decenija. Veliki teret i dug prema najmlađem srpskom vojvodi skinut mi je sa duše, kada sam konačno ispunio amanet dat njihovoj porodici i predao srpskom narodu vojvodino odličje, koje sam čuvao 56 godina. Ovako za “Novosti” počinje priču Beograđanin Kosta Rakić (94), pravnik i novinar, koji je pre nekoliko dana ordenje vojvode Bojovića predao predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću. – Procenio sam da je sada trenutak da ispunim zavet porodice Bojović, da znamenje zaštitim pre

Da li ste čuli za Prvu srpsku dobrovoljačku diviziju i njenu herojsku borbu protiv udruženih Nemaca i Bugara pod komandom Fon Makenzena? Da li je 100 godina kasnije proćerdano sve za šta su dali živote, a ništa nisu tražili zauzvrat? Odmah po izbijanju Prvog svetskog rata 1914. godine, u Srbiji se spontano pokrenuo dobrovoljački pokret, a Beograđani su bili prvi koji su dobrovoljno stupili u srpsku vojsku da bi se borili protiv austrougarskih snaga i njih su sledili i mnogi Srbi i Južni Sloveni koji su krenuli u oslobodilački rat protiv dvoglave imperije. Austrougarska je, međutim, mobilisala veliki broj Srba koji su živeli njenim tadašnjim provincijama Bosni i Hercegovini i Krajini i

Meštani planinskog sela Igrište, nedaleko od Kuršumlije, sakupili su 30.000 evra i podigli spomenik Drugom pešadijskom puku “Knjaz Mihajlo”, poznatijem kao Gvozdeni puk Meštani planinskog sela Igrište, nedaleko od Kuršumlije, sakupili su 30.000 evra i podigli spomenik Drugom pešadijskom puku “Knjaz Mihajlo”, poznatijem kao Gvozdeni puk, jednoj od najslavnijih srpskih vojnih jedinica svih vremena koja je u oslobodilačkim ratovima 1912-1918. imala izuzetno velike gubitke. U želji da sačuvaju od zaborava taj deo srpske istorije, inicijativu za podizanje spomenika pokrenulo je nekoliko najstarijih meštana tog sela, koji su prvo formirali Udruženje “Gvozdeni puk – Igrište”. S obzirom da oni retko dolaze u grad, samo nekoliko puta godišnje, na razne načine su

Dragi prijatelji i saradnici, Sa radošću vas pozivamo na otvaranje izložbe Album sećanja na naše pretke iz Prvog svetskog rata u Novom Sadu, koju organizujemo u saradnji sa Arhivom Vojvodine. Svečano otvaranje izložbe će biti 15. septembra 2016. godine u Arhivu Vojvodine sa početkom u 13 časova. Pridružite nam se u nameri da ponosno ispričamo veliku priču o našim precima!   Izvor: Slavnim precima Vezane vijesti: 102 godine od Cerske bitke Surdulica – klanica Kako je nastala srpska uniforma Hrabri srpski vojnici slomili dva carstva!

Priča o Dragiću Matiću koji je u rat otišao mlad, a kući su se vratili sablja i dva kraljevska ordena Dragić Matić je bio najveći junak iz osečanskog kraja u ratovima za oslobođenje i ujedinjenje 1912–1918. Jedini je od pet Osečanaca koji su dobili Orden Karađorđeve zvezde a da se nije vratio živ iz rata. Unuk je Milića i sin Save zvanog Ćoso, zemljoradnika iz zaseoka Jovići u selu Osečina. Rođen je 1885. godine, a rastao je uz brata Radomira i sestru Radojku. Pored njih i roditelja u kući je živeo i njegov stric Bogić koji se nije ženio. U varošici Osečina učio je Osnovnu školu „Braća Nedić” koja nosi

Ministar za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja Srbije Aleksandar Vulin poručio je danas da je istorija Srbije istorija borbe za slobodu i da Srbija nikada neće dozvoliti da se njena istorija prekroji ili prilagodi dnevno-političkim potrebama bilo koga. On je kod Spomenika osmatračnice sa Kajmakčalana u Pionirskom parku u Beogradu, gdje je položio vijenac povodom 100 godina od Bitke na Kajmakčalanu, rekao novinarima da je sto godina malo da bi se zaboravili zločini kao što je malo da se zaborave pravi prijatelji. “Zahvaljujući junacima sa Kajmakčalana, onima koji su otvorili Kapiju slobode, koji su probili zidove i ograde koji su Srbiju držali u ropstvu, mi danas govorimo svoj jezik,

Setnu himnu srpskih ratnika bez zemlje „Tamo daleko“ pevali su od 1917. svi saveznički vojnici na solunskom frontu na svojim jezicima, ali sa obaveznim stihom „Жivela Srbija“. Pesma malog naroda u Velikom ratu ostala je dugo popularna u Evropi i posle Drugog svetskog rata zahvaljujući francuskom maestru Жoržu Marinkoviču, koji je nastupao i pod pseudonim Жorž Mariel. Njemu su 1922. u Parizu priznata autorska prava na pesmu „Tamo daleko“. Katalog Francuske nacionalne biblioteke u Parizu u šturoj biografiji otkriva: „Autor je interpretator i kompozitor, instrumentalista i profesor citre, srpskog porekla, u Francuskoj od 1920. godine, državljanstvo Francuske, rođen 18.., umro 1977. godine“. Жorž Marinkovič bio je u stvari Đorđe Marinković

Kako je i zašto propao prvi pokušaj istorijskog izmirenja Srba i Hrvata. Austrougarski oficiri Hrvati nisu ostali verni zakletvi Kraljevini SHS Primajući NIN-ovu nagradu januara 1990. godine za roman “Vaznesenje”, danas, već pomalo zaboravljeni pisac Vojislav Lubarda, podsećajući na 70 godina od postanka jugoslovenske države i prvog “istorijskog pomirenja” Srba i Hrvata, reći će da su Srbi iz Srbije učinili ono što im je odvajkada ležalo u prirodi – “da praštaju i najgorim dušmanima”. Ovaj književnik, koji je sedamdesetih godina prošlog veka morao da izbegne iz Sarajeva samo zato što nije mogao licimerski da prikriva ko je i šta je, dodao je tom prilikom “da Srbi, odnosno njihovi politički prvaci,

Sivomaslinasta uniforma vojske kralja Petra I Karađorđevića stvorila je takav kult nepobedivosti u narodu da i dan-danas, vek kasnije, niko ne može ni da zamisli branitelja države bez prepoznatljive boje pantalona, bluze, šinjela i kape. Pobede u oba balkanska i herojske borbe u Prvom svetskom ratu neraskidivo su povezale vojsku sa stanovništvom te da je ratna uniforma postala narodna nošnja. Malo ko zna da su boja i model vojničke odeće, pa čak i čuvena šajkača, uvezeni u Srbiju iz inostranstva još u 19 veku. UTICAJ AUSTRIJE – U to vreme najveći uticaj na uniformu naše vojske imali su Austrija i Rusija, a u manjoj meri Nemačka i Francuska. Pre uvođenja

Državna ceremonija obilježavanja 102. godišnjice Cerske bitke biće održana u okviru spomen-kompleksa “Cerska bitka” u mjestu Tekeriš kod Loznice. Ceremoniju će predvoditi državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Dragan Popović, a organizator je Odbor za njegovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije Vlade Srbije. Kraj spomen-kosturnice u Tekerišu vence će položiti i predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, gradova Loznice i Šapca, opštine Krupanj, kao i predstavnici brojnih udruženja i građani opredijeljeni za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, navodi se u saopštenju Odbora. Cerska bitka, koja se odigrala tokom avgusta 1914. godine, predstavlja jednu od najznačajnijih i najvećih pobjeda srpske vojske u Prvom svjetskom ratu. Ona je

Delo i plemenito ime Darje Korobkine, milosrdne sestre iz Sankt Peterburga, po mnogo čemu ravni su antičkom mitu Skloni smo zaboravu, zaboravljamo heroje, prepuštamo matici vremena i vredne umetnike. Zatajeno je mnogo toga dragocenog, nemarom, ali i surovim životnim okolnostima. Borhes je jednim stihom davno zabeležio: „Odvažni mramor vređa svemoć zaborava.” Veliki pisac zaista je bio u pravu. Međutim, moć zaborava, pokazaće se, nije i svemoć iz Borhesove pesme. Posle više od sto godina, ovde kod nas u Srbiji, javlja se jedna blagotvorna iskra duha da osvetli veliko, plemenito ime Darje Korobkine, milosrdne sestre čije je humano delo po mnogo čemu ravno antičkom mitu. Ovog avgusta u Bačevcima otkrivena je

Aleksej Čagin, predsednik Udruženja narodnih heroja Rusije. Жrtvovanje je deo vojničke zakletve, vi to znate – kaže hrabri Rus U Bačevcima ispod Gučeva, na obali Drine, pred spomenikom palim borcima Drinske divizije, samo jedan čovek je sedeo na stolici ispred spomen-ploče Darje Aleksandrove. Ostali su stajali mirno. U početku na pristojnoj distanci od čoveka koji nema noge. Major Aleksej Čagin, narodni heroj Rusije, nekadašnji komandant antiterorističke grupe Severnokavkaskog vojnog okruga, invalid je. Pozvan je u Bajinu Baštu kao gost Zavičajnog udruženja “Strmovo”, na odavanje počasti Ruskinji koja je 1914. došla u Srbiju kao bolničarka i koja je samo u jednom danu strašne Cerske bitke previla više od 100 boraca Drinske

Šta je Arčibald Rajs pisao u izveštajima sa fronta, koji su objavljeni u švajcarskoj štampi pre 100 godina. Protiv Srbije „istrebljivački rat“. Stravični zločini nad civilima. Nemaju ni pedalj zemlje, ali se ne predaju Do 3. oktobra Beograd je bombardovan 36 dana i isto toliko noći. Uprkos tome, brojni stanovnici nisu hteli da napuste grad. A treba imati hrabosti pa ostati u ovom gradu jer su posledice razaranja ogromne: oštećeno je 700 kuća, od kojih 60 državih. Univerzitet je gotovo potpuno uništen, Državna fabrika duvana potpuno je izgorela, zgrada „Državne lutrije“ i Stari dvor ozbiljno su oštećeni, a najviše je stradala gradska tvrđava. Neprijatelj je bacao sve vrste projektila na

Da li se mogu zaboraviti zločini Južnih Slovena iz 1914. godine? Posle prvih operacija, opšte razočaranje u “braću” preko Drine, Save i Dunava. Za junaštvo u ratu protiv Srbije, Hrvat iz Bileće dobio titulu barona Mnogi i najdobronamerniji prijatelji Srbije skloni su da povremeno upozore da zaboravimo prošlost, da zaboravimo šta nam se događalo u prošlom i pretprošlom veku, da zaboravimo istoriju, da se okrenemo budućnosti i da gradimo novu i drugačiju Srbiju. Ne sumnjajući nimalo u njihove dobre namere ponekad im je teško objasniti da nažalost Srbi i Srbija ne mogu da pobegnu od istorije, da je ona isprepletena sa svim onim što nam se i danas dešava. Susrećemo