Први свјетски рат Архиве - Јадовно 1941.

Почетна » Први свјетски рат

Милоје Пршић: Време је да се дозовемо памети и да се пробудимо

18. април 2026.

Позвали ме да поразговарамо о новој војсци, да уведемо војску. Ја сам рекао, то је толико тема, актуелна, ажурна. Већ колико сутра морате да уведете војску, јер држава је веома угрожена. У Дому Народне скупштине Србије, 9. априла 2026. године, одржана је међународна конференција „Страдање Срба у Независној држави Хрватској у периоду 1941-1945. године“ . Учесницима се обратио и професор др Милоје Пршић. Док сам седео поред Василија Крестића мог професора иначе, имао сам прилику да му шапнем да су нам разбили код, да више не знамо ко смо и да не умемо да се снађемо нити умемо да делујемо и да бранимо наше интересе. Ово је крајњи моменат да се

ДУЧИЋ О ЈУГОСЛОВЕНСТВУ: Како су Срби постали странци у својој кући

6. април 2026.

Југословенство је идеологија без идеолога, идеал поникао из интриге, утопија која је потисла идеју, закон који је брањен безакоњем. Југославизам је био странпутица и беспуће, вратоломија и самоубиство. НАПОМЕНА: Сви наводи изнесени у овом тексту су лични став аутора и не морају одражавати ставове редакције портала. У циљу свеобухватнијег информисања јавности, објављујемо и прилоге од значаја за мисију удружења Јадовно 1941. чак и када су они потпуно супротни његовим ставовима. Срби нису знали да са заједничком државом узимају обавезе које су премашају њихове могућности, а за узврат не добијају ништа, сматрао је Јован Дучић. – Данашњи југоносталгичари се сећају само комунистичке Југославије. Данашњи југоносталгичари углавном се присећају комунистичке Југославије и

Милош Ковић: Јасеновац и „Олуја“ кључне су речи у историји две Југославије

4. децембар 2025.

Навршило се 107 година од проглашења Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, коју је прокламовао престолонаследник Александар Карађорђевић у кући Крсмановића на Теразијама у Београду, а Краљевина СХС је 1929. формално променила име у Краљевина Југославија. Свечаном проглашењу државног јединства Срба, Хрвата и Словенаца претходили су закључци Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба и одлуке о уједињењу Војводине и Црне Горе са Србијом. „Данас се на то уједињење најчешће гледа као на крупну историјску грешку. Они које су Срби спасавали и преводили на победничку страну у два светска рата касније нису показали ни захвалност ни лојалност. Цену такве грешке платили су, наравно, Срби. Јасеновац и „Олуја“ кључне су речи у историји

Анђелија Симин: СТРАДАЊЕ СРПСКИХ ЦИВИЛА У ВЕЛИКОМ РАТУ

3. октобар 2025.

Данас смо сведоци све већег помињања српских цивилних жртава из Другог светског рата, посебно оних страдалих у логорима НДХ, међутим српски народ имао је подједнако велике цивилне жртва и у Великом рату, који су исто тако страдали у логорима, живи спаљивани или сакаћени, жене силоване,… Међутим о њима се ништа не зна, не учи се у школама, нити се помињу у медијима. Ко су дакле те жртве? Фридјунгови документи и рат пре рата Да би повела рат против Србије, Аустроугарска је морала свом народу да објасни његову неопходност, овај посао препуштен је пропагандном одељењу министарству спољних послова Аустроугарске. То је рађено разним аферама у друштву, преко Царинског рата и афере

Кајмакчалан као капија слободе

2. октобар 2025.

На јучерашњи дан пре 109 година победом Српске војске окончана је судбоносна битка на Кајмакчалану у којој су учествовали наши славни преци – носиоци Албанске споменице. Заузећем Каjмакчалана наше победоносне трупе први пут ступаjу на земљиште своjе отаџбине. Част за то припада Дринскоj дивизиjи. Овако jе у званичним српским извештаjима на Солунском фронту у септембру 1916. године обзнањено свету да jе „отворена капиjа отаџбине и слободе“, да jе планински ланац и наjjаче утврђење, за коjе су Бугари имали наређење да бране до последњег воjника, заузела воjска васкрсла после страдања у Албаниjи. Дринском дивизиjом командовао jе Златиборац, пуковник Крста Смиљанић. Крвава драма траjала jе 22 дана, уз грмљавину топова, гушање с

Цивилне српске заробљенике из пограничних села у Србији и заробљене српске официре воде у загребачки посадни затвор

Српски заробљеници у Загребу 1914.

14. јануар 2025.

“Илустровани лист“ су хрватске илустроване новине које су излазиле за вријеме Првог свјетског рата, а које су биљежиле догађања везана за рат и објављивале фоторепортаже. Новине су излазиле суботом од јануара 1914. до децембра 1918. године, када мијењају назив у “Освит“. У броју 41. од 10. октобра 1914. “Илустровани лист“ на насловној страни доноси слику српских заробљеника у Загребу, а на једној од страна и причу о томе, коју вам преносимо у цијелости. СРБСКИ ЗАРОБЉЕНИЦИ У ЗАГРЕБУ Све чешће сретамо у Загребу групе заробљених српских јадника што их под бајунетом тјерају у њихова одредишта, дакако у затвор. То су већином жене, старци и дјеца, догнани с пријека са границе, да

Милош Ковић: Два Маутхаузена, три геноцида

2. јануар 2025.

Геноцид над Србима није био инцидент у историји Аустрије и Немачке. Није почео 1941, нити се окончао до данашњег дана. Од 1914. Поновљен је бар два пута. Градић Маутхаузен је пријатно место на обали Дунава, које одише типично аустријским спојем реда и лежерности. Све је ту на своме месту, сређено, поправљено, уобличено, очишћено. Посетилац може да у неком од кафеа поређаних дуж обале попије капућино и одмори поглед на великој, светлуцавој реци. Када је време лепо, може да гледа како Дунавом промичу једрилице и бродићи са релаксираним припадницима аустријске средње класе. На бреговима изнад ових пасторалних пејзажа налазе се два спомен обележја. Једно је гробље страдалника из Првог светског рата,

Кајмакчалан као капија слободе

1. октобар 2024.

На данашњи дан пре 108 година победом Српске војске окончана је судбоносна битка на Кајмакчалану у којој су учествовали наши славни преци – носиоци Албанске споменице. Заузећем Каjмакчалана наше победоносне трупе први пут ступаjу на земљиште своjе отаџбине. Част за то припада Дринскоj дивизиjи. Овако jе у званичним српским извештаjима на Солунском фронту у септембру 1916. године обзнањено свету да jе „отворена капиjа отаџбине и слободе“, да jе планински ланац и наjjаче утврђење, за коjе су Бугари имали наређење да бране до последњег воjника, заузела воjска васкрсла после страдања у Албаниjи. Дринском дивизиjом командовао jе Златиборац, пуковник Крста Смиљанић. Крвава драма траjала jе 22 дана, уз грмљавину топова, гушање с

ПРОШЛОСТ НЕ СМЕМО ДА ЗАБОРАВИМО: Како су „браћа“ преко Дрине у Србији убијала с мржњом и за то добијала титуле и одликовања

25. август 2024.

Многи и најдобронамернији пријатељи Србије из целог света склони су да повремено упозоре да заборавимо прошлост. Да заборавимо шта нам се догађало у прошлом и претпрошлом веку, да заборавимо историју, да се окренемо будућности и да градимо нову и другачију Србију. Не сумњајући нимало у њихове добре намере понекад им је тешко објаснити да нажалост Срби и Србија не могу да побегну од историје, да је она испреплетена са свим оним што нам се и данас дешава. Сусрећемо се са њом на сваком кораку наше свакодневице. Међутим, много тога што се дешава у нашем окружењу не да само подсећа на прошлост, него наговештава и повратак на неке односе које смо

Немања Девић: Српска мајка

23. јун 2024.

Радојка Ристивојевић је у животу, погледом савременог човека, изгубила све у Великом рату. Пре рата имала је пет синова. Српска мајка – Радојка Ристивојевић из села Кусадак, срез Јасенички, округ Смедеревски. У сутону живота. Са букетом цвећа у рукама. И осмехом на лицу. Сећамо ли се оваквих наших бака, које су нас једноставно училе шта се у животу сме а шта се не сме? Шта је добро, а шта није? Пре него што нам је све постало релативно… И, промислимо о томе како ће изгледати баке наше деце и чему ће их учити. Радојка Ристивојевић је у животу, погледом савременог човека, изгубила све у Великом рату. Пре рата имала је

Никола Милованчев: „Нaшe jeдинo спасeњe Србиja“ или Кoмe je трeбaлa Jугoслaвијa 1918.

30. мај 2024.

Када се чита после 100 година, овај чланак из словеначке католичке Страже из 1919. делује и јако искрено, и луцидно. У вези са телевизијском серијом „Александар од Југославије“, треба указати на стварно политичко стање на југословенским просторима у време краја Првог светског рата, новембра 1918. У жељи да, посебно млади читаоци, сазнају истину о тим данима, одлучио сам се да преведем са словеначког изводе из чланка објављеног осам месеци после настанка Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Реч је о два наставка чланка „Корошец нас је продао Србима“ („Korošec nas je prodal Srbom…“), која су објављена у мариборском католичком политичком листу Стража 18. и 22. августа 1919. Дакле, не ради се о

Биљана Васић: Данас сам из школе изашла потпуно поражена

5. март 2024.

И не, није то дух времена. То је грешка, грешка у коду, грешка у васпитању, грешка у свему што наша деца живе, пише проф. српског Може ли наставник бити неуспешан на неком часу чак и после тридесет година рада? Може. И те како може, нарочито ако није у споразумном сагласју са стварношћу, ако је обликује по личном моделу и живи у романтичарским визијама прошлости. Данас сам дошла из школе потпуно поражена. Можда бих то могла назвати културолошким шоком. Већ је ноћ, имала сам читаво поподне да схватим у чему је проблем, али решење немам. Само се осећам бедно и неуспешно. Питам се у чему је проблем, а знам да деца

Српски војсковођа Војвода Радомир Путник: По дјелима велик – по души скроман

24. јануар 2024.

Војвода Путник творац је модерне српске војске. Заједно са Живојином Мишићем припремио је све ратне планове за Балканске ратове и за Први свјетски рат. На данашњи дан 1847. године рођен је велики српски војсковођа војвода Радомир Путник. Током своје богате војничке каријере био је два пута начелник Главног генералштаба, пет пута Министар војни и начелник Штаба Врховне команде Војске Краљевине Србије у Балканским и Првом свјетском рату. У Балканским ратовима командовао је српском војском за вријеме све четири непријатељске офанзиве на Србију. После Кумановске битке унапријеђен је у чин првог војводе (фелдмаршала) српске војске. . У Битољској бици је одиграо кључну улогу и правилним распоредом снага је Турцима нанио велики ударац у Првом

Не заборавити страдање 45.791 Србина у аустроугарском логору у Добоју

23. децембар 2023.

Архијерејски намјесник добојски Мирко Николић поручио је да је његовање културе сјећања једини начин да од заборава буде сачувано страдање 45.791 Србина интернираног у аустроугарски логор у Добоју током Првог свјетског рата, који је и први концентрациони логор у модерној Европи 20. вијека. У логор је, истакао је он, до 5. јула 1917. године интерниран 45.791 Србин, међу којим 16.673 мушкарца и 16.996 жена и дјеце из БиХ, те 12.122 српска војника и један број старијих људи, жена и дјеце из Србије и Црне Горе, од којих је око 12.000 страдало. Николић је навео да је страдање Срба у добојском логору и данас отворена књига која се дописује јер се

Злочин увод у Велики рат: Патријарх убијен и бачен у реку

22. децембар 2023.

Патријарх Лукијан је убијен а иако је у питању високи црквени великодостојник, тај злочин је деценијама прећуткиван, све до премијере документарног филма „Последњи карловачки патријарх Лукијан Богдановић“ Стефана Димитрија Димића, за који је сценарио написао Жарко Димић Ликвидација патријарха Лукијана, последњег архиепископа карловачког и тада највишег српског црквеног великодостојника, у септембру 1913. године, била је припрема Аустроугарске за обрачун са Србијом и увертира у Први свјетски рат. Овим убиством Беч и Пешта покушали су да обезглаве Србе и одвоје их с једне и са друге стране Саве и Дунава. Убиство је уједно и врло интересатно с аспекта криминалистике јер, у идетификацији тијела брутално ликвидираног патријарха учествовали су његов зубар, шнајдер и